Izvor: Politika, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga pomirenja Zlatiborskog okruga
To je leksikon u kome su se, sem čuvenih partizana, četnika i ljotićevaca, našle biografije predsednika vlada, ministara, vojvoda i generala, akademika, narodnih heroja, novinara, ali i kovača, alatničara, neimara, najobičnijih građana i seljaka
Idući od usta do usta, i do mene stiže glas o mitingu održanom 8. novembra u užičkom pozorištu povodom jedne knjige. Kako bih drukčije nazvao prisustvo 700 ljudi na predstavljanju "Biografskog leksikona Zlatiborskog okruga", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjige koju su pisali 10 godina, a izašla je u izdanju Udruženja Užičana u Beogradu pre nepuna dva meseca.
Zato se prošlog utorka uputih na Banovo brdo, ka strmoj Ulici narodnog heroja Žarka Pucara, da od Milije Kneževića, glavnog i odgovornog urednika tog izdanja, saznam kakvo je to čudo od knjige. Još dok sam sporo osvajao uspon do solitera, mislio sam da će to opet biti neka dosadna monografija i da tu nema šta da se piše. E, kako sam se ljuto prevario. Evo, po hiljaditi put govorim sebi da ne treba trčati ispred rude.
"Biografski leksikon Zlatiborskog okruga" je zaista nesvakidašnja knjiga.
– Ideja o objavljivanju jednog takvog izdanja rodila se u glavi mr Božidara Marjanovića, koji je 1996. godine s takvim projektom došao u Udruženje Užičana u Beogradu, koje postoji još od 1923. godine, gde su ga prihvatili sa oduševljenjem. Ipak, nije sve išlo glatko. Najpre je to trebalo da bude zavičajna knjiga Užičana, a onda se, malo po malo, ona proširila na ceo Zlatiborsku okrug, koji čine opštine Užice, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Čajetina i Ivanjica – kaže Milija Knežević, profesor u penziji, čovek koji je 40 godina proveo u prosveti, tvorac nezaboravnih "Januarskih dana prosvetnih radnika".
Posle je, naravno, iskrsao problem i sa novcem. Projekat je bio skup, a donatora niotkud. Onda se za objavljivanje ove knjige zagrejao Sreten Bjeličić, advokat iz Beograda, koji je, štono se kaže, zavrnuo rukave i prionuo na posao. Pronašao je prve darodavce među koje je uvrstio i sebe, a tu su, sem Udruženja Užičana, priloge dale i opštine Zlatiborskog okruga i druga udruženja. No, sve to nije bilo dovoljno. Tada se javio Nićifor Aničić, privrednik iz Johanesburga (JAR), rodom iz sela Grončareva kod Prijepolja, i ponudio pomoć od 11.500 evra, pod uslovom da leksikon bude jevtiniji u prodaji. Njega je oduševila koncepcija te knjige i bez reči je izdvojio novac. Molio je da prva promocija knjige bude baš u Užicu, gde ga siromašnog i bednog, u opancima, kad je prvi put došao u taj grad, nisu gledali sa visine.
– Ovo je zaista neobična knjiga, izdanje koje su napravile sede glave. U njoj su biografije 2.687 ljudi i 1.980 fotografija. Na njenom stvaranju je bilo uključeno 150 saradnika. Svi koji su u narodu Zlatiborskog okruga ostali upamćeni našli su se tu, kao i oni koji su tvorci nekog opšteg dobra, ili su sačuvali užički duh i proneli slavu tog kraja – ističe Knežević.
"Biografski leksikon Zlatiborskog okruga" je knjiga pomirenja, čudesna štampana stvar. Tu su ravnopravno zastupljeni partizani, četnici i ljotićevci, srpske vojvode iz Prvog svetskog rata i Titovi generali, najviši crkveni dostojanstvenici, imami i hodže, predsednici vlada i ministri, ambasadori, slikari, lekari, glumci, baletani, književnici, novinari, učitelji, profesori, sudije, advokati, sportisti, ekonomisti, inženjeri...
– U leksikonu su biografije 280 nosilaca Karađorđeve zvezde, 40 narodnih heroja, 14 akademika, više od 500 doktora nauka, 90 generala, 70 sportista, ali tu su i kovači, alatničari, vozači, najobičniji ljudi – s ponosom kazuje Milija sadržaj knjige.
Dok sam prelistavao leksikon imao sam utisak da je u njoj sabrana cela Srbija, toliko poznatih imena, zaslužnih ljudi, svi oni koji čine istoriju ove zemlje. Tu je biografija seljaka koji je odškolovao četiri doktora nauka. Tu je učitelj iz Mačkata koji je doprineo da to selo dobije vodu i struju. Tu su trubači, narodni pevači (Ana Bekuta, na primer), trojica braće Milutinović, fudbaleri, tri odbojkašice koje su još pre uspeha u Japanu našle svoje mesto u ovom nesvakidašnjem izdanju. Nisu zaobiđeni ni obični borci, autori ratnih dnevnika, sarači, vodeničari, samouki neimari, trgovci, živopisci crkava. Tu su volovari koji su svojim volovskim zapregama probijali sve granične barijere i po Balkanu raznosili robu na prodaju.
– Ovo je istinska zavičajna enciklopedija koja ima i biografiju žene koja je prva vozila autobus na međugradskoj liniji. Tu je i Radenko Nikolić koji je izgradnjom veštačkog jezera poterao Drinu uzbrdo. Nije zaboravljen ni sveštenik Periša Đorđević Beli koji se u Drugom svetskom ratu okumio sa stotinak Roma i tako ih sačuvao od nemačke odmazde. Tu je Škotlanđanka Evelin Haverfild, poslednji izdanak lordovske porodice Abinger, koja je sve prodala i došla da pomogne Srbiji u Prvom svetskom ratu. Sahranjena je u porti Crkve sveti Ilija u Bajinoj Bašti. Dom zdravlja u tom mestu nosi njeno ime – govori Milija Knežević.
On pominje i seljaka Nikodina Ristanovića koji je između dva svetska rata osnovao nagradni fond "Đački opanak", pa je za svakog 27. januara, za Svetog Savu, delio siromašnim učenicima 30 pari opanaka.
Zapazio sam da u ovom leksikonu ima i buljubaša, komita, raznih dobrotvora. Zabeleženi su i podaci o kaluđeru zvanom Ariljac iz 15, kao i arhimandritu Atanasiju iz 17. veka. Tu su župan Brajan i Vojin, velikaš iz 14. veka. Postoji i biografija hodže Hadža Bjelaka s početka prošlog veka, kao i dobrotvora iz 17. veka Mehmed-bega Kasapčića iz Užica. Tu se našao i vrhovni užički derviš, šejh Muhamed, iz 18. veka.
Iako ima oko 900 strana, u ovu lepo oblikovanu knjigu, delo Dobrila Nikolića, verovatno da nisu unete biografije još mnogih ljudi koji zaslužuju da se u njoj nađu. Zato i uređivački odbor u svom predgovoru ističe da će i ovaj leksikon posle izvesnog vremena biti dopunjavan. "Neka nikad ne bude završen leksikon ličnosti koje unapređuju užički kraj i ceo Zlatiborski okrug", takođe stoji u predgovoru.
I tu su u pravu članovi uređivačkog odbora. Začudilo me, na primer, da se niko nije setio arhitekte Olge Divac, koja je svojim radom i te kako zadužila Beograd. Ali, i to će se ispraviti u toj knjizi koja će nastaviti da donosi nove biografije, dok je Užica i Užičana, i njihovih komšija.
Ferid Mujezinović
[objavljeno: 15.12.2006.]
