Izvor: Politika, 29.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunav dobar za piće i pecanje
Analize Međunarodne komisije za zaštitu ove reke pokazale da je kvalitet vode bolji nego pre sedam godina
Mada je Dunav i dalje najprljaviji u srpskom delu toka, nedavno objavljena međunarodna istraživanja ukazuju da je zagađenost ove evropske reke opala u proteklih sedam godina. Poslednji nalazi domaćih stručnjaka potvrđuju da je voda Dunava kod Beograda dovoljno dobra da iz nje može da se lovi riba i zahvata voda za piće.
Razloga za bojazan nema, ali briga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije neumesna jer vodu svakodnevno zagađuju svi stanovnici glavnog grada, budući da nema uređaja koji bi prečistili kanalizacione vode pre nego što se izliju. Osim građana, koji nisu odgovorni za nedostatak komunalne infrastrukture, reku ugrožavaju industrijska i poljoprivredna postrojenja, među kojima se samo mali broj potrudio da ugradi filtere za svoje otpadne vode koje ispuštaju u Dunav.
– Naše analize pokazuju da se voda Dunava u potesu od Banovaca do Brestovika može svrstati u drugu klasu. Malo pogoršanje mikrobioloških parametara registrovali smo u užoj gradskoj zoni. To znači da kupanje u pojedinim delovima tog područja, da je sada sezona za plažu, ne bi bilo preporučljivo. Kada se sve uzme u obzir, nema pomaka nabolje, ali možemo da se složimo sa zaključcima stranih kolega da je Dunav čistiji nego pre desetak godina – ističe dr Miroslav Tanasković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Poboljšanje, ipak, nije naša zasluga. Srbiju spasava što se ostale zemlje ovog sliva pomno staraju o čistoći njihove i naše reke, dok smo mi Dunavu najviše pomogli „potapajući” našu industriju i tako eliminišući značajan deo zagađenja. Zemlje ka kojima Dunav teče kada napusti naše granice ipak ne moraju da se hvataju za glavu zbog naše neodgovornosti jer je Đerdap džinovski prirodni filter.
– Đerdap je ogromna akumulacija koja veže dosta zagađujućih materija i čisti Dunav, tako da on iz njega izbija i teče van naših granica u mnogo boljem stanju. Na žalost, ne treba da brinemo samo zbog Dunava jer su njegove pritoke još zapuštenije – objašnjava dr Momir Paunović sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, član jedne od radnih grupa Međunarodne komisije za zaštitu Dunava.
Ako ne predstavlja ekološku pretnju po susede, Srbija i dalje ne preduzima mnogo kako bi otklonila opasnost u koju sebe dovodi. Dok je u svetu nepojmljivo da rekama, kao kod nas, plutaju ostrvca flaša i kanti, ovde Savom i Dunavom mirno krstare odbačeni nameštaj, pokvareni frižideri i olupine automobila. S one strane granica stručnjaci zaustavljaju čak i sitne čestice ubacujući u vodu koagulante koji razgrađuju hemijsko zagađenje. Odnedavno su počeli da u vodu dosipaju soli koje sprečavaju čak i razvoj suvišnih algi i nepoželjne trske. Samo Beogradu, da se ne govori o manjim gradovima po Srbiji, za prečišćavanje kanalizacionih voda neophodno je oko 500 miliona evra, koje ni glavni grad, ni republička kasa nemaju bez kredita iz inostranstva. I sigurno više od 10 godina rada. Ni industrijskog zagađenja se nećemo lako rešiti jer su kazne, kako često priznaju inspektori, isuviše male i preduzetnicima se više isplati da ih plate nego da ulažu u višestruko skuplje sisteme za prečišćavanje voda iz njihovih postrojenja.
– U svetu industrijalci su dužni da mere protok iz fabrika kako bi inspektori pratili koliko su njihove otpadne vode zagađene. Kod nas inspektori analiziraju samo uzorke iz reka i ne mogu da utvrde koliko je zagađenje iz svake pojedinačne fabrike. Ako i pokušaju da mere zagađenje već na izvoru, u odvodnoj cevi fabrike, inspektori su nemoćni kada, na primer, zateknu 20 malih firmi u iznajmljenoj hali propalog privrednog giganta. Nema načina da ustanove iz koje firme otiče koji element – potužio se dr Tanasković.
V. Vukasović
[objavljeno: 29/10/2008]
.jpg)
