Izvor: MC Bor, 28.Dec.2013, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najlepši ljubavni stihovi na romskom i srpskom Kadrije Šainovića Like
Bor, 28. decembar
U izdanju NVO „Građanska čitaonica Evropa“ izašla je nova knjiga autora Kadrije Šainovića Like „MANGLJAN TE KHELETUKE – HTELA SI DA SE IGRAŠ“. Knjiga pesama priredjena je dvojezično, tako da čitaoci uporedo mogu čitati najlepše ljubavne stihove na romskom i srpskom. Tehnička priprema i štampa urađeni su u štampariji Kompjuter centra Bor. Promocija je predviđena u drugoj polovini januara. Objavljujemo deo recenzije Vesne Tešović, direktora Narodene biblioteke Bor i Alije Krasnićija, romskog književnika.
Pre čitanja ove knjige
Posle skoro četiri decenije, čitalačkoj javnosti, po drugi put samostalno, ali sada kao pravi bilingval, poetski se oglašava Kadrija Šainović Lika. Našoj pažnji nudi 29 pesama iznedrenih i na romskom i na srpskom jeziku, i objedinjenih pod nazivom Mangljan te khele tuke – Htela si da se igraš...
Pored ljubavi kao osnovnog osećanja cele zbirke, postoji još jedna važna „markirna tačka“. U velikom broju pesama Lika se poigrava značenjskim prelivanjem juče – danas – sutra, ističući ideju življenja u trenutku, ideju svojevrsne vremenske univerzalnosti, tako tipične za romsku filozofiju življenja. Takva je pesma „Nemoj da kažeš da ti nisam rekao“, ili „Vreme je naš usud“, koja po svemu zaslužuje da bude antologijska, ili „Zaborav“, i poslednja pesna u knjizi „Ima šta da nas drži“. Zato čitaocu svesrdno preporučujemo ponovljena čitanja ovih stihova, punih životne strasti i romski osobenog nihilizma.
Anglal o lilardipe kale pustikako
Palal saste štar dešbrešengipe, lilardine dikhindimaso, dujto drom korkorime, me akana sar bilingvali, poetikasa phenelpe o Kadrija Šainović Lika. Amare dikhimase del 29 gilja ikaldine pi romani thaj pi srbikani čhib, thaj phangljarde talal o alav „Mangljan te kheletuke – Htela si ada se igraš“…
Kamlipe sar fundo aćaromaso saste pustikako, si jek jekutni moldi „ semnime punta“. Ani baro gidipe giljengo o Liko kheldarelpe džangljimarde čhordimasa araki – avgive – thara, sikavimasa idejako vestipeso an akava vakti, ideja savrskake vaktoso univerzimipe, gijalte phanlo pi romani filozofija vestimasi. Gasavi si gili „Ma te vaćare kaj ni phendem tuke“, me „Vrama si amaro krisi“, savi pe sa šaj te avel antologikani, ma „Bistaripe“, thaj paluni gili ani pustik „Si so ičarel amen“
Golese lilardese pale phenav te lilarel kala stihura, pherde vestimaso ođalipe thaj romano dženutno nihilizmi.
Vesna Tešović
ĐILJA E DUKHAVDE OĐESE
Majnevi dujećhibenđi ćidutni điljenca, pe rromani thaj srbikani ćhib, si lunđaripe ljese điljarese opusesko, rodindoj pe anglalpapose darhina, mekljindoj vurme e rrotenđe pe phuv katar piro etnos, kaj ljesko hramope jekh đive sar e rupune raćaće čehraina thaj bikhoslje rindore katar jekh vakti an savo vi korkorre barilo, te lunđarol e kamljesunaljenđe šuže svatore, rodindoj o čaćipe katar e nakhlje berš kaj e balvalja khoslje amenđe e pinđarimase semne.
But sem impresionirime ljese ćidutnasa ,,Mangljan te khele tuke – Htela si da se igraš”, savi si carruni ane rromani literatura, hramosarindoj katar o šužipe e đuvljeđejako, katar e bokh thaj bokhaljipe, katar e sunutne thaj bireslje bidikhlje sune, katar o tunjariko pire njamonengo, katar e binakhlje phurda phirindoj buhljune thanenca, katar o đangljipe thaj biđangljipe, katar e uće plajina, katar e bahh thaj bibahh e drabarimasko pe palme, katar e bilaćhe sune dikhljindoj sune e kalorratar thaj lako bihramonutno šužipe, savi ni del lje miršabipe thaj š’tipe, thaj godi kalorri purranđorri si šoruni đej ane poezija e Kadrija Šainovićesi – Lika. Akana, vi o badali, vi o kham, vi e phuv sa si khuvdine ane kamljutnimasi poezija kal laćhe pinđarde điljaresi.
Alija Krasnići, rromano pustikutno
PESME RANJENE DUŠE
Najnovija dvojezična zbirka pesama, na romskom i srpskom jeziku, jeste nastavak njegovog pesničkog opusa. Istražujući pradedovske korene, ostavljajući tragove poput brazde točkova o svom narodu, Šainovićevo pisanje sja poput srebrnih noćnih zvezda nudeći nam neizbrisive redove o jednom vremenu u kome je i sam pronikao, darujući zanesenjacima lepe reči istinu o prohujalim vremenima u kojima nam vetrovi izbrisaše znake raspoznavanja.
Veoma sam impresioniran njegovom zbirkom ,,Mangljan te khele tuke – Htela si da se igraš”, koja je retka u romskoj literaturi. Pišući o ženskoj lepoti, o gladi i nemaštini, o sanjarima nedostižnih i nedosanjanih snova, o vekovnom mraku svojih sunarodnika, o nepređenim mostovima, lutajući prostranstvima, o znanju i neznanju, o visokim planinama, o sreći ili nesreći gatanja na dlanovima, o nemirnim snovima, sanja crnoputu i njenu neopisivu lepotu, koja mu ne daje mira i spokoja. I ta crnoputa, bosonoga, glavna je ličnost u poeziji Kadrije Šainovića – Like. Dakle, i nebo, i sunce, i zemlja, sve je utkano u zaljubljeničku poeziju ovog darovitog pesnika.
Podeli/Sačuvaj
