Izvor: Večernje novosti, 06.Feb.2019, 18:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Priča sa rečnog dna

Od ušća Save kod Beton hale pa do Dunava voda je duboka oko osam metara, između Dorćola i Pupinovog mosta varira od pet do čak 15 metara na ekstremnim mestima Beograđani sve više vole svoje reke, silaze na njihove obale, šetaju kraj vode ili u čamcima uživaju u vodenom blagu koje im je dato. Međutim, malo ko se zapitao kolika je to voda ispod njih, odnosno koliko su zaista duboke reke u beogradskoj akvatoriji. O tome smo popričali sa iskusnim kapetanom rečne plovidbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Petrom Antićem, iz preduzeća JRB. Sagovornik nas odmah pažljivo upozorava da dubina reke zavisi od vodostaja, a visina vode varira iz godine u godinu. Tako da ovo nije priča sa vrlo preciznim podacima, već su oni okvirni, u zavisnosti od sezone. Takođe, rečni brodari imaju još bezbroj stručnih parametara, koji za nas, obične "smrtnike" nisu od suštinske važnosti. - Tokom prethodne, 2018. godine, u svim tokovima u okolini grada bili su mali vodostaji - kaže Antić za "Beogradske priče".- Tako, recimo, kod Bele stene, posle puta od Višnjice ka Pančevu postoje najplići delovi plovnog puta čija dubina je bila samo tri metra. Inače, prosek zavisi od vodostaja i otprilike je od šest do devet metara. Čak i laiku su vidljivi jezičci koji se od peščanih nanosa formiraju kod Velikog ratnog ostrva, dok Kule Nebojša i niže ka Dorćolu. Pročitajte još - Beogradske priče: Tociljanje na ledu - Od Beton hale i samog Ušća pa do Dunava prosečna dubina je oko osam metara - dodaje Antić.- To je podatak koji se odnosi na srednje vodostaje. Kada je voda mirna u srednjem toku Dunava dubina se kreće od osam do deset metara. Kako bi nam objasnio "šarolikost" rečnog dna, Antić nam daje veoma slikovit primer. - Od Dorćola pa uzvodno, do Pupinovog mosta smenjuju se različite dubinske kote od pet do 15 metara - dodaje naš sagovornik.- Naročito duboke tačke su ekstremi, one nisu uobičajene, ali se pojavljuju. Dešava se da posle rupe duboke petnaestak metara odjednom nastupi etapa na kojoj je rečno dno duboko svega sedam. Rečni brodari ovakve pojave dobro poznaju i zovu ih "letećim sprudovima". To su veliki nanosi rečnog peska koji se naprasno pojavljuju i isto tako i izgube. - "Obični ljudi", koji poznaju reku samo gledajući je sa površine misle da je Dunav kao kada - u šali kaže iskusni kapetan.- Zamišljaju njegovo dno kao jednolično i glatko. A dno je sve - samo ne to. "ROŠTILj NA AUTOPUTU" Kapetan Antić je istovremeno i iskusni ekolog i veliki poštovalac beogradskih prirodnih blaga. Zato podržava sve ljubitelje beogradskih reka. Ipak, ima razloga da izletnike i čamdžije upozori na neke rizične postupke. - Često se desi da izletnici ili pecaroši svojim malim čamcima izađu na plovni put. A tu plove veliki, ozbiljni i natovareni brodovi. Takvi čamci nam često prave velike nevolje i moramo zbog njih da budemo posebno obazrivi, kako ne bi došlo do nezgode. Zato je uvek dobro da rekreativci budu bliže obali, a ne na plovnom putu. Najzad, šta će oni tamo? To je kao da neko raspali roštilj na autoputu. "KOVIN" Naš sagovornik je kapetan broda "Kovin" koji je najstarija lađa koja trenutno plovi na našim rekama. Vlasništvo je JRB i ovo plovilo je zaštićeno kulturno dobro Republike Srbije. Antić je nekoliko puta šarmantno pominjao da je vožnja ovim brodom slična "uprvljanju muzejom na vodi", ili "kao da ste bili na doručku sa Mona Lizom".

Nastavak na Večernje novosti...