Izvor: Kolektiv.co.rs, 03.Nov.2014, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju sa prof. dr Vladimirom Krstićem
Budućnost bakra je svetla, plemenitih i retkih metala još više Na svetskom tržitu bakra došlo je do velikih promena i na njemu više ne dominiraju, pa i ne diktiraju cene SAD, već zemlje u razvoju kao što su Kina, Indija, Južna Amerika. U isto vreme očekuje se da cena bakra raste ne samo zbog tražnje, već i zbog smanjenja sadržaja ovog metala u rudi i porasta njegove proizvodne cene, što znači da RTB Bor nije u mnogo lošijoj situaciji od ostalih velikih proizvođača u svetu. – Plemeniti i retki metali su ogroman potencijal za Bor jer se radi o manjim proizvodnjama sa znatno manjim investicijama koje stručnjaci u Srbiji mogu sami da razviju, uz manju pomoć stručnjaka iz sveta. Proizvodnja plemenitih i retkih metala mogla bi da premaši dohodak od bakra, ako se uradi na vreme i kako treba. – Borska jalovina može biti značajan izvor sve traženijih nemetalnih sirovina, ako se nađe pravi način izdvajanja. – Jedan od projekata na kojima sada radi prof. Krstić je sinterovanje visokočistog aluminijum-oksida koji će se koristiti za proizvodnju nove vrste displeja na iPad, smart phones i drugim elektronskim uređajima BORSKO JEZERO. – Jedan od plenarnih predavača na ovogodišnjoj međunarodnoj Konferenciji rudara, metalurga i tehnologa na Borskom jezeru bio je prof. dr Vladimir Krstić sa Queen’s Univerziteta (Department of Mechanical and Materials Engineering) u Kingstonu, Ontario. Reč je o našem stručnjaku koji već dugo živi i radi u Kanadi, a rodom je iz Rgotine. Tu je završio osnovnu, u Boru srednju tehničku školu, a u Beogradu Tehnološko-metalurški fakultet (1969.). Zaposlio se u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde je radio do 1974. godine, a onda se upisao na McMaster Univerzitet u Kanadi i doktorirao (1979.), oblast savremene keramike i nemetala. Po završetku studija na McMaster univerzitetu vratio se u Bor gde je radio kao istraživač u Institutu za bakar i honorarni profesor na Tehničkom fakultetu. Od 1987. je na Queen’s Univerzitetu, profesor na materijalima. Za više od 30 godina u Kanadi vodio je veći broj projekata koji se tiču razvoja i primene savremene keramike u elektronici, kao što su kondenzatori za elektronska kola u bežičnom prenosu signala, razvoj i proizvodnja čvrstih elektrolita i elektroda za gorivne ćelije, proizvodnja nove vrste keramičkih reznih alata sa brzinom rezanja i do 10 puta većom od one sa čeličnim reznim alatima, kao i komponente za otporno zavarivanje u automobilskoj industriji. Ipak, razgovor želimo da započnemo njegovim viđenjem budućnosti bakra, zlata, srebra… Gospodine Krstiću, pošto Bor više od veka živi od bakra i za bakar, molim Vas da najpre iznesete Vaša saznanja o tome ko su danas vodeći proizvođači bakra, iz kakvih sirovina, ko ga i za šta najviše u svetu troši i kakve se cene mogu očekivati u budućnosti? Prema mojim informacijama budućnost bakra je svetla zahvaljujući, pre svega, zemljama u razvoju kao što su Kina i Indija. Za poslednjih 20 godina potrošnja bakra je tamo stalno rasla, dok je u isto vreme u SAD ostala ista, a u nekim periodima čak i opadala. To nam govori da je došlo do velikih promena na svetskom tržištu ovog metala gde Amerika više ne dominira, pa i ne određuje njegovu svetsku cenu, već to čine zemlje u razvoju kao što su Kina, Indija, Južna Amerika. Potvrda ovome je podatak da je cena bakra išla naviše i u vreme kada je njegova potrošnja u Americi (a verovatno i Zapadnoj Evropi) bila konstantna, pa čak i opadala. Sasvim je izvesno da će potražnja bakra rasti u budućnosti u skladu sa porastom proizvodnje i potrošnje u zemljama u razvoju, naročito onih velikih. U isto vreme očekuje se i da cena bakra raste ne samo zbog potražnje, već i zbog smanjenja koncentracije ovog metala u rudi i porasta njegove proizvodne cene. Najveći proizvođač bakra je Čile, sa 38% svetske proizvodnje rude bakra, ali i tamo se ispoljava trend pada sadržaja bakra u rudi (od 2007. do 2011. za skoro 43%). To znači da RTB Bor nije u mnogo lošijoj situaciji od ostalih velikih proizvođača u svetu. Kakva su tržišna kretanja u oblasti plemenitih metala, pre svega zlata i srebra? Što se tiče plemenitih metala, naročito zlata i srebra, očekuje se porast potražnje i povećanje njihove cene. Pored zlata i srebra, očekuje se da naročito poraste i cena retkih metala. Cene nekih od njih već su preko 20.000 dolara po kilogramu i približavaju se ceni zlata. Mislim da tu postoji ogroman potencijal za Bor jer se ovde radi o manjim proizvodnjama sa znatno manjim investicijama koje stručnjaci u Srbiji mogu da razviju sami, uz manju pomoć stručnjaka iz sveta. Proizvodnja plemenitih i retkih metala mogla bi da premaši dohodak od bakra, ako se uradi na vreme i kako treba. Šta bi bio vaš savet u pogledu najplodotvornijeg daljeg usmeravanja (proizvodnog, tehnološkog, organizacionog…) borskog (srpskog) sektora bakra koji je do pre neku godinu bio u dubokoj krizi, a njegov prethodni koncept „demontiran“ prodajom preduzeća koja su se bavila finalnom preradom ovog metala. Demontiranje i privatizacija preduzeća po svaku cenu nije donela dobro ne samo Srbiji, već i drugim zemljama Istočne Evrope. To se pokazalo na primeru Belorusije koja je uspela da spreči besomučno otuđivanje državne imovine i ostvari nezaposlenost od samo nekoliko procenata, a u isto vreme zadrži tržište svojih proizvoda na više kontinenata. Jer, kada se jednom izgubi kvalifikovana radna snaga potrebno je mnogo godina (čitava generacija) da se ona obnovi, a često ostaje i zauvek izgubljena. Srbija mora da se uzda u sopstvene snage (one u zemlji i one van) kako bi razvila pravi biznis, bez tzv. stranih investitora (poput Železare u Smederevu) koji dođu, pokupe profit i ostave preduzeće u dugovima. Gde je svet danas u oblasti nemetala, keramike, nanotehnologija? Budućnost nemetala, kao i bakra, svetla je, naročito u elektronici gde već imamo da 60% do 70% komponenti elektronskih kola pripadaju keramici. Minijaturizacija elektronskih uređaja u poslednjih 20 godina ostvarena je, pre svega, novim procesima proizvodnje materijala kao što su tanki filmovi, toplo presovanje, optička vlakna i visokočisti materijali. To potvrđuje i činjenicu da je ovih dana General Electric otvorio novu fabriku za proizvodnju kompozita na bazi keramike za mlazne motore budućnosti. Takođe, bez visokokvalitetne keramike (nemetala) nije moguć razvoj lasera koji koristi jednu vrstu keramike koja sadrži aluminijum-oksid i itrijum-oksid u vidu jedinjenja pod imenom YAG. Neki od ovih materijala su u nanokristalnoj formi pri čemu poseduju posebne osobine. Ovaj deo Srbije, Vaš zavičaj, bogat je i nemetalima. Kakve su (nam) mogućnosti u toj i u oblasti nanotehnologija? Mogućnosti za razvoj nemetala u Srbiji su velike, imajući u vidu velike rezerve nemetala naročito u Istočnoj Srbiji. Ovde bih izdvojio rezerve visokokvalitetnog kvarcnog peska od kojeg se može dobijati čitav niz proizvoda kao što su silicijum-karbid, silicijum-nitrid, staklo-keramika, optička vlakna, poluprovodnički silicijum i drugi. Kao što znate, silicijum kao glavni poluprovodnik polako se zamenjuje poluprovodničkim silicijum-karbidom (SiC) koji se, za razliku od Si, može koristiti na temperaturama iznad 100 stepeni,čak i do 600 stepeni Celzijusa. Čipovi napravljeni od SiC poluprovodnika se ne moraju više ugrađivati daleko od uređaja koji su pod povišenom temperaturom, što je bio slučaj do sada sa Si. Za ove vrste uređaja potrebni su materijali visoke čistoće što je dovelo do naglog porasta interesovanja za proizvodnju visokočistog SiC. Samsung Co. u svom razvojnom programu ima proizvodnju visokočistog SiC, a slično je i sa drugim proizvođačima mikroelektronskih uređaja. S tim u vezi borska jalovina može biti značajan izvor nemetalnih sirovina, ako se nađe pravi način izdvajanja. Pre desetak godina nismo ni slutili ovolike prodore u mobilnoj telefoniji, internetu. U kojim oblastima se, po vašoj proceni, mogu očekivati novi veliki prodori nauke narednih godina ili decenija? Informacione tehnologije će i dalje dominirati u razvoju novih tehnologija, ali verovatno ne istim intenzitetom kao u prošlosti. Tu je i biotehnologija, gde će uloga nanotehnologija verovatno dominirati. Kad su u pitanju materijali, naglasak će biti na proizvodnji i upotrebi lakih materijala uključujući metale i nemetale, kako u avionskoj industriji tako u automobilskoj i drugim industrijama. Ovo je, pre svega, uslovljeno potrebama da se smanji potrošnja enregije. Zbog niske gustine i ovde će keramika imati sve veći udeo. Profesore Krstiću, na kojim projektima sada radite? Jedan od projekata na kome sada radim jeste sinterovanje visokočistog aluminijum-oksida koji će se koristiti za proizvodnju nove vrste displeja na iPad, smart phones i drugim elektronskim uređajima. Sadašnji displeji koji se prave od stakla biće zamenjeni providnim, visokočistim monokristalom aluminijum-oksida koji mora da ima čistoću od preko 99.99%. Aluminijum-oksid je znatno tvrđi od stakla i neće biti podložan ogrebotinama i oštećenju kojima su izloženi displeji od stakla. Drugi projekat je razvoj keramike koja daje crvenu boju kada se izloži laserskom snopu svetlosti veće jačine. U optici se danas dešava prava revolucija, pre svega zbog razvoja i upotrebe svetlosnih dioda (light emitting diodes) koje proizvode isti intenzitet svetlosti kao obične sijalice, ali samo sa desetim delom potrošnje struje. Moj projekat se odnosi na korišćenje keramike za projekciju slike u bioskopima i uređajima za simulaciju. Danas se u svim bioskopskim salama koristi laser kao izvor svetlosti koji nažalost daje čitav spektar, a ne samo jednu boju. Da bi se dobila potrebna boja koristi se sistem filtera koji odbacuju jednu vrstu boja, a zadržavaju drugu. Taj proces smanjuje efikasnost i proizvodi nedostatak određene vrste boja. Jedna od boja koja trenutno nedostaje jeste crvena. Smatra se da bi povećanje intenziteta crvene boje znatno popravilo kvalitet slike i omogućilo bolje viđenje na bioskopskim platnima. Moja grupa upravo radi na razvoju jedne vrste keramike tzv. SiAlON koji ima tu osobinu da proizvodi čistu crvenu boju kada se izloži dejstvu laserske svetlosti. Mi već duže vreme radimo na SiAlON za potrebe drugih industrija, pošto ova vrsta keramike ima odlične mehaničke i druge osobine. Eto, desilo se da ta ista vrsta keramike, samo sa nešto izmenjenim sastavom, može da se koristi i u optici. Šta smatrate svojim najvećim doprinosom struci? Izdvojio bih moj rad na razvoju teorije loma (mehanike loma) u krtim materijalima i kompozitima. Značaj ovog rada je da smo prvi put uspeli da objasnimo određene fenomene kod žilavosti kompozita kao što je WC-Co, kompozit od velikog industrijskog značaja zbog kombinacije visoke žilavosti, čvrstoće i tvrdoće, što nijedan drugi materijal ne poseduje. Dugo se nije znalo zašto ovaj materijal ima veću žilavost i čvrstoću na temperaturama ispod nule nego iznad nule, što je na neki način suprotno od onoga što imamo kada se ovi materijali ispituju odvojeno u monolitnoj formi. Moja teorija je objasnila ovo ponašanje korišćenjem koncepta otvaranja pukotine pod pritiskom (na engleskom „crack opening displacement concept“) i stvaranja ligamenta Co-metala koji premošćuju pukotinu i pritom ispoljavaju čvrstoću koja se približava teorijskoj čvrstoći. Na bazi tog koncepta bilo je moguće predvideti, još tada, fenomen da metali kada su u tankoj formi, debljine manje od jednog mikrona, ispoljavaju neobično visoku čvrstoću kada se uporedi sa njihovom čvrstoćom kada su veće debljine (znatno iznad jednog mikrona). Značaj ovog rada vidi se i po priznanjima koje sam dobio od vodećih naučnika kao što je prof. Bernard Budiansky sa Harvard Univerziteta u SAD. Iz ovog je proizašla i moja objedinjena teorija loma u krtim materijalima o čemu sam govorio na Oktobarskom savetovanju rudara i metalurga. U prošlosti, lom u materijalima se tretirao diskontinualno ili izolovano, bez razumevanja za njihovu povezanost. Na bazi ove teorije sada je moguće objasniti zašto neki od nano-kristalnih materijala ne pokazuju očekivane rezultate u pogledu čvrstoće i elastičnih osobina i omogućiti razvoj materijala sa neuobičajeno visokim mehaničkim i drugim osobinama. Što se tiče primenjenih nauka, izdvojio bih moj rad na novim metodama dobijanja karbida i borida prelaznih metala kao što su TiC, WC, VC itd. kao i karbida silicijuma i bora. Metoda dobijanja SiC koju sam razvio u saradnji sa Transcanada Pipelines (Velika kanadska kompanija za proizvodnju i transport prirodnog gasa) omogućava proizvodnju čistog SiC praha bez zagađivanja sredine i bez potrebe za dugim i skupim mlevenjem. Pošto obrazujete mlade ljude, šta bi mogla biti Vaša poruka našoj omladini koja se tek upisuje na fakultete, a šta onima koji su ih završili, pa nemaju posla u zemlji? Moja poruka je da nije rešenje u odlasku u inostranstvo, već nalaženje načina da se stvori posao u zemlji. Dobro je otići u inostranstvo na specijalizaciju i sticanje novih znanja i iskustava, ali to treba preneti u zemlju kako bi se otvorila nova radna mesta. Ne treba očekivati da će veliki strani investitori rešiti sve naše probleme u zapošljavanju. Mala preduzeća, bilo u uslugama, poljoprivredi ili industrijskoj proizvodnji najveći su „zapošljavači“ radne snage u celom industrijski razvijenom svetu. Naravno da to nije lako, ali je to jedini način da se reši problem nezaposlenosti kod nas. U tome naši stručnjaci u inostranstvu mogu mnogo da pomognu, ali samo ako budu angažovani na pravi način. Proizvodnja je vrlo težak posao i zahteva mnogo znanja, odricanja i investicija. Nisu svi spremni na to. Međutim, dovoljno je pronaći samo nekoliko onih koji to mogu i to će biti dovoljno.
