Izvor: Politika, 06.Nov.2013, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi izveštaj „Epla” o tome šta traže vlade
Najviše informacija o individualnim nalozima zahtevale su službe SAD, Britanije, Španije, Nemačke i Australije
Američka kompanija „Epl” prvi put je objavila podatke o tome koliko je zahteva za obelodanjivanjem korisničkih podataka dobila od vlada širom sveta. Od januara do juna ove godine stiglo je oko 40.000 takvih zahteva iz 43 zemlje. Najviše su podatke tražile američke službe – između 1.000 i 2.000 zahteva u vezi sa 2.000 do 3.000 korisničkih naloga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slede Britanija sa 127 zahteva, Španija (102), Nemačka (93) i Australija (74).
Od svih zahteva američkih agencija „Epl” je otkrio podatke o „nula do 1.000 naloga”, što je veoma neodređeno, ali takva su pravila. Tehnološkim kompanijama je dozvoljeno da objavljuju brojeve u hiljadama i ne smeju da odvojeno prikažu zahteve policije i nacionalne bezbednosti, tako da je nemoguće saznati koliko ih je stiglo od bezbednosnih službi.
Kao i „Microsoft”, „Gugl” i „Fejsbuk” u sličnim izveštajima, „Epl” je nagovestio da se protivi postavljenim ograničenjima i zatražio je da ovaj proces bude transparentiji.
„Vlada bi trebalo da dozvoli kompanijama da objavljuju potpune i precizne podatke u vezi sa zahtevima po FISA (Federalni zakon o obaveštajnom praćenju) i pismima u vezi sa nacionalnom bezbednošću. I dalje ćemo se agresivno zalagati za to da budemo transparentiji”, saopštio je „Epl”.
„Microsoft”, „Gugl” i druge tehnološke kompanije do sada su se bezuspešno protivile stavu Ministarstva pravde o restrikcijama u otkrivanju podataka.
„Epl” je u izveštaju naveo da se zahtevi najčešće odnose na slučajeve pljačke i ostalih kriminalnih aktivnosti ili na istrage o nestalim osobama. Na njih odgovaraju obično tako što otkriju informacije o vlasniku naloga na „Ajtjunsu” ili „Ijklaudu” – kao što su ime i adresa.
„U veoma retkim slučajevima traže od nas da im damo sačuvane fotografije ili mejlove. Veoma pažljivo razmatramo takve zahteve i obezbeđujemo sadržaj naloga samo u krajnje ograničenom broju situacija”, navela je ova firma.
Tehnološki gigant je dodao da mu skupljanje podataka nije osnovna delatnost i da nemaju interes da gomilaju lične podatke o klijentima.
Veliki broj zahteva dolazi od policijskih službi u vezi sa informacijama na „izgubljenim ili ukradenim uređajima”. Oni se tretiraju kao posebna kategorija – „zahtevi u vezi sa uređajem” i oni nikada nemaju veze sa nacionalnom bezbednošću. Takvih zahteva je u prvoj polovini ove godine bilo više od 3.500 u SAD.
„Do ovih zahteva često dolaze kada naši klijenti traže od policije pomoć u slučaju izgubljenog ili ukradenog ajfona ili kada policija otkrije isporuku ukradenih uređaja”, navodi se u saopštenju „Epla”.
Posle otkrića Edvarda Snoudena da su tehnološke kompanije omogućile američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA) direktan pristup serverima s korisničkim podacima, što one negiraju, sve su počele da rade na tome da njihova saradnja sa obaveštajnim agencijama bude transparentna, piše Bi-Bi-Si.
„Iako smo uložili velike napore u toj oblasti, i dalje nemamo odobrenje na osnovu kojeg bi smo, po našem mišljenju, adekvatno odgovorili na pravo naših klijenata da znaju koliko često i u kojim okolnostima dajemo podatke policijskim službama”, navode u „Eplu”.
Posle Snoudenovih otkrića „Gugl”, „Fejsbuk” i „Microsoft” zatražili su od američke vlade da im dozvoli da otkriju podatke o zahtevima koje dobijaju od bezbednosnih službi.
Krajem prošlog meseca „Vašington post” je objavio takođe na osnovu Snoudenovih izveštaja da NSA hakuje servere „Gugla” i „Jahua”.
Direktor NSA je rekao za „Blumberg” da nisu ovlašćeni da upadaju u servere bilo koje kompanije i da uzimaju podatke, ali to po objašnjenju analitičara nije predstavljalo konkretan demanti.
Direktor „Gugla” Erik Šmit bio je šokiran ovim otkrićem i rekao je da rizik od terorizma ne opravdava masovno tajno špijuniranje.
J. J. K.
objavljeno: 07.11.2013.
Pogledaj vesti o: Apple
