Izvor: Politika, 10.Dec.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gugl i Microsoft traže da se obuzda NSA
Tehnološka koalicija osam kompanija za ograničavanje špijunskih aktivnosti tajnih službi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Osam tehnoloških džinova Amerike osnovali su ujedinjeni front, svojevrsnu koaliciju, da bi lobirali za obuzdavanje špijunskih aktivnosti Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) prema njihovih korisnicima, ali i da bi popravili sopstveni imidž narušen serijom otkrića da su svoje baze podataka stavljali uvid tajnim službama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Predvođena „Guglom” i „Microsoftom”, ova grupacija uključuje još i „Epl”, „Fejsbuk”, „Tviter”, „Jahu”, „Linkedin” i AOL. Oni su uputili zajedničko pismo predsedniku Baraku Obami i Kongresu, a u formi oglasa preko cele strane u vodećim listovima, kao što su „Njujork tajms” i „Vašington post”, i na nekim internet portalima („Politiko”), sa svojim glavnim zahtevima upoznali su i javnost.
„Mi razumemo da je dužnost vlada da štite svoje građane”, navodi se u tom otvorenom pismu, „ali letošnja otkrića ukazuju na hitnu potrebu reforme prakse nadzora širom sveta. U mnogim zemljama ravnoteža je previše poremećena u korist države, a na štetu prava pojedinca – prava koja su sveta u našem ustavu. Ovo podriva slobode koje svi slavimo. Vreme je za promene.”
Pada u oči da su kompanije koje su se ovim povodom udružile veliki poslovni konkurenti, pa ovaj potez ukazuje da sve trpe štetu posle lavine otkrića koja je krenula prošlog juna, kada je bivši saradnik NSA Edvard Snouden pobegao iz zemlje sa hiljadama dokumenta o špijuniranju građana i pojedinih političkih lidera, što je zapanjilo ne samo američke protivnike nego i saveznike.
Tehnološka koalicija je osnovala i poseban veb-sajt na kojem su u pet tačaka izneti principi reforme. To su ograničavanje ovlašćenja vlada da prinudom od internet operatera traže podatke o korisnicima internet servisa, da se ti podaci zatim ne zahvataju „naveliko”, traži se „strogi” nadzor ovih aktivnosti od strane nezavisnih sudova, transparentnost vladinih zahteva, uvažavanje slobodnog protoka informacija i izbegavanje konflikata u ovoj oblasti između nacionalnih vlada.
Primetno je da je u rečenim zahtevima imenica „vlada” u množini, što znači da se američki tehnološki džinovi, koji su svi redom multinacionalne korporacije, ne obraćaju samo Vašingtonu nego reaguju i na pojedine inicijative u Evropi i Latinskoj Americi da se, zbog svestrane kooperativnosti sa NSA, njima ili ograniči delovanje, ili da se prinude da lokalni saobraćaj obavljaju isključivo preko lokalne internet infrastrukture.
U ovoj akciji, koja će očigledno biti i kampanja, ovaj front, međutim, ništa ne govori o sopstvenoj alavosti kad je reč o ličnim podacima njihovih korisnika. Jer i internet kompanije svestrano prikupljaju iste one informacije za koje su zainteresovane i tajne službe: o aktivnostima svakog pojedinca na internetu, njegovim sklonostima i kontaktima, pa čak automatski skeniraju i elektronsku poštu, iz čega se formiraju individualni profili za takozvano „ciljno oglašavanje”. Sve navedeno je ugrađeno u poslovne modele koji donose profite merene milijardama dolara.
Zbog toga se čini da je moguća ekonomska šteta, a ne odbrana građanskih sloboda, glavni motiv ove kampanje. To je indirektno potvrdila i Melisa Mejer, glavna direktorka „Jahua”, u izjavi u kojoj ukazuje da su „nedavna otkrića o vladinim špijunskim aktivnostima uzdrmala poverenje korisnika, pa je zbog toga sazrelo vreme da vlada SAD učini nešto da se ono povrati među građanima širom sveta”.
„Ljudi neće koristiti tehnologiju kojoj ne veruju, a pošto su vlade ugrozile to poverenje, na njima je i da pomognu da se povrat”, citirao je „Njujork tajms” Breda Smita, glavnog pravnog savetnika „Microsofta”.
Do ove lobističke ofanzive dolazi u okolnostima kada je Obama već najavio da će ograničiti neke aspekte delovanja NSA, ne iznoseći, međutim, nikakve detalje. Posebna komisija koju je osnovao u tu svrhu svoj izveštaj Beloj kući treba da preda do subote. Takođe, Kongres planira da početkom sledeće godine na dnevni red stavi analizu nekoliko ključnih zakona donetih posle terorističkog udara Al Kaide 2001, kojima su tajnim službama data praktično neograničena prava.
Nezavisno od najnovije inicijative, internet kompanije su već počele da dodatno šifruju svoj interni saobraćaj, što je od male vajde u okolnostima kada, nalozima tajnog suda, moraju da izlaze u susret zahtevima NSA.
Za očekivati je da će pritisak džinova dati neke rezultate, s obzirom na porast uticaja Silicijumske doline u Vašingtonu, gde su, posle dugog perioda držanja po strani, IT kompanije znatno povećale budžete za „kupovinu uticaja”, kako se ovde eufemistički naziva lobiranje.
Sem toga, osnivači i čelnici ovih firma su multimilijarderi, i zbog toga su poželjni kao politički donatori, no sada izgleda shvataju da je došlo vreme da pokažu i svoje mišiće.
Milan Mišić
objavljeno: 10.12.2013.
