Izvor: Večernje novosti, 05.Okt.2016, 19:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Šećerleme u amanet

Četiri generacije Janovića više od jednog veka proizvode bombone i medenjake. Slatkiši po receptima pradede, koji je krao znanje u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj VIŠE od jednog veka, kroz četiri generacije (a u najavi je da će tradiciju nastaviti i peta), familija Janović iz Sombora slatkišima i svećama čuva bezbrižnost detinjstva, romantiku ljubavi i toplinu doma. Sve je počelo 1911. godine, kad je Ištvan Janović (1888-1961) u Kupusini kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Apatina, sa suprugom Viktorijom Vig, osnovao porodičnu radnju za pravljenje proizvoda od šećera, meda i voska. - Pradeda je ujedinio tri zanata - poslastičarski, medokolačarski i svećarski. Proizvodio je svilene i tvrde bombone, medenjake, liciderske konje, lutke i srca, kao i voštane sveće - jer gde je med, tu je i vosak. Ispočetka je robu širom Vojvodine razvozio konjskom zapregom, ali je ubrzo nabavio traktor sa prikolicom. Preselio se 1918. u Sombor, u jednu trščaru, od koje je 1953. napravio našu sadašnju kuću - priča Ištvanov praunuk Stevan, vlasnik SZR “Janović”, koja je prerasla u modernu konditorsku firmu, čiji se ručno pravljeni slatkiši izvoze u mnoge evropske zemlje, pa čak i na Tajland. Porodični posao su produžili Ištvanovi sinovi Jovan i Stevan, kao i njihovi naslednici, pa se trenutno u Somboru četiri ogranka Janovića bave “slatkim” biznisom, od čega tri, kao i njihovi preci, trguju na vašarima, kirbajima i pijacama. - Bombone, lizalice, liciderska srca, sveće, pravimo po recepturama koje nam je u amanet ostavio pradeda Ištvan. On je “krao” znanja po Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Naši medenjaci su, kao i njegovi, bez aditiva, sa medom koji sazreva četvrti dan, pa su tada još mekši nego kad se naprave - predočava Neli Janović, vlasnica firme “L’amur 2 Neli”. Potomci su proširili asortiman lizalicama i gumenim i žele bombonama, a uspeli su da zadrže proizvodnju liciderskih srca, uprkos tome što je ova radinost bila u izumiranju. - Liciderski zanat postoji otkad ima vode i meda. Pojavio se u Egiptu pre 3.000 godina, a u Evropu su ga preneli Rimljani. Najveći procvat je doživeo u Austrougarskoj, a više nije razvijen ni u Nemačkoj, koja je imala primat u liciderstvu - objašnjava Neli. Janovići sada liciderska srca prodaju uglavnom kao suvenire i poklone za svadbe. - Zanimljivo je da se na kirbaju u Kupusini zadržao običaj da momci izjavljuju ljubav devojkama poklanjajući im liciderska srca. Ako devojka prihvati poklon, to je znak da i ona voli momka, a što je “srce” veće, veća je i ljubav - navodi Neli. PORODIČNI POSAO SVETINjA ČLANOVI familije Janović završili su visoke škole, ali im je porodični posao svetinja. Stevan je informatičar, njegov otac ekonomista, a Neli učiteljica, koja naglašava da nema tih para zbog kojih bi se odrekla proizvodnje bombona. - Jedna ćerka mi je profesor nemačkog, druga biohemičar, a treća novinar, ali očekujem da i one i njihovi potomci održe našu firmu - napominje Stevan. RADIONICA SE NE NAPUŠTA SADAŠNjI nosioci porodičnog biznisa vele da su im preci bili vrlo marljivi. - U Somboru je bilo sedam firmi kao što je pradedina, ali je samo on opstao, jer mu nije bilo teško da radi više od 12 sati na dan. Kad sam dedu Jovana, koji je bio bolestan, otišla da posetim, rekao mi je da bi se više obradovao da sam ostala u radionici - ispričala je Neli.

Nastavak na Večernje novosti...