Izvor: Blic, 28.Jan.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najteže im pada nebriga i ignorisanje od strane sistema
Osobe sa invaliditetom tvrde da je njihov najveći problem diskriminacija u društvu. Retki su oni koji kao Aleksandra Martinović (10) sa Bežanijske kose imaju samo jedan problem, a on leži u sistemu u kojem živi. Rođena sa nedostatkom leve podlaktice, zaštićena je od realnosti sa kojom se bore njeni roditelji. Kako tvrdi njena majka Danijela, najteže im pada nebriga i ignorisanje od strane nadležnih.
- Volim da se družim sa svojim prijateljima zato što su dobri prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << meni i ne zadirkuju me. Kad sam prvi put došla na trening svi su me lepo prihvatili i pomogli da se uklopim - priseća se mala Aleksandra, koja trenira atletiku i odličan je učenik četvrtog razreda OŠ „Borislav Pekić". Na nedavno održanom takmičenju za njene vršnjake osvojila je zlatnu medalju u skoku u dalj. Rođena sa nedostatkom leve podlaktice, ova hrabra devojčica ne želi da dozvoli da je njen fizički nedostatak ograniči u ostvarenju snova. Kaže da do sada u svojoj okolini nije imala problema zbog invaliditeta.
- Aleksandra nema problema u školi i sa vršnjacima funkcioniše normalno. Nikada nije bila diskriminisana od strane okoline. Država je ta koja nema sluha za naše probleme i potrebe i teško je suočavati se sa nebrigom prema onima koji bi trebalo da budu prioriteti - kaže Danijela Martinović, napominjući da se ona i suprug bore za to da Aleksandra živi normalno kao i sva druga deca. Kako kaže, svesni su da je to njihova obaveza, ali i činjenice da je pomoć ipak neophodna.
Da bi olakšali svakodnevni život svog deteta, roditelji su uz pomoć kolega sa posla, platili sve troškove ugradnje „mioelektrične proteze" koja je koštala preko 700.000 dinara.
- Obratili smo se za pomoć Opštini Novi Beograd i direktoru Zavoda za socijalni zaštitu, kako bi nam obezbedili deo novca prilikom kupovine proteze, ali su nam rekli da nemaju sredstva za to. Nismo bili oslobođeni ni PDV- a - kaže ogorčena Danijela, čiji je život dodatno otežan činjednicom da su ona i njena porodica podstanari. Trenutno njih devetoro živi u dvosobnom stanu od 60 kvadrata, a jedina pomoć koju dobijaju od države je 5.000 dinara mesečno.
- Konkurisali smo za 1.000 neprofitabilnih stanova, ali nismo dobili nijedan od samo pet stanova namenjen deci sa invaliditetom - kaže Danijela Martinović, napominjući da je velika sramota za sistem i ovu državu, da su osobe sa invaliditetom na samoj margini društvene zajednice i da su kvalifikovani kao nebitni članovi ovog društva.
Težak život osoba sa invaliditetom
U Beogradu živi čak 200.000 osoba sa različitim oblicima invaliditeta. Retko ih viđamo na ulici, jer su izolovani, gotovo nevidljivi u društvu. Sistem im nije naklonjen tako da poslednje istraživanje iz 2005. godine pokazuje nisku stopu zaposlenosti ove kategorije stanovništva. Glavni razlog tome je prvenstveno predrasuda o produktivnosti ovih osoba, ali i nizak nivo njihovog obrazovanja tačnije specifičnog znanja, koje im je zbog neprilagođenosti obrazovnog sistema uskraćeno.
.jpg)
