Blog: Dragana Djermanović, 05.Dec.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetska ekonomska kriza - Autoindustrija

Nastavak posta i posta.
Svetskom ekonomskom krizom je direktno izuzetno ugrožena automobilska industrija. Iako je najprisutnija ideja o ugroženosti tržišta novca (fondova, berzi, banaka), ugroženost poslovanja autoindustrije ostavlja velike posledice na globalnu ekonomiju.
Na PR weekend-u na Rtnju jedna od koleginica me upitala šta je prava oblast za izučavanje (učenje) od strane pojedinca koji nameravaju PRofesionalno da se bavi odnosima s javnošću. Odgovor mi je bilo vrlo složeno da dam, obzirom na činjenicu da PRofesionalac mora da razume gotovo svaku oblast ljudskog delovanja uže specijalizovanu za delokrug svog rada, ali ipak zaista što više o svemu. Posebno mislim na biznis, na kretanja, tendencije, probleme i pogodnosti određenog trenutka, kako bi predvideli budućnost.
Ukoliko tako ne posmatramo tržište, već svoje delovanje (i znanja) ograničimo samo na kompaniju koju zastupamo, nikako nećemo uspeti da strateški implementiramo konstruktivne ideje za unapređenje poslovanja kompanije, a istovremeno nećemo biti ni uvaženi kao stratezi sa vizijom (i idejma) već samo kao (puki) operativci.
To ne sme da bude cilj, a nije ni prihvatljiv (a posebno ne nužan) izbor.
Iz tog razloga, kako bismo sagledali ukupno biznis okruženje, posvetiću nekoliko redova stanju u automobilskoj industriji koja je u ozbiljnoj krizi i direktno utiče na produbljivanje negativne poslovne klime.
U Nemačkoj, na primer, svaki sedmi stanovnik direktno zavisi od uspeha i stanja autoindustrije. Naime preko 5.000.000 Nemaca direktno (kao zaposleni) ili kao dobavljač, kooperant ili partner i podizvođač, zavisi od trenda u autoindustriji.
U Velikoj Britaniji u autoindustriji direktno je zaposleno 850.000 ljudi.
U Sjedinjenim Američkim Državama broj zaposlenih u autoindustriji je preko 1.100.000 dok je u sektoru malih i srednjih preduzeća i dobavljača za ovu delatnost, po SAD Birou za statistike zaposleno blizu milion ljudi.
Još samo malo brojki: VW je najavio otpuštanje 25.000 zaposlenih koji rade na određeno i po ugovoru; Dacia i Audi u Mađarskoj (proizvodnja motora) obustavili su proizvodnju na mesec dana.  Profit od prodaja Daimlerovih automobila umanjen je za skoro 20% u poslednja tri meseca, a 150.000 zaposlenih u ovoj kompaniji idu na privremeni (Božićni) odmor.
"Fiat u Srbiji povlači ručnu", naslov je u srpskoj štampi od pre nekoliko dana.
Zašto su ovi parametri vrlo indikativni za sve, pa izvesno i za nas PR-ovce?
Potražnja za novim automobilima raste sa rastom životnog standarda i mogućnostima pojedinca u svakoj zemlji. Automobil je vrsta luksuza koja (kao i turističke usluge) nije egzistencijalnog karaktera i ukoliko je u porastu jedan je od pozitivnih indikatora ekonomskih kretanja zemlje, tj. obrnuto.
Ukoliko se smanjuje (obustavlja) proizvodnja automobila, smanjuje se broj zaposlenih u zemlji, smanjuje se i BDP, smanjuje se i javna potrošnja za ostala dobra i usluge, umanjuju se ukupni ekonomski kapacitet. Kompanije koje direktno zavise od autoindustrije i proizvode sirovine i delove nužne za proizvodnju, u velikom su problemu. Takva preduzeća (ne samo u delu autoindustrije, već mala i srednja preduzeća uopšte) srce su ekonomskog razvoja i prosperiteta nacionalnih ekonomija. One ne proizvode, ne zapošljavaju, ne uzimaju kredite, garancije, kreditne linije, ne privređuju... ne postoje. U svakoj zemlji, tako, točak ekonomskog razvoja se usporava... do potpunog zaustavljanja. To je i razlog zbog kojeg Vlade zemalja pogeđenih krizom ubrizgavaju milijarde u oporavak autoindustrije. Umanjeni ekonomski kapaciteti koji se ovako naziru, usloviće ukupno smanjenje svih potreba i smanjenje potrošačkih navika. Smanjena potrošnja - smanjena proizvodnja... smanjena proizvodnja - smanjenje radnih mesta... smanjenje radnih mesta - kolaps ukupne ekonomije... i tako u krug.
U ovom trenutku od izuzetnog je značaja pronaći "niše" za poslovanje, uglove tržišne pozornice dovoljno velike da u njima održimo svoj poslovni kurs na neutralnom nivou (ako ne na pozitivnom) uz očekivanja od ekonomskih centara moći da adaptiranju realnu ekonomsku situaciju unapred predviđenoj strategiji na osnovu aktuelnih okolnosti.
Vreme koje dolazi neminovno će umanjiti profitne apetite, ali moralo bi da poveća potrebu za ličnim unapređenjem i razvojem pojedinačnih performansi pojedinaca i kompanija kako bismo spremno dočekali (novo) dobro vreme.
Pažljivo porazmislite šta bi zaista trebalo da čini integralni deo vaših planova za 2009. i koliko realna situacija može da vam pomogne da (ukoliko ste svesni, kreativni i informisani) pozicionirate sebe i svoju kompaniju/organizaciju na dobru startnu pozicju za početka nove trke - trke koja počinje nakon ove krize, a u kojoj možete uticati na ishod; tada, pobednik ili gubitnik biće onaj koji (ni)je prepoznao i iskoristio sve "znakove pored puta" da spremno u niskom startu, dočeka kraj krize i početak nove ere poslovanja generalno i novog razdoblja u poslovanju svoje kompanije.
I iznova, izbor je na nama.
 

Nastavak na Dragana Djermanović...