Izvor: Politika, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krpelji i dalje vrebaju
Najvažnije je sa površine kože pravilno iščupati krpelja, jer nestručno vađenje dovodi do infekcija
Šetnje u prirodi nose sa sobom i opasnost po zdravlje ljudi, a jedna od njih su krpelji. Zato, posle svakog boravka u u šumi ili u parku, savetuju stručnjaci, obavezno proverite telo da se slučajno opasni zglavkar nije negde "udomio". Najizloženiji krpeljima su ljudi koji profesionalno borave u prirodi, planinari, rekreativci, deca, polaznici škole u prirodi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izletnici. Ubod zaraženog zglavkara čoveku prenosi "lajmsku bolest". Epidemiolozi Vojnomedicinske akademije su već odavno na najatraktivnijim izletištima u gradu, na Adi Ciganliji, u Košutnjaku i Topčideru, obavili istraživanja koja su pokazala da je ove godine 20 do 25 odsto krpelja zaraženo. Osoba koju je ujeo ovaj opasan zglavkar može da dođe u ambulantu Instituta za epidemiologiju VMA, gde će se odmah utvrditi da li je krpelj bio zaražen.
Situacija nije alarmantna, kako kaže dr Radovan Čekanac, epidemiolog VMA, jer na istraženom području nije svaki krpelj prenosilac "lajmske bolesti", pa ni ubod zaraženog zglavkara ne donosi svaki put opasnost od obolevanja.
– Krpelji mogu biti prenosioci i drugih zaraznih oboljenja, kao što su "tularemija", "piroplazmoza" i "krpeljni meningoencefalitis" (upala moždane kore). Dešava se nekada da krpelj ima u sebi i po tri izazivača ovih bolesti. No, ni tada ne mora da znači da će svaki ubod dovesti do bolesti. Najvažnije je, međutim, sa površine kože pravilno ga iščupati. Zato, ako postoje neke promene na mestu gde je zglavkar bio "ukotvljen", neophodno je da se zatraži pomoć lekara. Najveći broj infekcija javlja se baš kod pacijenata koji su pokušavali, nestručno, da izvade "gosta". Posebno bih upozorio građane da kada primete krpelja na svojoj koži, ne treba da ga stiskaju, gnječe i sami odstranjuju, jer uvek može da se dogodi da iščupaju telo, a da usni aparat i neki drugi delovi krpelja ostanu. Nikako mesto uboda ne mazati hemijskim sredstvima, benzinom, prskati lakovima, jer to kod krpelja izaziva povraćanje, a samim tim, ako je krpelj zaražen, i izlučivanje bakterije u krv. Ako pacijent ne uspe da izvadi krpelja, onda on mora da se javi lekaru koji će to učiniti stručno. Neophodno je i mesto uboda posmatrati oko mesec dana. Ukoliko se javi crvenilo nepravilnog oblika to je prvi znak infekcije, a mogu se javiti i povišena temperatura, glavobolja i povraćanje. Sem toga, nikako ne bi trebalo uzimati samoinicijativno antibiotike, kao i da se ne koriste hemijska sredstva i toplota za njegovo odstranjivanje – istakao je dr Čekanac.
Kako veli naš sagovornik, pored stručnog vađenja krpelja pacijenti u ambulanti Instituta mogu saznati za 15 minuta i da li je krpelj bio zaražen bakterijom koja izaziva "lajmsku bolest".
– Ukoliko su nalazi negativni, ne postoji ni najmanja mogućnost da osoba oboli. Ali, ako je krpelj bio zaražen, osoba se stavlja pod epidemiološki nadzor zbog ranog otkrivanja simptoma bolesti. Na našem institutu pacijenti dobijaju kompletan tretman. Na jednom mestu se izvadi krpelj, proverava njegova zaraženost i eventualno lečenje pacijenta – upozorava dr Čekanac.
Prema njegovim rečima, krpelji se nikako ne mogu uništiti, a zaprašivanjem se može smanjiti samo njihov broj u prirodi. Ovom zglavkaru je čovek samo usputni domaćin. Njihovo glavno hranilište su glodari.
--------------------------------------------------------------------------
Mere zaštite
Poželjno je u prirodi hodati stazama očišćenim od žbunja i izbegavati nepotrebna provlačenja kroz grmlje, ležanja na tlu, kao i ostavljanje odeće na grmlju. Nositi prikladnu odeću dugih rukava i nogavica, svetlih boja, jer se tako krpelj lakše uočava, kao i zatvorenu obuću. Krpelji se lakše zakače za odeću od materijala s dlačicama (vuna, flanel), pa takvu odeću treba izbegavati kod odlaska u prirodu.
Preporučuje se i korišćenje repelenata, sredstava koja odbijaju krpelje. Otkrivene delove tela i odeću treba poprskati nekim od tih sredstava.
--------------------------------------------------------------------------
Ugroženi i kućni ljubimci
Osim ljudi, krpelji podjednako "vole" i životinje, ali je kod pasa i mačaka njihovo otkrivanje dosta otežano zbog dlaka i zbog toga što krpelj u početku ima prečnik od samo milimetar do dva.
Najopasnija bolest koju krpelji mogu preneti psima je piroplazmoza ili babezijaza. Kao i kod čoveka, od izuzetne važnosti je pravovremena dijagnoza bolesti. Svaka preležana piroplazmoza ostavlja posledice na unutrašnje organe psa i tako mu skraćuje život. Zato, kad se pas povode u "rizično" područje trebalo bi ga preventivno zaštititi odgovarajućim preparatima. Postoje i alternative. Jedna od njih je pažljivo češljanje gustim češljem posle boravka u prirodi, a veoma efikasno sredstvo koje odbija ove parazite je eterično ulje geranijuma.
Gordana Bašović
[objavljeno: 31.07.2006.]
