Izvor: Politika, 25.Apr.2012, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali Dunav na mestu Šugavca kod Radmilovca
Na stotinak hektara kraj Smederevskog puta, koje je između dva svetska rata porodica Vukićević poklonila studentima Poljoprivrednog fakulteta, otvoreni su Mali Dunav, javni akvarijum i degustaciona sala. – Ideja za turističku destinaciju
Ako se ostvare zamisli rukovodilaca beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, ogledno dobro „Radmilovac” kraj Smederevskog puta kod Kaluđerice moglo bi da postane prava turistička oaza. I to već od – sredine maja. Posetioci bi onda mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se upute na celodnevni izlet, samo desetak kilometara od centra Beograda, ali i da probaju vino i rakiju koje prave studenti i profesori na ovom imanju. Možda da upecaju pokojeg šarana ili pastrmku. A uskoro i da odsednu u konaku čija se izgradnja planira.
Da posredi nisu megalomanske maštarije već plan koji je počeo da se sprovodi svedoči jučerašnje otvaranje novih sadržaja na dobru od stotinak hektara koje je između dva svetska rata porodica Vukićević poklonila studentima Poljoprivrednog fakulteta za usavršavanje. Tamo su donedavno bili samo voćnjaci i vinogradi. U poslednjih nekoliko godina „pridružile” su im se košnice, plastenik i Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, a juče su predstavljeni projekat „Mali Dunav”, javni akvarijum i degustaciona sala.
U dužini od oko jednog i po kilometra napravljena je prezentacija celog toka Dunava, od Švarcvalda do Crnog mora. Mali Dunav, kako objašnjava Zoran Marković, profesor Poljoprivrednog fakulteta, nikao je na mestu gde je nekad tekao potok Šugavac. Samo ime govori o „kvalitetu” vode u njemu. Zakopan je nekoliko metara ispod mesta gde je sad Mali Dunav koji, dodaje on, sadrži svu „infrastrukturu” svog „uzora”: ostrva, poluostrva, brdsko-planinske i ravničarske obale...
– Oko Malog Dunava zasadili smo biljke karakteristične za to slivno područje, a cilj nam je da vodeni tok naselimo svim vrstama dunavskih riba. Sad ih ima blizu 40 – ističe Marković.
Neke od njih nalaze se i u javnom akvarijumu, drugom takvom objektu u Srbiji. Sastoji se od 32 manja akvarijuma od po 500 litara zapremine, gde će biti smeštene ribe iz jedne od najvećih evropskih reka. A u bazenčetu iza „postavke” praćakaće se japanski šarani.
Projekat obogaćivanja sadržaja na „Radmilovcu” finansirali su norveška država i EU, srpska ministarstva nauke i prosvete, životne sredine i poljoprivrede, gradske institucije Beograda i Poljoprivredni fakultet.
Nebojša Ralević, dekan ove visokoškolske ustanove, ne krije ambicije za budućnost.
– Ideja je da se napravi i mini-farma na kojoj bi posetioci mogli da vide domaće životinje. Krajnja zamisao je da „Radmilovac” postane samoodrživo dobro, a dok se to ne desi mogao bi da bude vinska destinacija – ističe Ralević.
U toku je i obnova dva objekta koji će služiti za smeštaj studenata Poljoprivrednog fakulteta, osnovaca koji bi mogli da dolaze na rekreativnu nastavu, ali i srednjoškolaca – praktikanata iz poljoprivrednih, hemijskih i prehrambenih škola.
------------------------------
Brzorastući šaran otporan na bolesti
Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju na „Radmilovcu” intenzivno radi na stvaranju nove, domaće vrste šarana. Ova institucija, kako kaže profesor Zoran Marković, jedina u Evropi sprovodi selekciju ove ribe.
– Selekcija je proces stvaranja takve vrste šarana koji će brzo da raste i da bude otporan na bolesti. Sa različitih ribnjaka uzimamo matice, ukrštamo ih po određenoj šemi, gajimo ih i stavljamo im čipove kako bismo mogli svaku ribu ponaosob da pratimo. Šarane koji su dali dobar prirast i visok nivo otpornosti na bolesti ukrštamo sa sledećom generacijom – objašnjava Marković.
Profesor Marković sa saradnicima ima ambiciju da stvori autohtonu, domaću vrstu šarana, sa desetostruko smanjenom količinom masti, ali koja bi bila obogaćena omega tri i omega šest masnim kiselinama. – To bi omogućilo zdravu ishranu za stanovništvo, uz prevenciju od kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja – ističe Marković.
-----------------------------------------------------------------------------
Džem od paradajza
Dobro „Radmilovac” jedno je od dva prodajna mesta Poljoprivrednog fakulteta. Drugo je u Zemunu, kod stanice „petnaestice” iza ove visokoškolske ustanove. Na ovim „punktovima” prodaje se sve što se proizvodi na „Radmilovcu”: sadnice, vino, rakija... Pojavio se i džem od paradajza napravljen prošle godine od plodova iz radmilovačkog plastenika. Rasprodat je, prema rečima dekana Nebojše Ralevića, „kao alva”.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 25.04.2012
.jpg)
