Izvor: Kolektiv.co.rs, 30.Dec.2016, 13:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Direktori basenskih preduzeća govore: Nebojša Videnović (RBB)

Kraj godine u znaku rasta prihoda   Na osnovu gotovo planskih količina otkopane i prerađene rude, rasta cene bakra i mera štednje, možemo očekivati pozitivan završetak poslovne 2016. godine – kaže Videnović. – Do 20. decembra (u “Krivelju”, na “Cerovu” i u “Jami”) otkopano 11,5 miliona tona rude, uklonjeno 11,7 miliona tona raskrivke i proizvedeno 156.107 tona vlažnog koncentarta sa 25.353 tona bakra u njemu. – Cilj za 2017. godinu 28.000 tona bakra u koncentratu RUDNICI BAKRA BOR. – Od januara do 20. decembra godine na izmaku u Rudnicima bakra Bor („Veliki Krivelj“, „Cerovo“ i „Jama“) otkopano je 11,5 miliona tona rude (srednji sadržaj bakra 0,3 odsto), što je 95,5 odsto plana. Za isto vreme uklonjeno je 11,7 miliona tona raskrivke, ili 60,4 odsto planirane. U flotacijama je prerađeno 11,7 miliona tona rude i proizvedeno 156.107 tona vlažnog koncentrata, sa 25.353 tone bakra, što je 92,6 odsto planiranih količina. Za 11 meseci 2016. Rudnici bakra Bor su, prema rečima direktora Nebojše Videnovića, ostvarili pozitivan poslovni rezultat od 772 miliona dinara (bez amortizacije). – Na osnovu pozitivnih kretanja cene bakra i u dvanaestom mesecu očekujemo rast prihoda – kaže Videnović. – A, s obzirom na smanjenje svih vrsta rashoda na osnovu mera štednje i kraj 2016. godine može se očekivati sa pozitivnim poslovnim rezultatom (takođe bez amortizacije). Na površinskom kopu „Veliki Krivelj“, najvećem basenskom rudokopu, 2016. godine kopalo se u tzv. tekućem zahvatu, na severozapadu i zapadu kopa. Do 20. decembra dato je 9,37 miliona tona rude sa 25.737 tona bakra u njoj. Prema godišnjem planu cilj je bio nešto preko 10 miliona tona, pa je indeks ostvarenja 93 odsto, ali je zahvaljujući boljem srednjem sadržaju metala od planiranog (za 8,7 odsto) prebačen plan bakra u rudi (za procenat). Istovremeno, uklonjeno je i 11,2 miliona tona raskrivke, što je 58,7 odsto količina koje su planirane (19,175 miliona tona). – Ovogodišnje zakašnjenje u raskrivanju, u najvećoj meri u zahvatu Zapad,  iznosi blizu osam miliona tona jalovine. Osnovni uzrok – objašnjava Videnović – jeste niska raspoloživost kamiona i rad transportnog sistema za jalovinu sa jednom drobilicom (od septembra), iako je planiran rad sa dve tokom cele godine. U 2017-oj ćemo raditi na povećanju raspoloživosti opreme, pa očekujemo i ispunjenje plana raskrivanja ležišta. Rezultati geologa Tokom 2016. godine geolozi RBB-a istraživali su dve lokacije. Početkom godine su dovršili istražna bušenja ležišta zlata “Kriveljska kosina”, a potom doistraživali „Cerovo primarno“. – Na “Kriveljskoj kosini” izbušena je (računajući i 2015. godinu) 41 bušotina ukupne dužine preko 14 kilometara. U ovom ležištu zlata između flotacijskog jalovišta i flotacije „Veliki Krivelj“ nalazi se – navodi Videnović – 2,6 miliona tona rude sa 16,8 tona zlata i 47 tona srebra! Pogušćenjem mreže na “Cerovu primarnom” (sa 100×100 na 50×50 metara) sadržaji bakra su potvrđeni, a na osnovu 24 bušotine koje su dosad obrađene imamo uvećanje sadržaja bakra od tri odsto. U 2017. sledi izrada elaborata o rudnim rezervama za “Cerovo primarno”. Odgovarajući na pitanje kako u RBB-u „mire“ potrebu da sa “novom” opremom, koja je već zastarela, ostvare veću proizvodnju uz manje troškove, Videnović kaže: – Rudarska oprema na površinskim kopovima „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“ (tri bušilice, pet bagera, 14 dampera, tri buldožera, dva grejdera) ulazi u sedmu godinu eksploatacije. Pošto je potrebno da uz minimalne troškove ostvarimo maksimalnu proizvodnju, osnovni princip je blagovremena zamena vitalnih sklopova po preporuci proizvođača i obavljanje redovnih servisa. Ove godine je to u dobroj meri ostvareno i oprema je odgovorila zadatku. Da bi se to postiglo i naredne, neophodna je blagovremena doprema rezervnih delova. Pošto je ležište „Cerovo 1“ na izmaku rezervi, a pri otvaranju „Cerova 2“ se zapelo na imovinsko-pravnim odnosima, pitali smo direktora Videnovića kada očekuje rešenje? -RBB je pribavljao parcele putem otkupa na području otvaranja novog površinskog kopa sve do trenutka u kome je Vlada RS utvrdila javni interes. Od tada RBB je obavezan, prema Zakonu, da parcele pribavi u postupku eksproprijacije pred nadležnim odeljenjem Opštinske uprave. Problem sa kojim se suočavamo je neprihvatanje cena od strane vlasnika, što onemogućava zaključivanje Sporazuma o naknadi i dovodi ceo postupak u pitanje, ali smo na nedavnom zboru u Krivelju zajedno sa meštanima krenuli ka rešenju. Inače, u „Cerovu 1“ je ove godine otkopano 1,6 miliona tona rude i izvezeno 472.725 tona raskrivke (plan je bio 1,366 miliona tona rude i 240.000 tona raskrivke). – Otkopano je 18 odsto više rude – objašnjava Videnović – jer je oktobra započeto proširenje ovog kopa koje će se nastaviti do juna naredne godine. A, prvu rudu iz „Cerova 2“ očekujemo avgusta 2017. U kriveljskoj flotaciji prerađeno je 1,76 miliona tona rude sa “Cerova” i proizvedeno 2.656 tona bakra u koncentratu, što je dva odsto preko plana. Srednji sadržaj bakra u rudi bio je 81,6 odsto planiranog. Dovoljno kreča Za 11 meseci ove godine – saznajemo od direktora RBB-a – proizvedeno je 48.599 tona komadnog kreča, što je bilo dovoljno za potrebe basenskih flotacija. Za TIR je proizvedeno 1.446 tona hidratisanog kreča. Pošto je godišnji kapacitet Krečane uslovljen kapacitetom njenih peći, tokom 2015. su rekontruisane dve AF-peći i sa mazuta prešle na ugalj tako da su ove godine radile tri. Intenzivno je raskrivan (radi proširenja) i južni deo ležišta krečnog kamena („Zagrađe 5“) a nabavkom novog „Komacu“-bagera prestala je potreba za angažovanjem tzv. trećih lica, što će znatno poboljšati proizvodne i finansijske rezultate Krečane. I dok se na „Cerovu“ čeka rasplet, kriveljska flotacija, posle rekonstrukcije i intervencija na mlinovima, poslednjih meseci beleži rezultate najbolje u poslednjih 15 godina. Objašnjavajući njen stablan rad Videnović podseća da je tamo ove godine zamenjen plašt mlina sa kuglama na drugoj sekciji, dok će za dve-tri nedelje stići i plašt mlina sa kuglama treće sekcije. – Njegovom zamenom (u januaru) sve tri sekcije biće pouzdanije, a puštanjem u rad (početkom decembra) mlina za domeljavanje osnovnog koncentrata (tzv. „Marsi“) otklonili smo još jedno usko grlo u proizvodnji. Krenuli smo i u izgradnju novog polja flotacijskog jalovišta (rok je godina dana), čime ćemo obezbediti mesto za deponovanje flotacijske jalovine narednih 15 godina. Automatizacija flotiranja omogućila nam je trenutno praćenje parametara procesa i smanjenje subjektivne greške u njegovom vođenju. Kada je reč o borskoj flotaciji, od našeg sagovornika smo dobili podatak da su u njoj ove godine prerađene bezmalo 492 hiljade tona vlažne rude, odnosno 476 hiljada suve, sa srednjim sadržajem bakra od 0,807 odsto (nešto bolji od planiranog) i dobijeno 3.361 tona bakra u koncentratu, uz iskorišćenje od 87,3 odsto i znatne uštede na svim bitnim normativima. -Izgradnjom nove topionice došlo se do potrebe instalisanja novih flotacijskih agregata radi povećanja iskorišćenja nove topioničke šljake – dodaje Videnović. –  Jedan od njih je vertikalni mlin “VTM 400” koji je tehnološka novina kod nas i ima niz prednosti za treći stadijum mlevenja topioničke šljake, a lako se i održava. Njime su veoma brzo postignuti zadati kapacitet i usitnjenost. Za jedanaest meseci u borskoj flotaciji prerađeno je preko 174 hiljada tona suve šljake srednjeg sadržaja bakra od 2,758 i sa iskorišćenjem od 71,5 odsto, što je već sada više od projektovanog (pre ugradnje mlina iznosilo je 36 odsto). Saradnja sa sindikatima Na naše pitanje kakva je saradnja sa sindikatima, direktor RBB-a Nebojša Videnović odgovara: „Saradnja sa sindikatima je korektna. Postoje reprezentativni sindikati sa kojima sarađujemo kako na nivou RBB-a, tako i na nivou cele kompanije. Pritom bih napomenuo da u reprezentativne sindikate ne spada tzv. Rudarski sidikat, na čijem je čelu bio Ljubiša Miljković, sa kojim nemam nikakve kontakte niti saradnju.” Odgovarajući na pitanje šta je borska Jama dala ove godine i u kom pravcu se usmerava njen dalji rad i razvoj, Videnović nam reče da je u “Brezaniku”, “Tilva rošu”, rudnim telima “P2A”, “T1”, “T3” i pripremnim prostorijama za otvaranje „Borske reke“, otkopano preko 518 hiljada tona rude, ili 86,4 planiranih količina (600.000 t). U borskoj flotaciji prerađena je 521.800 tona i, zahvaljujući boljem sadržaju bakra u rudi, proizvedeno 3.518 tona bakra u koncentratu, odnosno 96,7 odsto od planiranih 3.639 tona. Šta će biti ciljevi i prioriteti Rudnika bakra Bor u 2017. godini – bilo je naše poslednje pitanje. -Planom poslovanja RBB-a za 2017. godinu, na kome se radi, cilja se proizvodnja od 27.994 tone bakra u koncentratu – kaže Nebojša Videnović. – Da bismo je ostvarili, u svim pogonima treba da se pridržavamo planiranih tehnoloških i ekonomskih faktora. Neophodno je da rudarska oprema ima plansku raspoloživost i maksimalno iskorišćenje, da se u flotacijama, takođe, ostvare planirana iskorišćenja, da se u Jami intenziviraju pripremni radovi za otvaranje ležišta „Borska reka“ i poveća proizvodnja na 900.000 tona vlažne rude. Naravno, tendencija umanjenja proizvodnih troškova nastavlja se i naredne godine.                                                                                                                            

Nastavak na Kolektiv.co.rs...

Kolektiv.co.rs:   Direktori basenskih preduzeća govore:  Vladimir Janošević (TIR)