Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći problem je stan
Prema poslednjem popisu, iz 2005. godine, u Beogradu živi oko 30.000 izbeglica, što je trećina njihovog ukupnog broja u Srbiji. Čak 25 odsto njih je ispod granice siromaštva. Stambeno pitanje je najozbiljniji problem s kojim se suočavaju, obzirom da je svega 20 odsto izbeglih lica uspelo da obezbedi sopstveni krov nad glavom.
Iako je prošlo već 15 godina otkako su došli u Beograd, većina prognanih lica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine nije se snašla. Mnogi od njih ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogu da se vrate kućama jer imaju nerešena imovinsko pravna pitanja u mestima iz kojih su pobegli. U Beogradu teško dolaze do zaposlenja, a najveći problem im je što ni ovde nemaju svoj dom. Velika „kočnica" za rešavanje njihovog stambenog pitanja je dobijanje povoljne lokacije za izgradnju stanova. Gradsko građevinsko zemljište u užem i širem centru je preskupo, pa vlasti socijalne stanove za njih zidaju na rubnim delovima grada. Oni sami, ukoliko dođu do novca, grade kuće na mestima gde ne postoje uslovi za legalizaciju.
- Da bi se prevazišli ovi problemi, potrebno je veće angažovanje gradskih i opštinskih službi. Ako opštinske vlasti pronađu na svojoj teritoriji prostor na kome može da se gradi, treba da pomognu izbeglicama koje imaju sredstava da apliciraju za njega pa da sve bude legalno odrađeno - istakli su juče učesnici okruglog stola posvećenog integraciji izbeglica.
Donatorska sredstva za rešavanje problema izbeglica su sve manja, pošto Srbija više nije u centru svetske pažnje kad je reč o izbegličkoj populaciji. Suzana Mišić, pomoćnik komesara Srbije za izbeglice, rekla je da će u narednih šest meseci Evropska agencija za rekonstrukciju organizovati edukativne seminare za članove komesarijata i predstavnike opština kako bi mogli što boljim projektima da konkurišu za novčana sredstva.
- Očekujem da će u ovoj godini biti dostupna i sredstva od realizacije ugovora, koji je prošlog meseca sklopljen sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, za dobijanje kredita od 20 miliona evra za gradnju novih stanova. Ugovor čeka na skupštinsku ratifikaciju. Država će, sa svoje strane, učestvovati sa osam miliona za gradsko građevinsko zemljište - dodaje Mišić.
Veća uloga Grada
Obzirom da je broj problema izbeglih lica i dalje velik, neophodno je formirati Savet za izbeglice na gradskom nivou, u čiji sastav bi ušli predstavnici gradskih sekretarijata, lokalne samouprave i nevladinih organizacija. Oni bi utvrđivali proritetne probleme za rešavanje i prosleđivali ih nadležnim ministarstvima - kaže Miodrag Linta, predsednik Upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma. On dodaje da bi, takođe, Skupština grada trebalo da iz budžeta osnuje Fond za izbegla lica, odakle bi se izdvajala sredstva za donacije.
Mnogi rade na crno
Veliki deo izbeglica upućen je na „crno tržište rada" i nije dovoljno upoznat sa svojim pravima iz oblasti zapošljavanja. Republički komesarijat za izbeglice pokušava da podstakne ekonomsko osamostaljivanje te populacije kroz programe samozapošljavanja i kontinuirane edukacije - navodi Suzana Mišić.
