Izvor: Politika, 30.Okt.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mašinci – od prve pruge do štedljive sijalice
Mašinski fakultet, najstarija visokoškolska ustanova na tlu bivše Jugoslavije, obeležava 65 godina postojanja. – Diplomirani inženjeri sa „Mašinca” i dalje najbrže dolaze do zaposlenja, ali je tradicija „muškog fakulteta” odavno prevaziđena: trećinu akademskog korpusa čine – koleginice
Može se reći da zahvalnost za uvođenje mašinstva u visokoškolsko obrazovanje dugujemo predlogu da se izgradi prva železnička pruga Beograd – Niš 1884. godine. Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pregnuće bilo je povod da akademski savet Velike škole na Tehničkom fakultetu 1873. godine uvede predmet „mehanika i nauka o mašinama”. Od tada je prošlo 140 godina. Ovom jubileju pridružuje se i proslava 65 godina postojanja Mašinskog fakulteta, najstarije visokoškolske ustanove u oblasti mašinstva u bivšoj Jugoslaviji.
Tehnički fakultet je 1948. godine izdvojen iz sastava Univerziteta i nazvan Tehnička velika škola. Odseci su pretvoreni u zasebne fakultete, a jedan od njih je bio i Mašinski.
Prvi dekan bio je profesor Vladimir Farmakovski.
Popularni „Mašinac” trenutno studira oko 3.000 studenata.
Godišnje sa ovog fakulteta izađe oko 400 inženjera sa diplomama priznatim svuda u svetu.
Fakultet ima međunarodnu akreditaciju Britanskog kraljevskog društva brodograđevnih inženjera, a letos jenemačka Agencija za akreditaciju i proveru kvaliteta rada mašinskih fakulteta iz Diseldorfa akreditovala osnovne i master programe. Tako je „Mašinac” postao jedina ustanova u Srbiji koja ima ovaj sertifikat.
Znanje naših mašinaca cenjeno je širom sveta. Posao dobijaju mesec, dva po završetku fakulteta, kaže dekan Milorad Milovančević.
– U Srbiji je 700 nezaposlenih mašinskih inženjera, uglavnom sredovečnih ljudi koji su radili u firmama koje su zatvorene – precizira Milovančević.
Siguran posao je oduvek bio jedan od razloga koji je budio interesovanje mladih, nekada isključivo mladića, da se posvete izučavanju mašinstva.
Reputaciju muškog fakulteta „Mašinac” je odavno izgubio. Trećinu akademskog korpusa danas čine – koleginice.
Šest i po decenija postojanja Mašinskog fakulteta kao samostalne obrazovne ustanove obeleženo je predstavljanjem Programa UN za životnu sredinu. Reč je o globalnoj strategiji i povlačenju iz upotrebe energetski neefikasne rasvete, kako bi se tržište osvetljenja okrenulo ekološki održivoj tehnologiji.
Projekat okuplja predstavnike resornih ministarstava i stručnjake iz 40 međunarodnih organizacija. Cilj je da se do 2016. godine ne koriste neefikasne sijalice sa užarenim vlaknom.
„Ogledno dobro” ovog projekta je upravo amfiteatar A na Mašinskom fakultetu.
Popularni „Mašinac” trenutno pohađa oko 3.000 studenata
Koreni
1897. Uredbom Ministarstva prosvete predviđa se da na Mašinsko-tehničkom odseku Tehničkog fakulteta bude 11 predmeta, a među njima i „nauka o mašinama”
1922. Na Tehničkom fakultetu formiraju se Mašinsko-elektrotehnički, Građevinski, Arhitektonski i Tehnološki odsek
1930. Tehnički fakultet seli se u zgradu u Bulevaru kralja Aleksandra 73
1946. Formiraju se posebni odseci: Mašinski i Elektrotehnički
1955. Omogućeno sticanje titule doktora tehničkih nauka na fakultetu. Odbranjene su prve dve doktorske disertacije
1960. Mašinski fakultet seli se u zgradu u Ulici 27. marta
---------------------------------------------------------------------------------------
„Pravitelstveni indžiniri”
* Prodor inženjerstva na naše tle počinje tridesetih godina 19. veka dolaskom stranaca. Kao državni činovnici, Franc Janke i baron Franc Kordon, inženjeri iz Austrijskog carstva, bili su prvi „pravitelstveni indžiniri” u Knjažestvu.
* Početak stvaranja geodetske službe u Srbiji veže se za 1839. godinu, kada je inženjer Atanasije Nikolić izradio plan za uređenje Vračara. Prvi katastarski premer Beograda uradio je 1867. godine inženjer Emilijan Josimović.
* U Kneževini, a kasnije Kraljevini Srbiji, od 1834. do kraja Prvog svetskog rata radilo je 1.000 inženjera, školovanih kod nas i u inostranstvu.
* Na Tehničkom fakultetu u prvoj polovini 20. veka diplomu je godišnje sticalo u proseku 116 inženjera, a upisivano više od 1.000 studenata godišnje.
LJ. Perović
objavljeno: 30.10.2013.
.jpg)
