Izvor: MC Bor, 06.Feb.2015, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DUŽNIČKO ROPSTVO
Bor, 06.02.2015.
Ako je po onoj narodnoj „dužni i ružni“ ili „dug najgori drug“ mi smo i vrlo ružni i okruženi lošim društvom. Na svakom koraku nekome dugujemo. Duguju i nama, i to mnogo i odavno. Dužna je i naša država, ali lako ćemo za nju, ona nas je u sve ovo i uvalila, a i kad joj je „frka“ (a kad pa nije) ona uzme od nas, a od koga da uzmemo mi? Naravno, ceo svet živi na kredit, prosto neki proizvodi se i >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << ne kupuju osim na kredit. Eto, makar smo po nečemu slični svetu. Da li se baš ovako živi i zadužuje u normalnom svetu? Sigurno ne, jer se tamo i u zaduživanju i izmirivanju dugova zna neki red!
Sudeći po tome koliko već godina i decenija živimo iznad mogućnosti, (jer ispod se i ne može jer nema gde), mi smo svi za Nobela. Prilagođavamo se svakakvim čudima, koje nam kao izazove postavljaju što naša država, što međunarodne institucije i organizacije. Upleteni u raznorazne obaveze, svakodnevno tražimo rešenja kojih je sve manje i sve su skuplja. U velikoj smo muci! Bitno je da se ne predajemo i ne posustajemo previše, da se uglavnom oslanjamo na sopstvene snage i moći, čuvajući se dobro „navlakuša“ koje se kao pomoć nude sa raznih strana. Zbog olako prihvaćenih ponuda za preterano korišćenje kredita u najrazličitijim oblicima, danas smo duboko okovani savremenim ropstvom i nećemo se tih okova osloboditi ni lako ni brzo. Možemo samo menjati oblike ropstva, izlazeći iz jednog a ulazeći u drugi, skuplji i teži, ali nužan da možemo da uhvatimo malo svežeg vazduha i preživimo do nove rate.
Zbog drakonskih reformskih mera i zahvata, kroz koje ćemo, kako nam kažu, kao kroz najteže krugove pakla ipak stići do raja ili prosperitne i napredne Srbije, moramo svaki svoj potez ceniti po odnosu trošak-prihod. Tako se valja ponašati i kada kupujemo i kada prodajemo, znači i kao potrošači i kao poslovni ljudi. Obaveze i prava treba rangirati po prioritetima i mogućnostima, a ne po želji i potrebi. Dara je prevršila meru, pa nam se nadalje život mora odvijati u vrlo skučenim okvirima. Definitivno zaboravimo na nove dugove, naročito ovo rašireno nekontrolisano trošenje po osnovu čuvenih potvrda, koje su nas, zaposlene u RTB-u direktno gurnule u kupovinu svega i svačega, pa nam od velikih zarada praktično ostane malo ili često ni malo. To je neka opasna vrteška na koju nas je neko okačio i sa koje se moramo skinuti po svaku cenu i to pod odmah. Ispišimo se i iz debelih svezaka koje trgovci drže pod tezgama i dopisuju nove iznose za nove kupovine, a da ni stare još nismo izmirili. Lako se odlučujemo da pazarimo svašta nešto, ako za to ne moramo da iskeširamo lovu na licu mesta. Kao da će to da plati neko drugi.
Sve što kupujemo na poček je znatno skuplje, jer su u tim uslovima, neopravdano visoke cene još i povećane za troškove odloženog plaćanja. Zato svakoj budućoj potrošnji moramo da posvetimo maksimalnu pažnju! Mi kupujemo, ne uzimamo! Nužna je puna koncentacija! U kupovinu odlazimo tek pošto se dobro pripremimo za to. Objektivno procenimo šta nam je neophodno, prikupimo dovoljno pouzdanih informacija o cenama i kvalitetu, obiđemo više prodajnih mesta i uporedimo sve ponude. Klonimo se kupovine u prolazu i imajmo na umu staru englesku poruku „nisam toliko siromašan, da kupujem jeftinu robu“. Ako smo već u dužničkom ropstvu, ponašajmo se kao savremeni robovi, jer smo obrazovani, sa dovoljno iskustva, mogućnostima korišćenja efekata on-line komunikacija. Upravljajmo svojim životom u ropstvu što efikasnije. Ovo je sredina druge decenije XXI veka.
.jpg)
