Izvor: MC Bor, 05.Mar.2012, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ELEKTRONSKO POSLOVANJE I TABLETOMANIJA
Bor, 5. mart
Eksperti imaju reč: Dr Nebojša Radmilac,
specijalista za elektronsko poslovanje, direktor Marfi banke, Bor
Elektronsko poslovanje u Srbiji ostaće nerazvijeno, uprkos činjenici da 97,2 odsto preduzeća koristi internet za neki segment obavljanja posla. Glavni uzroci takvom stanju su informatičkog, neobrazovnog i, nažalost, platežnog karaktera. Posledica toga je neminovna nerazvijenost elektronskih servisa. Da bi se elektronsko >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << poslovanje razvilo, potrebna je kompletna razrada e-uprave, elektronske trgovine i svih ostalih servisa koji bi olakšali različite segmente poslovanja i privređivanja. Neophodno je unaprediti servise kao što su elektronska prijava poreza na plate, prijava i odjava zaposlenih, carinske deklaracije i dr. Međutim, razvoj servisa je strašno skup i nije ih lako razviti. Institucije koje su razvile servise za podnošenje pdv prijava nemaju dovoljan broj sertifikata. Pojedine države u okruženju su uštedele više od 100 miliona evra uvodjenjem elektronskog poslovanja . Mi smo verovatno čekali da nam neko donira sredstva ili nas pritegne “uza zid” i da nemamo kud ili je nešto treće u pitanju.
Elektronsko poslovanje štedi novac, jer se automatizacija vrši na mobilnim uredjajima koji su jeftini, obuka za korišćenje je laka i jeftina, omogućava se brzi pristup podacima, aplikacijama i servisima, proces rada se odvija brže i efikasnije, zadatke čini lakšim kroz user-friendly mobilne aplikacije, omogućava se trenutno dobijanje potrebnih informacija, podržava cross-selling i up-selling, omogućava veći kvalitet informacija, te minimizira greške kroz automatski unos podataka putem bar kod čitača i drugih uredjaja. Ono što je, takodje, bitno da omogućava svim zaposlenima jeste da imaju aktuelne informacije, tj. omogućava pristup real-time informacijama. Zaposleni su efikasniji u radu, korisnici usluga su zadovoljniji, sa druge strane gradjani lakše i brže rešavaju navike, dolaze do traženih proizvoda i što je najvažnije - država je funkcionalnija i ekonomičnija. Sa razvojem tehnološke revolucije i širom primenom pametnih smart - fona i tableta – većih mobilnih telefona možda će nametnuti nadležnima da elektronsko poslovanje dobije šire razmere i budemo stvarno, ali stvarno prvi u regionu. Ako je tako, glasam za tablete, tj. tabletomaniju. Koliko sam informisan, i naša Vlada je početkom godine prihvatila nove trendove i kupila za ministre 30 tablet uredjaja. To može da bude svakako dobro, jer mi dok ne oprobamo nešto ne znamo koliko vredi.
Do 2015. godine na svetsko tržište biće isporučeno oko milijardu pametnih telefona - 'smartfona', što je skoro duplo više od predviđenog broja isporučenih uređaja u 2011. godini, saopštila je istraživačka kompanija IDC. Naravno, veliki broj ovih telefona ući će na naše tržište legalno po većoj ceni, a jedan broj za one sa manjim džepom koristiće preče kanale. Tableti ili kako tinejdžeri vole da kažu – tabletomanija, neće nas zaobići. Ali, to nije dovoljno da tehnološka revolucija razvije elektronsko poslovanje, jer nemamo dovoljno ponudjenih sadržaja. Korisnici tableta mogu da pretražuju internet, šalju i primaju imejl poruke pomoću virtuelne tastature, da igraju igrice, gledaju fotografije, slušaju muziku, pa čak i da gledaju televizijske serije i filmove. Te atraktivne spravice kupiće poslovni ljudi, ali kao i uvek, fenseri - jer kupuju nešto atraktivno, što im zapravo ne treba (osim za poziranje sa svojim statusnim simbolom). Ima i tehno – manijaka koji imaju para i vole sve što ima cenu. Još nema odgovora da li su tableti nekome zaista neophodni za posao, za razliku od laptopa i smartphona. Proizvodjači i marketinške idile žele da nas ubede da se bez njih ne može. Kada izadju u prodaju znaju da koštaju 700 i više evra. Dobro je što posle izvesnog vremena cene mogu duplo da padnu, jer izlaze novi modeli. Činjenica je da su tableti veći mobilni telefoni, dosta nepraktični za nošenje, prespori su za sve ono čemu njihovi procesori nisu namenjeni, a gledanje filmova ili čitanje knjiga oštećuje vid. Ko hoće da čita bolji je neki ebook reader sa dužom autonomijom i ekranom koji ne opterećuje oči. Lično predlažem bolji mobilni i laptop/desktop za ozbiljnu primenu, jer primena laptopa je daleko veća nego tableta. Ako se navučete na tablet nećete imati mira u prevozu, dok ispijate kafu ili na pauzi za doručak, čak i kada šetate. Zavist je opasno ludilo. Priznajem, tablet deluje vrlo elegantno i lepo za oko, ali treba imati meru. Problem je što malo poslovnih ljudi koriste tablete, već su to tinejdžeri i , kako običan čovek ume da kaž, izgubidani – osobe koje ne znaju kako da im prodje vreme. Sa rezervom moram da istaknem da je bila slična priča i sa mobilnima pre 10 godina. Skoro svi smo bili protiv, a danas retko ko da ga nema.Tako će biti i sa tabletima. Imaće ih svaki drugi, jer će i njihova primena dostići nužnu tačku bez koje se tako reći neće moći. Gde god da krenete oni su vam šalter usluga, mobilni centar i za dobro i za zlo. Na razvojnim programima je da nam unaprede kvalitet života. Ćinjenica da je Samsungov Galaxy S2 do sada prodat u preko 10 miliona primeraka govori da veći mobilni nalazi svoje mesto. Sve nam to potvrđuje da će elektronsko poslovanje krenuti po ko zna koji put sa mrtve tačke i biti dostupno svima. Jer, život prati dogadjanja, a tableti će postati nužne spravice koje će nam možda otvoriti oči da znamo i budemo uspešniji, tj. da sa malo truda postignemo više.
.jpg)
