Izvor: Politika, 14.Jan.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Regionalne razlike – jabuka razdora

Rastući jaz između bogatih i siromašnih krajeva zemlje uzročnik je dramatičnih posledica, a može da uzdrma i stabilnost države

Ni sedmica na lotou ne bi zadržala Merošinca u rodnom mestu – otišao bi u Beograd, ili bar u Niš, kažu žitelji ove opštine na jugu Srbije, čiji je prosek primanja po stanovniku deset puta manji od beogradskog. Magnetna privlačnost ,,svetlosti velegrada” omađijala je pre neku godinu i stanovnike mnogo puta bogatijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Apatina. Novac od prodatih akcija ,,Apatinske pivare” žitelji ovog lepog vojvođanskog mesta gotovo po pravilu ulagali su u kupovinu stanova u Novom Sadu.

Posle ekonomista i sociologa, i političari na vlasti su konačno uvideli da Srbija ima ogromne i rastuće regionalne razlike. Jaz između sve bogatijih i sve siromašnijih regiona uzročnik je dramatičnih posledica – velika prostranstva ostaju bez ljudi, gradski centri sve skuplje plaćaju najezdu pridošlica, a skorašnja prošlost nam je pokazala da može da ugrozi i opstanak države.

Vojvođanskiklub je u nedavno uotvorenompismupredsednikupokrajinskevladeBojanuPajtiću predočila je da je severna pokrajina postalanedovoljnorazvijenregioniprviputusvojojistoriji, premabrutodomaćemproizvodu, palaispodprosekaRepublikeSrbije. „VojvodinasiromašiigubipozicijeunutarSrbijesvesnomdiskriminacijom, aneslobodnimdejstvomekonomije”, tvrdnja je iz pomenutog pisma Vojvođanskog kluba koje je potpisao njegov predsednik ĐorđeSubotić, dodajućida „VojvodinanemožetolikodastvorikolikoSrbijamožedajojotme”.

Svoje tvrdnje Subotić zasniva na podacimaRepubličkogzavodazastatistiku da je BDPpostanovnikuupokrajiniu 2009. godini bio „za 4,8 odstoispodprosekaRepublikeSrbije, štojeprviputposle 1918. godine”, i dajezaoko 80 odstomanjiodbeogradskog.

– Vojvođanski klub ,,kuca na otvorena vrata” –  komentariše za ,,Politiku” sadržaj navedenog pisma Verica Kalanović, potpredsednica Vlade za privredu i regionalni razvoj. – Nema ublažavanja regionalnih razlika ni jačanja gradova i opština bez suštinske decentralizacije. Ako uporedimo njihovu razvijenost, doćićemo do poražavajućih podatka ne samo na nivou Srbije, već i Vojvodine. Za mene to nije iznenađenje, jer i u centralizovanoj republici i centarlaizovanoj pokrajni se malo vodi računa o onima koji nisu stanovnici glavnih gradova. I po onoj narodnoj „daleko od očiju, daleko od srca” dođemo do toga da nam i u celoj Srbiji i u Vojvodini ljudi žive sa različitim standardom, u zavisnosti od mesta gde su rođeni.

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org i saradnik Ekonomskog instituta, primećuje da Vojvođanskiklubpogrešnotumačijedanekonomskipodatakda bi izveo političkezaključke.

– Malo korektinijom i podrobnijom analizom statističkih podataka kojima barata, Vojvođanski klub bi došao do zaključka da bi za relativno zaostajanjeistagnacijuostatkaVojvodinekrivcatrebalodapotražeuNovomSadu – kaže Zdravković. – A statistički podaci se mogu tumačiti na bezbroj načina. Na primer, tri četvrtine građana Srbije ima niži standard od prosečnog u Albaniji, dok jedna četvrtina stremi ka izlasku iz evropske nerazvijenosti, jer raspolaže sa više od 75 odsto prosečnog BDP-a EU. Ili,građani Beograd i Novi Sad imaju viši standard od građana Dalmacije, što upućuje na činjenicu da samo oslanjanje na visoke prihode od turizma, bez drugih delatnosti ne garantuje visok standard. Ili, Novi Sad je uporediv po razvijenosti sa Istambulom, a Beograd sa Ankarom.

Statističari podsećaju da je u kriznoj 2009. izvoz Srbije opao za 22 odsto, a već 2010. Vojvodina je imala najbrži rast od svih regiona u poređenju sa prethodnom godinom, čime je povećala udeo u ukupnom BDP Srbije sa 25,6 na 26 procenata. Poboljšan je i nivo BDP po stanovniku sa 95,2 na 96,8 odsto proseka Republike.

Većina ekonomista se slaže da je produbljivanju jaza u razvijenosti opština i regiona u Srbiji u prethodnih deset godina doprinela i sprovođena ekonomska politika, koja je gotovo dokrajčila u prethodnoj deceniji već opustošenu industriju i poljoprivredu. Stradala je i Vojvodina, ali se ne bi moglo reći da je severna pokrajina platila najveći ceh.

– Decenijska „opsednutost” makroekonomskom stabilnošću, a da se pri tome nije vodilo računa o realnom sektoru, plaćena je, pored ostalog, i dodatnim ubrzanim siromašenjemsiromsašnih i znatno bržim razvojem velikih gradova – ukazuje Zdravković. – U „stabilnosti” koju smo imali došlo je do snažnog rasta kompanija koje se bave finansijama, trgovinom, saobraćajem i uvozom, a sedište im je u tri urbana centra, dok je ostatak Srbije, gde je većinom proizvodnja, tiho umirao.

Svojim istraživanjem ovaj saradnik mesečnika ,,Makroekonomske analize i trendovi’’ Ekonomskog instituta, pokazao je da se Beograd, zajedno sa Novim Sadom, pa i Nišom, brzo podizao sa dotaknutog dna devedesetih. U relativno kratkom periodu tranzicije, od 2000. do 2005. godine, Beograd je povećao udeo u društvenom proizvodu Srbije sa 27,9 na 34, Vojvodina sa 30,7 na 31,2, a centralna Srbija bez Beograda smanjila svoj udeo sa 41,4 na 34,8 odsto. Mada u njima živi 28,4 odsto stanovništva, Beograd, Novi Sad i Niš učestvuju sa 81,3 odsto u ukupnom rastu društvenog proizvoda Republike.

Poslednjih godina, najbolje je prošao Novi Sad.

– Glavni grad Vojvodine je 2007. godine dostigao dohodak iz 1989, a 2008. za deset odsto premašio tadašnji prosek. Da nije bilo krize i pada BDP za oko tri odsto, Beograd bi 2009, a Niš 2010. dostigli „srećnu” 1989, poslednjugodinu „blagostanja” pre raspada SFRJ – ističe naš sagovornik.

Ali, ako nastavi da beleži dosadašnje stope rasta, deset puta niže od novosadskih, centralna Srbija bi, po njegovoj računici, to mogla da očekuje tek za 122 godine.

Političkoj eliti u Srbiji je jasno  da je ravnomerniji regionalni razvoj apsolutni prioritet države. To je zadatak svih ministarstava, a Nacionalni plan desetogodišnjeg regionalnog razvoja Srbije najavljen je za kraj marta 2012. godine

-----------------------------------------------------------

Precenjen dinar povećava nejednakost

– Posle 2000. godinenaglojeporastaorelativnistepenrazvijenostiBeogradaiNovogSada, uodnosunaprosek, aistovremenopalarelativnarazvijenostgotovosvihdrugihokruga – ukazujeZdravković. – Njihovbrzuspon, kaosedištatrgovinskih, saobraćajnihifinansijskihkompanija, posledicajeuspostavljenogmodelarazvojaposle 2000. godine, presvegarastauvozaitrgovinskogdeficita. Izpoređenjasakretanjimado 2000. godinemožesenaslutitiiulogarealnogkursadinaranastepennejednakostiunutarSrbije. Padvrednostidomaće valutesmanjujenejednakosti, dokihnjenrastpovećava. Nivo odstupanja Beograda i Novog Sada u odnosu na prosek Srbije bio je u 1971. godini gotovo identičan današnjem, tačnije onome u 2005. godini.

-----------------------------------------------------------

Zlonamerna tvrdnja

Po nepisanom pravilu, glavni gradovi su najbogatiji regioni u zemljama Evrope. U svih 27 zemalja EU teško je naći izuzetak. Bratislava je oko tri puta razvijenija od ostatka Slovačke, a Bukurešt ima oko dva puta veći BDP po stanovniku od proseka Rumunije, kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

– Činjenica je da su Beograd i Novi Sad najbolje prošli u tranziciji – nastavlja Nikolić. – Zato što imaju najobrazovaniju radnu snagu, administrativni su centri, imaju dobru putnu i ostalu infrastrukturu, velika su tržišta. Istina je da prave razvojne regionalne politike od 2000. nije bila dovoljno. Budućidajeagrarnaproizvodnjamanjeproduktivnaodindustrijske, idasuagrarnesubvencijeniske, jasnojedanedostataksredstavazapodsticajevišepogađaVojvodinu. Ali da tu postoji plan, to je već opasna i zlonamerna tvrdnja. Na kraju, od svih delova zemlje, izuzev urbanog dela Beograda, nema boljeg mesta za život od Vojvodine, naravno u proseku.    -----------------------------------------------------------

EU pegla jazove

Prema rečima Adriana Martinsa, zamenika šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, od 2000. do polovine prošle godine Evropska unija je poklonila našoj zemlji oko dve milijarde evra, a više od 16 odsto od te sume – oko 325 miliona evra, za programe lokalnih samouprava. Od izgradnje vodovoda, kanalizacije ili sistema za upravljanje otpadom,  do pomoći u uspostavljanju regionalnih razvojnih agencija, podrške osnivanju lokalnih klastera i finansiranja lokalnih poslovnih inicijativa.

Bivši potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić je uveren da će se približavanjem Srbije EU regionalne razlike smanjivati, jer je oko 40 odsto budžeta ,,ujedinjene Evrope’’ namenjeno smanjivanju tih razlika.

- Dobijanjem statusa kandidata, za oko 30 odsto povećaće se sredstva za našu zemlju i otvoriti taj deo evropskog budžeta koji nam je sada zatvoren. To je oko 70 miliona evra koje bi Srbija mogla da posveti smanjenju razlika – kaže Đelić.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 15.01.2012

Nastavak na Politika...