Izvor: Blic, 05.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemaju vremena za sve pacijente
Dok njihove kolege lekari opšte prakse u Kanadi poznaju svoje pacijente i pregledaju im očno dno, dojke, testise i karlice, uzimaju Papanikolau briseve, ocenjuju veličinu materice u trudnoći i ugrađuju mokraćne katetere, naši specijalisti opšte medicine pišu šifre, recepte i doznake i prepoznaju samo penzionere koji im dolaze najmanje jednom nedeljno.
Kako je na skupu posvećenom ovoj problematici u okviru projekta „Politika primarne zdravstvene zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Balkanu", koji finansira kanadska Agencija za međunarodnu saradnju, rekla Suzan Filips, pedijatar i profesor javnog zdravlja na Kvins univerzitetu u Kanadi, porodični lekari u ovoj zemlji obučeni su da rade i zaista i pružaju pomenute zdravstvene usluge, a posebno zato što su u manjim sredinama lekari opšte prakse veoma često jedini davaoci zdravstvene zaštite.
Lekari opšte prakse u Beogradu naglašavaju da većinu ovih intervencija mogu da pruže i oni, ali nemaju vremena ni mogućnosti. Njima je propisano da dnevno moraju da pregledaju 36 pacijenata, tako da im se radni dan, kako kažu, svodi na adminstrativne poslove kao što su šifre i uputi.
Prema rečima dr Nevenke Dimitrijević, specijaliste opšte medicine i portparola Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, većina aparata za pomenute intervencije postoji u našim domovima zdravlja, ali lekari nemaju vremena da ih i upotrebe.
- Imamo aparat za merenje kapaciteta pluća i koristili smo ga neko vreme, ali je nestalo mastila u štampaču i sada je van upotrebe. Imamo i oftalmoskop sa otoskopom za gledanje očnog dna i ušnog kanala, na koji može da se doda nastavak za pregled rektuma, ali nemamo baterije za aparat. Da imamo mogućnosti i vremena radili bismo sve intervencije poput kolega u Kanadi, osim ginekoloških, jer za to imamo sasvim dovoljno ginekologa - kaže dr Dimitrijević za „Blic".
Najveći broj pacijenata kod lekara opšte prakse dođe iz administrativnih, ne iz medicinskih razloga, tako da, prema njenim rečima, lekari previše pišu i šifriraju, a manje leče.
- Koliko sam obaveštena, norma kanadskih kolega je 15 pacijenata dnevno. Naša je 36, što je isključivo na uštrb kvaliteta pregleda i pri tom nas upozoravaju da što manje pacijenata šaljemo na specijalističke preglede - kaže dr Dimitrijević.
Da bi se ovi problemi prevazišli reformu primarne zdravstvene zaštite kod nas pomaže i Kanadska agencija za međunarodnu saradnju. Orvil Adams, direktor projekta „Politika primarne zdravstvene zaštite na Balkanu" zapaža da je stanje u našem zdravsvu ipak bolje u poređenju sa periodom od pre dve godine kada je došao u Beograd.
- Iznenadilo me kad sam video da mnogo ljudi sedi po domovima zdravlja i čeka. Uvođenjem zakazivanja i to se polako menja. Čini mi se da se i estetika domova zdravlja popravlja. Lekari su ovde veoma dostupni, i to ne samo na primarnom nivou, već i kada je reč o lekarima specijalistima. Ipak, nisam ubeđen da uz dostupnost lekara uvek ide i kvalitet pružene zdravstvene usluge - zapazio je Orvil Adams.
Strana iskustva
Lekari opšte prakse u Holandiji reše čak 95 odsto problema pacijenata bez njihovog upućivanja u specijalističke službe, što je tendencija i u našem zdravstvu. Holandski lekari zakazuju desetominutne preglede i dnevno prime oko 30 pacijenata. Obave i oko 12 telefonskih konsultacija dnevno, kao i 20 kućnih poseta nedeljno.
