Izvor: Politika, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terazijska terasa između neba i zemlje (2)
Projektom predviđeno povezivanje podzemnog dela terase sa podzemnim prolazima kod Robne kuće "Beograd" i hotela "Moskva" i "Balkan" Potes od Terazija do Ulice kraljice Natalije, odakle puca pogled na Savu i nepreglednu sremsku ravnicu, prema prvonagrađenom projektu arhitektonskog tima Branislava Redžića, trebalo bi urediti kao park sa trgom i stepenicima. Oni ovaj prostor doživljavaju kao dinamičnu javnu površinu, na kojoj treba napraviti konačno tu spregu između terazijske prirodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kapije, koju čine hoteli "Moskva" i "Balkan" sa parkovskom zonom. Sama površina, uokvirena zgradom u Balkanskoj 2 i zamišljenim zdanjem u Prizrenskoj 1, više ima parkovski karakter sa minimalnim građevinskim intervencijama. Sve što se gradi, radi se pod zemljom.
Budući da su učesnici konkursa imali zadatak da osmisle podzemni prostor Terazijske terase, koji je nekadašnjim urbanističkim rešenjima bio planiran za stanicu metroa, ovaj prvonagrađeni tim je zamislio da komercijalne sadržaje, galerije i lokale smesti ispod zemlje. Pešačkom ulicom su ga povezali sa podzemnim prolazima kod Robne kuće "Beograd" i hotela "Moskva" i "Balkan". Oni smatraju da izgled postojećih podzemnih prolaza treba "pojačati" dizajnom i konceptom, jer taj prostor sam po sebi nije iscrpljen.
Ukoliko bi se investitori opredelili za ovaj koncept, prethodno bi trebalo da provere da li u podzemlju postoje neki važni infrastrukturni vodovi koji bi mogli da osujete ostvarenje ovog projekta. Sa druge strane, odabirom ovog rešenja, kojim je zadržana polovina postojećeg parka, zadovoljili bi brojna udruženja za očuvanje zelenih prostora, koja su godinama skretala pažnju javnosti mišljenjem da na Terazijskoj padini ne bi smelo ništa da se gradi.
Nasuprot tome, autorski tim takođe prvonagrađenog Dejana Milanovića Terazijsku terasu vidi kao trg, mesto okupljanja i uživanja u pogledu, koji bi krasili stakleni paviljoni sa leve i desne strane, namenjeni turističkim punktovima, galerijama, salonima i kafićima. Funkcija paviljona je da ožive i unaprede prostor, povežu dve zgrade na rubovima Terazijske padine sa parkom, širine oko 80 metara, uz Ulicu kraljice Natalije, dok istovremeno mogu da posluže kao spona parka sa trgom i podzemnim prolazima ispod njega. Dva tornja vidikovca na samom vrhu terase sa panoramskim liftovima bili bi kao sastavni deo zdanja u Balkanskoj i Prizrenskoj, inače arhitektonskih okvira terase. U podzemnih pet nivoa oni su predvideli komercijalne sadržaje, prodavnice, bioskope, sale za bilijar...
Osim građevinskih intervencija, koje donosi ovo arhitektonsko rešenje, investitori bi se pri njegovom odabiru sigurno suočili sa pritiskom Unije zelenih, pejzažnih arhitekata i velikog dela javnosti, koji su proteklih decenija upozoravali da će gradnja na ovom prostoru zatvoriti vizure, onemogućiti prirodnu ventilaciju vazduha i što je najvažnije – smanjiti park.
Mada nije isključena ni mogućnost, kaže Jelena Ivanović-Vojvodić, da se od svakog od ovih radova uzme ponešto pri sačinjavanju glavnog projekta.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 08.05.2007.]
.jpg)
