Izvor: Politika, 01.Nov.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otrovna borska jalovišta za državu nisu prioritet
Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da je pretvaranje dve deponije opasnog materijala u zelene površine „stavljeno u drugi plan”, iako vetar sa njih raznosi čestice opasne po zdravlje
Ove godine građani Bora suočili su se sa činjenicom da ne mogu da očekuju brzu gradnju tunela koji sprovodi Kriveljsku reku ispod deponije otpadnih materija, tačnije flotacijskog jezera Veliki Krivelj. Urušavanje tog tunela, kao što smo juče objavili, izazvalo bi ekološku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << katastrofu reka timočkog sliva, koja bi se Dunavom proširila do Crnog mora.
Druga neprijatna činjenica za žitelje Bora je da u dogledno vreme ne mogu očekivati pretvaranje dva jalovišta rudarsko-topioničarskog basena u korisne zelene površine. Kako kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike, ovaj posao je stavljen u „drugi plan”.
Kao što smo već pisali, država će iz budžeta, sa devet miliona evra, finansirati gradnju novog kolektora. Ali, ponestalo je novca, ili dobre volje, za pretvaranje dve deponije opasnog materijala u korisne zelene površine. Jer, pošto osam godina nije realizovan projekat regionalnog razvoja Bora (za koji je izdvojeno oko 44 miliona dolara) izgubili smo pravo na deo kredita Svetske banke u iznosu od 33 miliona dolara.
Ekološki deo ovog projekta, za koji je ukupno bilo namenjeno 30,9 miliona dolara, podrazumevao je izgradnju kolektora i remedijaciju (prečišćenje) dva stara jalovišta starog borskog i Polja 2 u Velikom Krivelju, za koju je izdvojeno oko 8,1 milion dolara. Ova jalovišta zagađuju životnu sredinu, jer vetar sa njih raznosi otrovne čestice na okolna područja. Te dve deponije trebalo je da budu prečišćene i pretvorene u korisne zelene površine – parkove ili dečja igrališta. Staro borsko jalovište nalazi se kod sela Oštrelj, u gradskom području, a Kriveljsko u neposrednoj blizini istoimenog sela.
Borivoje Stojadinović, izvršni direktor Instituta za metalurgiju i rudarstvo u Boru i član radne grupe za izgradnju novog kolektora, kaže da država ima zakonsku obavezu da brine o zaštiti životne sredine i da će problem dva jalovišta morati da bude rešen u bliskoj budućnosti.
– Sa tih polja razvejava se najfinija prašina, prepuna teških metala, koju ruža vetrova nosi po okolnim selima, poljima i voćnjacima. Država koja eksploatiše rude mora da brine o nasleđenim ekološkim problemima– objašnjava naš sagovornik.
U prethodnih nekoliko godina polemisalo se o tome da li ima potrebe za saniranje jalovišta, a Ministarstvo rudarstva energetike nekoliko puta je javno isticalo da su mišljenja o ovom poslu podeljena. Remedijacija, kako su objašnjavali, onemogućila bi potencijalnu eksploataciju tih lokacija u kojima i dalje postoji određena količina rude.
Kako nezvanično saznajemo, to je najverovatnije razlog zašto projekat nije sproveden.
Kada je obnavljanje jalovišta trebalo da počne 2012. godine, u Ministarstvo energetike stigao je dopis o potencijalnom investitoru zainteresovanom da uloži u ovaj posao. Ostalo je otvoreno pitanje da li je ulagač zaista postojao ili je to bio jedan od načina da se ovaj projekat privremeno zaustavi. Naime, iz kredita Svetske banke obezbeđen je novac za remedijaciju postojećih jalovišta, ali ne i za izgradnju novog. Ipak, budući da je jalovište u Velikom Krivelju gotovo napunjeno, izvesna je izgradnja novog. Ovaj posao nije bio deo projekta regionalnog razvoja Bora, finansiranog iz kredita Svetske banke.
Kada se sklope sve kockice, jasno je da država već više od 100 godina aktivno učestvuje u zagađenju prirodne sredine eksploatišući rudna bogatstva u ovom kraju. Reke timočkog sliva izuzetno su zagađene, građani udišu vazduh „obogaćen” sumpor-dioksidom, a njihovi protesti i javna istupanja ne čuju se daleko.
Zabrinutost za sudbinu prirode zamagljena je činjenicom da kuće žitelja ovog dela Srbije leže na jednom od najvećih nalazišta bakra u Evropi. Postavlja se pitanje da li će stanovnici Bora ikada moći punim plućima da uživaju u lepotama koje su im na dohvat ruke. Od prirodnog bogatstva sa kojim se sreće putnik u Istočnoj Srbiji zaista zastaje dah. Zelenilo, bogat rečni sliv, prelepi pejzaži, pogled na planinu Rtanj stvaraju utisak da se na ovom mestu može zalečiti svaka boljka. Istina je, nažalost, drugačija.
Za gradnju kolektora dva miliona evra iz budžeta
Nakon što je Svetska banka povukla deo kredita za razvoj Bora, zbog čega je Srbija platila penale od 361.000 evra, država je za gradnju kolektora iz ovogodišnjeg budžeta izdvojila dva miliona evra, izjavio je za naš list Borivoje Stojadinović, izvršni direktor Instituta za metalurgiju i rudarstvo Bor i član radne grupe za izgradnju novog kolektora.
– Projekat već imamo, a organizovaćemo tender za novog izvođača radova i nadzorni organ. Insistiraću da posao obave domaće firme. Stručnjaci iz RTB-a Bor su dovoljno kvalifikovani pa mogu da učestvuju u javnom nadmetanju za izvođača radova – kaže naš sagovornik.
Neodgovornost odgovornih
Svi koji su bili zaduženi za sprovođenje projekta regionalnog razvoja Bora izbegavaju odgovornost. Dok građani sa kojima smo razgovarali upiru prstom u aktuelno rukovodstvo RTB-a Bor, direktor Blagoje Spaskovski naglašava da ova ustanova nije imala apsolutno nikakvu ulogu u gradnji novog kolektora, već je to bila briga Instituta za metalurgiju. Borivoje Stojadinović, direktor Instituta, nije želeo da komentariše ove optužbe već ističe da je došlo do zastoja u administraciji. U aktuelnom Ministarstvu rudarstva i energetike takođe su se ogradili jer su „formirani u aprilu 2014. godine”. Verovatno im ne znači mnogo činjenica da je pre njih postojalo resorno ministarstvo sličnog (gotovo istog) naziva – Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine kojim je rukovodila Zorana Mihajlović. Iz kabineta ministarke Mihajlović poručuju „da su učinili sve da gradnja kolektora počne”. Ipak, nemaju reči hvale za izvođača radova.
„Rumunska kompanija ’Hidrokonstrukcija’, koja je pobedila u nadmetanju za ovaj posao, imala je veliki problem sa obezbeđivanjem potrebnih garancija i ispunjavanjem roka za izgradnju. Na našu veliku žalost, sve ovo dovelo je do toga da Svetska banka obustavi ovaj projekat i Bor ostane bez kolektora. Time je i sav naš trud koji smo uložili pao u vodu”, navedeno je u pisanom odgovoru iz kabineta ministarke Mihajlović.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
