Izvor: Blic, 29.Sep.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jerusalim i Vitlejem: Ovde molitve više vrede
Kad širokim autoputem iz pravca Mrtvog mora ulazite u Jerusalim, izgleda kao da ulazite u bilo koji grad. A kad stanete ponad Maslinske gore i pogled vam obuhvati kupole, zvonike i zidine Starog grada, shvatite kako ste bili u velikoj zabludi. Ispred stoje okamenjeni milenijumi istorije i živa reč Gospodnja, bilo da je tumače hrišćani, Jevreji ili muslimani čije se bogomolje bukvalno dodiruju po celom gradu.
I nije slučajno nastala arapska izreka koja kaže da jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << molitva u Jerusalimu vredi koliko 40.000 njih bilo gde drugde u svetu i ako negde postoji mesto gde je zemlja najbliža nebu - onda je to ovde.
U obilazak Jerusalima hrišćani obično kreću sa Maslinske gore, gde je Isus Hrist proveo svoje poslednje dane, odatle je odveden na Golgotu i sa njenog vrha se uzneo u nebo. U Getsimanskom vrtu stoji Stena plača ili krvi, na kojoj se Hrist molio pre nego što će po njega doći rimski vojnici, a put dalje vodi ka pravoslavnoj Crkvi Marijinog groba, gde je sahranjena Majka Božja, čiji se grob nalazi iza oltara.
Odlazimo u Vitlejem pod palestinskom upravom, a njega od Jerusalima deli veliki betonski zid koji se proteže stotinama kilometara i svedoči o podeljenosti i sukobu između dva naroda, Palestinaca i Izraelaca. A da nije zida, čini se, ne bi se ni videla ta podozrivost među njima, jer obični ljudi sa obe strane gledaju svoja posla, čuvaju se teških reči i kao da je svima preko glave te decenijske tenzije koja ih drži u nekoj vrsti stalnog ratnog stanja.
- Mi molimo boga da bude mir. Bez mira, ovo je mrtav grad, ljudi neće dolaziti, a najveći deo stanovništva živi isključivo od turizma - kaže Jaser Rišmavi, naš vodič po Vitlejemu. Jaser je Palestinac, hrišćanin i pravoslavac, koji je studije završio u Beogradu još za vreme stare Jugoslavije.
I vodi nas Jaser, pokazuje pastirska polja u daljini, hodamo ulicom kojom su Josif i Marija došli iz Nazareta i evo nas pred Crkvom Hristovog rođenja. Stotine ljudi čekaju da prođu kroz Vrata poniženja, mali kameni prolaz visok nepunih 130 centimetara koji vodi u unutrašnjost crkve. Ulaz je napravljen tako da osvajači ne bi na konjima ulazili i skrnavili sveto mesto, a i da se svaki posetilac pokloni pre nego što kroči unutra.
Ljudi u ogromnim redovima, manje ili više strpljivo, čekaju da dođu do čuvene pećine, a tamo na mestu gde po Bibliji „porodi sina svoga, prvorođenog, povi ga i položi u jasle jer za njih nije bilo mesta u svratištu", gledamo bleštavu srebrnu zvezdu posutu cvećem na ispucalim mermernim pločama iznad koje gore kandila. I ljude koji prilaze bogobojažljivo spuštaju kupljene suvenire na ploču, molitva i nekoliko trenutaka za nezaborav... Kao što će to biti i oni minuti kad smo se, nešto kasnije, obreli u Starom gradu u Jerusalimu i uputili Via dolorosom (Put stradanja) ka Golgoti i Crkvi Svetog groba. Poslednja ulica kojom je Isus hodao ka mestu svog raspeća danas prolazi kroz arapsku četvrt i pretvorena je u veliki bazar nakita i suvenira.
Duhovni centar
Jerusalim je danas glavni grad Izraela, u njemu je sedište predsednika i parlamenta (Kneset) i ima oko 750.000 stanovnika. Međutim, on je pre svega duhovni centar, u kojem se nalazi oko 1.000 sinagoga, 139 crkava i 72 džamije i nezaobilazna destinacija za tri miliona turista, koliko godišnje poseti Izrel.
Srpske zadužbine
Svoju bogomolju u Jerusalimu imaju i Srbi, i to je Manastir Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, zadužbina kralja Milutina s početka 14. veka koji se nalazi u neposrednoj blizini Crkve Svetog groba unutar zidina Starog grada. A stotinak godina ranije, Sveti Sava je na Sionu otkupio Dom tajne večere i zaveštao ga hrišćanstvu.
Povezane vesti: Hristovim tragom u Kani U senci Bahajskih vrtova Odobrena izgradnja kuća za Jevreje u istočnom Jerusaliimu Saveti izraelskim devojkama da se ne zabavljaju sa Arapima Skoro polovina izraelskih Jevreja protiv izdavanja stana Arapima
