Blog: Bašta Balkana, 21.Maj.2011, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monah Kalist – o duhovnom životu
Milivoje M. Jovanović * * * I snovi me sećaju na prošlost. Poneki mi otkrivaju budućnost. Kao i većina starih ljudi, i ja imam svakojake snove. Ali sam, još u početku duhovnog života, odlučio da snovima ne verujem. Mislim da se u tome nisam prevario. Iako su mi neki predskazivali dogadjaje. U snu mi se najčešće javljao moj brat, koji je obešen u prvom ratu. Ponekad u snu, a nekad i usred dana, javno. Često sam u snu vidjao i Milunku, o kojoj sam mislio da je dostojna da mi bude žena, a koja je umrla od tuberkuloze pred moj odlazak u manastir. Govorila mi je: „Nije mi dobro. Nije mi sasvim dobro ...“ Molio sam se za nju sve dok mi nije rekla da joj moje molitve više nisu potrebne. Ali kada sam god želeo nešto važno da saznam, onda sam se molio, i Bog mi je to otkrivao, i to jasno, shvatljivo potpuno za moj razum i za moja čula. Sva otkrića sam strogo razmatrao i proveravao. Nikada nisam slepo verovao. Uzdao sam se u pomoć Božiju i svoj razum. Odavno sam primetio da ljudi koji žive van manastira, a medju takvima ima i episkopa i sveštenika, s nipodoštavanjem i sa izvesnim prezirom gledaju na proste monahe. Mislim da se oni sami osećaju slabima, da znaju da su podložni slabostima, pa veruju, i tako misle, da su i drugi kao i oni. U stvarima duhovne prirode ne pomaže bogatstvo, titula, episkopska kapa ili patrijarhov štap! Pobednik je onaj koji pomoću Božjom pobedi sebe. Taj se slavi! Nismo mi monasi neobrazovani, nismo dvolični, zavedeni ... Mnogi od nas se smiruju, za druge ljude nezamislivim podvizima. Branimo se od zla u sebi i oko sebe molitvom i verom u vrhunsko dobro i život većni. Tu istinu osećamo jasno u sebi.
Dalje
