Izvor: Politika, 09.Avg.2014, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Busplus” ostaje do 2016 – grad pomaže kontrolorima
Promena uslova ugovora sa konzorcijumom koji predvodi turska firma „Kentkart” bila bi preskupa i pravno komplikovana, pa će postojeći sistem ostati na snazi, a gradska uprava ponudila je podršku kako bi se kontrola pooštrila i povećali prihodi od prodaje karata
Gradska uprava ipak neće vratiti naplatu i kontrolu karata u prevozu pod svoje okrilje kako je to najavljivala poslednjih pet meseci. To znači da će postojeći sistem „Busplus” ostati na snazi i naredne godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Glavna prepreka koja je dovela do ovakvog epiloga su pravni problemi. Drugi nerešiv faktor je što grad nema novca da na osnovu ugovora isplati „Apeks” i preuzme sistem, kojim od 1. februara 2012. godine upravlja ovaj konzorcijum na čijem čelu je turska firma „Kentkart”.
– Posle konsultacija sa velikim brojem pravnika koji poznaju ovu oblast zaključili smo da bi nas te izmene koštale više nego što bismo imali dobit od preuzimanja kontrole karata. Sačekaćemo 2016. kada grad dobija pravo da otkupi ceo sistem po ceni od 5,6 miliona evra – naglašavaju u gradskoj upravi.
Ugovor Beograda sa „Apeksom” potpisan je na deset godina. Prema ovom dokumentu, grad stiče pravo da otkupi sistem posle četiri godine od uvođenja. Cena otkupa u petoj godini eksploatacije je 5,6 miliona evra. Ukoliko bi sistem preuzeli u šestoj godini, to bi koštalo 4,6 miliona evra, u sedmoj 2,4 miliona evra, a u osmoj – milion evra. Inače, ukupna cena opreme i softvera sa ugradnjom bez PDV-a iznosila je 12.153.232 evra.
Budući da ranije najavljenih promena neće biti, „Apeksu” će i dalje pripadati 8,53 odsto mesečnih prihoda, a za kontrolu karata biće zaduženo oko 300 zaposlenih u ovom konzorcijumu. Predlog gradske uprave koji je bio aktuelan u prethodnih pet meseci podrazumevao je da grad preuzme tu kontrolu, a da na ime toga dobije veće prihode od prodaje, tako što bi „Apeksov” udeo bio smanjen na 2,6 procenata. Toliko bi iznosila naknada za upotrebu softvera, njegovo održavanje i satelitsko praćenje svih vozila GSP-a i privatnih prevoznika.
– Ta opcija jeste odbačena, ali trenutno pregovaramo o tome im grad koliko god je moguće pomogne oko kontrole karata, tako da se naplata znatno poveća. To je i u njihovom interesu jer delimo zaradu. Uskoro ćemo znati i na koji ćemo način podržati proveru. Najbolje bi bilo da se poveća broj kontrolora, a svakako je jedna od mogućnosti da oni rade uz asistenciju komunalnih policajaca – poručuju u gradskoj upravi.
Prema nezvaničnim informacijama, konzorcijum „Apeks” voljan je da prihvati pomoć oko kontrole karata, a dogovor o tome kako će dalje funkcionisati sistem mogao bi da bude postignut početkom sledeće nedelje. U svakom slučaju, do modela koji bi osigurao efikasniju naplatu trebalo bi da se dođe do jeseni, s obzirom na to da će od 1. septembra biti ukinut letnji red vožnje, a broj vozila gradskog prevoza na ulicama povećan sa manje od hiljadu na oko 1.300.
Tarifna reforma za spasenje gradskog prevoza
Jedini način da sistem gradskog prevoza sa dovoljnim brojem vozila opstane, jeste da se povećaju prihodi od prodaje karata, s obzirom na to da u budžetu prestonice ne postoji dovoljno novca za subvencije kojima se pokriva minus nastao zbog neplatiša. Da bi se procenat „švercera” sveo na podnošljivu meru, a vožnje bile ekonomičnije i racionalnije, po rečima gradskih čelnika, osim povećanja broja kontrolora, neophodna je temeljna promena tarifnog sistema.
– To je veliki posao koji podrazumeva da se pre konkretnih mera pažljivo organizuje nadzor nad svim linijama. Jedna od najbitnijih stavki je da znamo tačan broj putnika u vozilima na našim trasama. Budući da novca za tehnologiju koja bi to mogla da izvede nema dovoljno, za ovaj posao biće angažovani ljudi. Objavićemo tender za izvođača tog posla. Poslednji put tako nešto rađeno je 2002. i to u organizaciji Saobraćajnog fakulteta – kažu u gradskoj upravi.
Novi tarifni sistem trebalo bi da dovede i do promene cena mesečnih karata za pojedine kategorije stanovništva. Kako bi se utvrdilo ko će koliko plaćati, i dalje se razmatra izrada socijalnih karata. To bi značilo da će korisnici prevoza biti podeljeni u grupe prema visini svog mesečnog dohotka i na osnovu toga će biti određivana i visina njihovih izdvajanja za mesečnu kartu.
Sve partije osim DS-a za preuzimanje sistema
U predizbornoj kampanji za poslednje beogradske izbore jedna od centralnih tema bila je svrsishodnost „Busplusa”. Sve političke partije, osim Demokratske stranke, saglasne su da ovaj sistem mora da se vrati pod okrilje gradske uprave.
Na taj problem je pre godinu dana upozoravao Aleksandar Antić, tadašnji predsednik Skupštine grada, koji je nagovestio da bi trebalo da se ispita da li je „Busplus” potreban gradu.
N. Belić
objavljeno: 09.08.2014
