Izvor: Blic, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštuju ih, ako vide policiju
Nesavesni vozači, ne mareći za kazne, i dalje na svoju ruku koriste „žute trake", što u velikoj meri otežava javni prevoz u gradu. Po mišljenju stručnjaka, na beogradskim ulicama trenutno ima mnogo manje „žutih traka" nego što je potrebno.
Poštovanje pravila korišćenja „žutih traka" u velikoj meri bi ubrzalo gradski prevoz i omogućilo vozačima da manje koriste svoje automobile i da u grad češće idu autobusima, tramvajima ili trolejbusima. To bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u velikoj meri smanjilo broj automobila na ulicama Beograda, kojih po nekim procenama svakodnevno ima oko 400.000.
JEDAN PREČI OD STO PUTNIKA
Sekretarijat za saobraćaj je, u cilju poboljšanja uslova kretanja vozila Javnog gradskog prevoza, još 2004. godine započeo akciju obeležavanja saobraćajnih traka po ugledu na velike evropske gradove. „Žute trake" su rezervisane za kretanje autobusa, trolejbusa, minibuseva i taksi vozila. Ako se zna da Beograđane svakodnevno prevozi oko 1.000 autobusa, 100 trolejbusa, 44 minibusa i bar 4.000 taksista koji rade u dnevnoj smeni, onda je jasno da vozači „običnih" automobila nemaju šta da traže u „žutim trakama".
- Beograd ne može da živi ukoliko ne postoji javni prevoz građana i vozila javnog prevoza moraju imati apsolutni primat u odnosu na druga vozila na ulicama grada. Neko ko u jednom trenutku prevozi stotinak putnika, mora imati prednost u odnosu na nekoga ko prevozi dva ili tri, odnosno samo jednog putnika, što je najčešće slučaj sa automobilima. „Žute trake" treba da postoje u svakoj ulici kuda prolazi javni prevoz i trenutno ih ima mnogo manje nego što je potrebno - kaže Milan Smiljanić, šef Katedre za bezbednost u saobraćaju na Saobraćajnom fakultetu.
Oko 40 kilometara gradske putne mreže obeleženo je na ovaj način. „Žute trake" postoje u svim važnijim ulicama u gradu, kao što su Bulevar vojvode Mišića, Kneza Miloša, Vojislava Ilića, Bulevar Mihaila Pupina, Bulevar despota Stefana...
KRIJU SE IZA AUTOBUSA
Bahate vozače može da smiri samo saobraćajna policija. Svakodnevno se zbog ovakvih prekršaja sankcioniše oko 150 vozača koji na licu mesta plaćaju kazne od 2.000 dinara ili u roku od osam dana istu cifrum ali uz naplatu sudskih taksi. Broj kažnjenih vozača očigledno nije dovoljan da bi se oni obuzdali.
- Apsurdno je da imamo policajce na svakom ćošku u gradu, jer bismo onda bili policijska država. Svakodnevno kažnjavamo nesavesne vozače i mogu da kažem da 90 odsto vozača poštuje zabranu kretanja u „žutim trakama". Međutim, veliki problem imamo na Brankovom mostu, jer nije poželjno zaustavljati automobile nasred mosta, jer bi se time remetio saobraćaj - ističe Nedeljko Munjas, načelnik Uprave saobraćajne policije za grad Beograd.
Sekretarijat za saobraćaj imao je svojevremeno i dobro osmišljenu kampanju pod nazivom „Skloni se sa puta, kad je traka žuta", ali su vozači vrlo brzo ponovo počeli da voze rezervisanim trakama kako bi se dograbili željene destinacije. Promućurni vozači kriju se iza autobusa ili trolejbusa, jer obično znaju gde stoji saobraćajna policija. Takva situacija se obično može zateći u Bulevaru oslobođenja, na delu od Autokomande do Slavije, gde saobraćajci obično stoje kod Hrama Svetog Save. Kad se približe svetosavskom platou oni se prestroje u trake namenjene za automobile i tako izbegavaju kazne.
- U Bulevaru oslobođenja trenutno postoje dve trake rezervisane za javni prevoz. Ne bi bilo loše kada bi se još jedna traka obeležila žutim, kako bi prioritet prevoza putnika bio naglašen. Takođe, mislim da bi trebalo pojačati kontrolu do 14 do 16 sati, kad su gužve najveće - naglašava Smiljanić.
PROBLEM VOZILA HITNE POMOĆI
Ove kolovozne trake mogu da koriste i vozila Hitne pomoći i Vatrogasne brigade kad su im uključena rotaciona svetla, što znači da je i njima u velikoj meri otežan rad, ako se u ovim trakama nalaze vozila koja ne bi smela da ih koriste.
- Problem nastaje pri vraćanju naših ekipa sa terena, kad je najbitnije da se one što pre stave na raspolaganje građanima. Teško je probiti se kroz sve gužve, pogotovo u saobraćajnom „špicu". Zbog toga smo više puta podnosili zahtev Sekretarijatu za saobraćaj da i naša vozila dobiju pravo kretanja saobraćajnim trakama, ali do sada nismo dobili odgovor - kaže Branislav Lazić, direktor Hitne pomoći.
U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da su zahtevi Hitne pomoću upućeni na pogrešnu adresu, jer u zakonu jasno piše da je vozilima Hitne pomoći i Vatrogasne službe dozvoljeno ketanje u žutim trakama samo pod rotacionim svetlima.
Beograđanima je trenutno na usluzi 67 vozila Hitne pomoći, a u toku je tender za nabavku novih 19 vozila, koji će biti završen do kraja godine.
Suprotan smer za javni prevoz
Primera koliko je javni prevoz važan je situacija u Engleskoj gde postoje ulice u kojima se vozila javnog prevoza kreću u suprotnom smeru od ostalih učesnika u saobraćaju. To nije loš primer, i mogao bi se uvesti u nekim jednosmernim ulicama u Beogradu, pa da onda vidimo da li će nekome pasti na pamet da se prestroji u rezervisanu traku - kaže Milan Smiljanić.
