Izvor: Blic, 19.Jul.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aerodrom u Boru bez struje i vode

Bor - Borski aerodrom jedina je civilna vazdušna luka sa betonskom pistom uz aerodrome u Beogradu, Nišu i Vršcu. Aerodrom u Boru, uz vršački i vojne aerodrome Batajnica, Lađevci i Ponikve, na spisku je Ministarstva infrastrukture za modernizaciju i otvaranje za letove.

Iako borski aerodrom važi za jedan od boljih sportskih aerodroma, u ovom kompleksu nema struje ni vode, okolina je zarasla u grmlje, a upravna zgrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << propada.

Na borskom aerodromu, koji se sa svim pratećim objektima prostire na oko 60 hektara, odavno nema nikakvih aktivnosti. Izgradnja je završena 1986 godine, sa pistom presvučenom „suvim asfaltom" dužine 1.080 metara i 30 metara širine, a izgrađena je i upravna zgrada sa hangarom. U izgradnji aerodroma učestvovala je Vojska i RTB „Bor". Do sada nije korišćen za civilni, već samo za sportski saobraćaj, a po rečima Milana Mihajlovića, bivšeg upravnika aerodroma, on se ubraja među najbolje sportske aerodrome u jugoistočnoj Evropi.

- Borski aerodrom se trenutno nalazi u C kategoriji, nedostaje 200 metara dužine piste da bi dobio B licencu. Na pistu mogu da sleću avioni do 5.700 kilograma nosivosti, što podrazumeva oko 40 putnika. Ukoliko bi se pista produžila, mogli bi da sleću i avioni sa 70 mesta. Aerodrom u Boru je rezervni niškom aerodromu, služio je i u vojne svrhe, ali ga sada ne koristi - kaže Mihajlović.

Jedna od ideja bila je i da se borski aerodrom u potpunosti dovrši i osposobi u vremenu izgradnje hotelskog kompleksa „Jelen - Hajat" na Crnom vrhu.

- Borski aerodrom je pod patronatom lokalne samouprave, a predat je Sportskom centru na korišćenje. Od septembra 2007. do kraja 2008. godine, na aerodromu u upravnoj zgradi je danonoćno 15 radnika Sportskog centra vodilo računa o objektima i imovini. Nakon toga je struja isključena zbog neplaćenog ranijeg duga od 600.000 dinara, ostali smo i bez vode i iz tih razloga trenutno se povremeno obilazi aerodrom jer nema uslova za radnike koji bi na tom mestu boravili, a zub vremena je učinio svoje. Da bi borski aerodrom dobio pravu avio-funkciju, trebalo bi pored proširivanja, osvetljenja i ponovnog asfaltiranja piste ugraditi i radio farove, uređaje za navođenje aviona, opremiti upravnu zgradu i obezbediti kontrolu leta i ostale tehničke uslove - dodaje naš sagovornik. On napominje da je u protekle dve godine bilo interesovanja stranih investitora za borski aerodrom.

- Prošle godine bila je ponuda da se aerodrom uzme u zakup na 30 ili 40 godina, s tim što bi investitor kompletno preuredio sve nedostatke, otvorio školu padobranstva, čarter letove. Pretprošle godine jedna ruska kompanija htela je da kupi aerodrom - kaže Mihajlović.

Nestao inventar

Na borskom aerodromu tokom 2008. i 2009. godine stigla je donacija Crvenog krsta iz Bavarske posredstvom udruženja građana „Vajfert" iz Bora, u vidu klupa, stolica, nameštaja, dve kuhinje, fotelja i kreveta čime je opremljena upravna zgrada i nekoliko učionica. Željko Vasković, v.d. direktora ustanove Sportski centar „Bor" koja je oformljena oktobra prošle godine, kaže da će ispitati gde je nestala većina inventara sa aerodroma.

- Mi ćemo popisom sadašnjeg inventara, za šta je zadužen likvidacioni upravnik, morati da ustanovimo šta tačno nedostaje i uputiti nadležne da ispitaju i pronađu gde je nestao inventar. Uporedo ćemo krenuti sa uređivanjem terena jer nam je u obavezi održavanje aerodroma - kazao je Vasković.

Aerodromi sa betonskom pistom

Aerodrom- Stanje

Beograd, „Nikola Tesla"putnički, u upotrebi

Niš, „Konstantin Veliki"putnički, u upotrebi

Borsportski, nije u upotrebi

Vršacputnički, škola avijacije

Batajnicavojni, u upotrebi

Užice, „Ponikve"vojni, nije u upotrebi

Kraljevo, „Lađevci"vojni, u upotrebi

Sjenicavojni, nije u upotrebi

Somborvojni, nije u upotrebi

Kovinvojni, u upotrebi

Nastavak na Blic...