Izvor: Politika, 27.Okt.2014, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najstarija prestonička osmoletka nadživela desetak država
Zemunska OŠ „Gornja varoš” za 215 godina postojanja nikada nije prestajala sa radom, osim od 1914. do 1916. kada su se u nju uselili mađarski vojnici
Uoči rata sa Turcima krajem 18. veka, stanovništvo koje je živelo u Zemunu van naselja Donji grad, Gardoš i Ćukovac trudilo se da što pre oformi svoje naselje i spremno dočeka neprijatelja. Podigli su prve zgrade za stanovanje ali, poučeni iskustvom predaka, u novom naselju ubrzo otvaraju i školu. Dozvolu da mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzmu učitelja i da škola može početi sa radom stanovnicima tadašnje Palanke, a današnje Gornje varoši, 31. oktobra 1799. dao je mitropolit Stefan Stratimirović. Dvesta petnaest godina kasnije, škola poznata kao „Gornja varoš” ponosno nosi „titulu” najstarije prestoničke osmoletke.
– Škola je osnovana na zahtev pravoslavnog građanstva pri Crkvi Svete Trojice. Prva zgrada bila je na istom mestu gde je i današnja, izgrađena posle Drugog svetskog rata. Do 1941, đaci su učili u zgradi podignutoj 1872. godine u obližnjoj Svetotrojičinoj ulici. Taj objekat sada koristi škola za obrazovanje odraslih „Branko Pešić” – objašnjava Ilija Mirović, direktor OŠ „Gornja varoš”.
Zemunska osmoletka, osim u vreme Prvog svetskog rata kada su se u nju uselili mađarski vojnici, nikada nije prestajala da radi. U prvim decenijama pohađali su je Srbi, ali i katolici. Radila je i kao mešovita, ali i sa podeljenim muškim i ženskim odeljenjima. Nadživela je desetak država, koje su nastajale i nestajale, dok je ona sve vreme bila tu gde jeste. Ali je često menjala imena.
– U nekoliko razdoblja zvala se Gornjovaroška škola i ime naselja je neretko bilo u njenom nazivu. Između dva svetska rata zvala se „Kraljević Andrej”, a posle oslobođenja „Vladimir Nazor”. Taj naziv nosila je do pre petnaestak godina kada je dobila sadašnje ime – kaže Mirović.
Za 215 godina postojanja u najstarijoj beogradskoj osmoletki prva znanja sticali su đaci koji su kasnije postali ugledni pravnici, arhitekte, inženjeri, umetnici, sportisti...
– Neki od najpoznatijih su violinista Stefan Milenković, stonoteniser Aleksandar Karakašević, režiserka Sanja Beštić. Naš đak bio je i fudbaler Dejan Stanković– navodi Mirović.
Škola koja je počela sa tri odeljenja danas broji više od 600 đaka. Mlađi učenici obožavaju da vreme provode u školskom atrijumu, gde uzgajaju povrće i brinu o životinjama. Stariji učenici i posle časova vole da borave na školskim terenima.
Vredni „gornjovarošanci” osvajaju i brojne medalje na takmičenjima iz matematike, biologije, na likovnim i literarnim nadmetanjima, ali i u fudbalu, trčanju, košarci... Direktor škole kaže da bi nastava bila još kvalitetnija kada Gornja varoš ne bi kuburila sa manjkom prostora.
– Učenici idu u dve smene pa zbog toga ne možemo da imamo ni specijalizovane kabinete. Kada rešimo problem sa uknjiženjem planiramo da nadgradimo još pet, šest učionica i uradimo svečanu salu. Problem imamo i sa parketom u fiskulturnoj sali, podovima, kao i sa dvorištem, inspekcija nam je naložila da ga sredimo. Za to čekamo pomoć grada – objašnjava Mirović.
U rešavanju mnogih problema škola se oslanja na pomoć mama i tata mališana.
– Već tri školska vašara smo organizovali uz njihovu pomoć. Zajedno sa decom oni su pred vašar u kraju delili pozivnice, a pored dečjih rukotvorina i mame su pripremale kolače i zimnicu. Od novca prikupljenog na prva dva vašara u svim učionicama smo staro osvetljenje zamenili neonskim, a od ovogodišnjeg sredićemo školske hodnike. Planirano je da se od prihoda od narednog vašara urade i letnje učionice za nastavu na otvorenom – ističe Mirović.
Mame i tate osim u organizaciji događaja u školi pomažu i svojim znanjem i veštinama.
– Roditelji koji su pravnici daju sve od sebe da se što pre reši problem sa uknjiženjem škole, a oni koji se bave arhitekturom žele da pomognu u pripremi projekta za dogradnju. Roditelji su oslikavali i učionice, popravljali video-nadzor – navodi Mirović. On dodaje da je naročito ponosan na kolektiv.
– Kod nas često dolaze deca koja su bila problematična u drugim školama, ali mi smo uspeli da od svih njih napravimo i dobre ljude i dobre učenike. Kolege su veoma posvećene, ali i složne. Pre nekoliko dana smo štrajkovali i, iako smo znali da ćemo možda trpeti posledice zbog toga, niko se nije držao po strani – otkriva Ilija Mirović recept za uspešan rad škole.
-------------------------------------------------------------------------
Proslava u Domu vazduhoplovstva
Dvesta petnaest godina postojanja škole biće obeleženo 31. oktobra u 18 časova u Domu vazduhoplovstva. Pred bivšim učenicima, predstavnicima grada i opštine, nastupiće sadašnji đaci. Istog dana u holu ovog zdanja biće izloženi radovi učenika sa konkursa na temu Zemun, škola i njena okolina.
D. Aleksić
objavljeno: 27.10.2014.
.jpg)
