Izvor: Politika, 11.Maj.2014, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja čajeva na pijacama – nedozvoljena trgovina
Dok su ranije preprodavci nudili čajeve bez ikakve ambalaže, sada ih pakuju u kesice, ali ime proizvođača, način upotrebe, lekovita svojstva i rok važenja, to jest sve što deklaraciju čini potpunom, i dalje izostavljaju, čime se krši Zakon o bezbednosti hrane
Penzioner Nikola Đukić čajeve najčešće pravi sam, od lekovitog bilja koje bere podno Avale ili u okolini Apatina, gde je ranije živeo. Kada mu nestane „domaćih”, obavezno ih nabavlja u specijalizovanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biljnoj apoteci.
Jednog dana na tezgi Kalenić pijace naleteo je na petrovac, biljku koja sprečava stomačne tegobe, prečišćava krv, ublažava upalu grla... Nije mu se dopao njen izgled, bila nekako „suvonjava”, više braonkaste nego zelene boje.
Na providnoj kesici nije bilo roka važenja čaja, niti deklaracije, samo naziv biljke. Ipak, rekao je sebi: „Mora da su je presušili, ali kad sam je već našao, ajde da je pazarim.” A i trgovca je odranije znao, kao prodavca čajeva na Kaleniću.
Istog jutra ovaj osamdesetšestogodišnjak kod kuće je skuvao čaj od petrovca. Istog poslepodneva, pao je u postelju. Umesto da ga okrepi, petrovac ga je – otrovao.
– Zapravo, nije mi petrovac umalo došao glave, već nešto što je travar koji ga je ubrao usput pokupio i samleo sa njim. Prve simptome trovanja osetio sam posle nekoliko sati. Počelo je sa velikom mučninom i nesnosnom glavoboljom, otežano sam disao i povraćao. Telo mi je bilo ledeno, nisam mogao da se pomerim. Svi simptomi su nestali narednog dana, zahvaljujući nani i kamilici koje sam učestalo ispijao i tako izbacio otrov iz organizma – objašnjava Đukić.
Višedecenijsko iskustvo u izučavanju i branju lekovitih trava tog puta deki Nikoli nije pomoglo.
– Iskreno, nadao sam se i da je bezbednost čajeva koji se prodaju na pijačnim tezgama proverena – priznaje Đukić.
Čajevi, lekovito bilje, razne tinkture i melemi odvajkada su deo pijačne ponude. Dok su ranije na zelenim tržnicama preprodavci nudili čajeve bez ikakve ambalaže, sada se situacija malo popravila – upakovali su ih u kesice i na većinu istakli naziv biljke.
Ime proizvođača, način upotrebe, lekovita svojstva i rok važenja, sve što deklaraciju čini potpunom, i dalje izostavljaju, čime krše Zakon o bezbednosti hrane. Kako saznajemo, do robe mahom dolaze preko veletrgovaca, to jest preduzeća koje se bave proizvodnjom lekovitog bilja, tako što čajeve kupuju na veliko, pa ih potom sami raspoređuju u zasebne paketiće bez deklaracije, a potrošačima ostaje samo da im veruju na reč.
U inspekciji Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, koja inače kontroliše bezbednost hrane biljnog porekla u fazi proizvodnje, prerade i prometa na veliko, podsećaju da prodaja čajeva na pijačnim tezgama nije dozvoljena.
– Kontrola takve robe u nadležnosti je pijačnih uprava, ali i komunalne i tržišne inspekcije, dok fitosanitarni inspektori nadziru samo proizvodnju i promet hrane biljnog i mešovitog porekla kod proizvođača i u veletrgovinama. Prilikom uvoza kontroliše se i tekst deklaracije i označavanje proizvoda, a ukoliko dođe do propusta u obezbeđivanju bezbednosti hrane, odgovornost snosi proizvođač, uvoznik, distributer, trgovac – objašnjavaju u poljoprivrednoj inspekciji.
U komunalnoj inspekciji tvrde da nemaju pravo da zalaze u pijace, već da mogu samo da kontrolišu čistoću oko njih. Tržišni inspektori su nadležni za kontrolu neprehrambenih proizvoda, što znači da čajevi nisu ni u njihovom delokrugu.
I u „Gradskim pijacama” ograđuju se od svake vrste svoje odgovornosti za čajeve sa tezgi kojima gazduju. Ističu da dosad nisu imali prijave građana na trovanje čajevima i lekovitim biljem, kupljenim na tezgama, ali podsećaju da proizvode redovno kontrolišu nadležne inspekcijske službe, „u svojim aktivnostima potpuno nezavisne od ’Gradskih pijaca’”.
– Poljoprivredna inspekcija kontroliše lekovito bilje koje je uvezeno iz EU, dok je gajeno šumsko bilje u nadležnosti Ministarstva životne sredine – dodaju u „Pijacama”, ali ne objašnjavaju kako je moguće da se na njihovim tezgama u Beogradu prodaju čajevi koje prodavci sami pakuju i na njima ispisuju „deklaracije”, što nije u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.
Na naše insistiranje na ovom pitanju, ponovili su da u njihovoj nadležnosti nije da kontrolišu proizvode koji se prodaju na pijacama i da ne mogu zabraniti prodaju lekovitog bilja i čajeva na tezgama dok ne dobiju naredbu nadležnog ministarstva. Koje god to ministarstvo bilo.
A kada je reč o sanitarnom aspektu čajeva na tezgama, ali oni nisu u delokrugu rada sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja.
– Naši inspektori ni ne obilaze pijačne tezge niti kontrolišu kvalitet čajeva. U objektima „zdrave hrane” obavlja se kontrola dijetetskih proizvoda, dečje hrane – zamene za majčino mleko, dijetetskih suplemenata, soli za ljudsku ishranu i vode za piće u originalnoj ambalaži – objašnjavaju u sanitarnoj inspekciji.
Uslovi za stavljanje čaja u promet
• ne sme da sadrži pokvareno ili plesnivo lišće, čajnu prašinu ili otpatke slepljene lepljivim materijama, strane primese biljnog ili drugog porekla, dodate radi povećanja mase
• ne sme biti prethodno ekstrahovan, osim čaja bez kofeina
• može da sadrži najviše trećinu peteljki i čajnih grančica, određeni procenat vodenog ekstrakta, minimalno kofeina
• čaj se u promet stavlja isključivo u originalnom pakovanju kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta do momenta otvaranja u roku upotrebe i mora da ima deklaraciju
• neophodno je da se čaj čuva se na suvom i hladnom mestu, bez izlaganja sunčevoj svetlosti, vlazi i velikoj promeni temperature
• ne može da se drži blizu proizvoda čiji miris može da apsorbuje
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede
Inspekcijska rampa za uvozne čajeve
Od januara 2013. do aprila ove godine poljoprivredna inspekcija zabranila je uvoz:
• zelenog čaja iz Belgije, i to zbog netačne deklaracije
• čaja od aronije poreklom iz Bugarske jer mu je istekao rok upotrebe
• biljnog čaja iz Poljske zbog prisustva nečistoća
• egipatskog čaja od kamilice zbog povećane vlage
• u prvom kvartalu ove godine iz prometa je povučen 51 kilogram čaja zbog isteklog roka
• u toku aprila van prometa stavljeno je 40 kilograma zbog prodaje u rinfuznom stanju
• od početka godine, poljoprivredna inspekcija je primila i četiri prijave potrošača nezadovoljnih kvalitetom čaja
Mrazovac – smrtonosni dvojnik sremuša
Na Klinici za toksikologiju VMA nisu registrovani slučajevi trovanja biljnim čajevima, ali prof. dr Jasmina Jović-Stošić upozorava na mogućnost trovanja listovima biljke mrazovac koja podseća na medveđi luk sremuš.
– Mrazovac prouzrokuje teška trovanja koja se u početku manifestuju mučninom, grčevima u trbuhu, povraćanjem, a u daljem toku oštećenjem maltene svih organa (srce, jetra, bubrezi, neuromišićni sistem). Mogući su i smrtni slučajevi. Na klinici se trenutno nalazi pacijent koji se uspešno oporavlja od trovanja mrazovcem kojeg je ubrao u okolini svoje kuće – otkriva dr Jasmina Jović-Stošić.
Seckano bilje je „poštenije”
Olivera Radisavljević, dugogodišnji fitoterapeut iz Vrnjačke Banje, „zanat” je preuzela od svoje bake. Smatra da je obrazovanje svakog berača važno, ali prednost uvek daje iskustvu.
– Koliko god da sam o bilju naučila iz knjiga, čini mi se da ništa nisam dovoljno dobro savladala dok nisam obula čizme i otišla na Goč da berem lekovite trave. Svaki savesni travar bi trebalo da osušeno bilje odmah iseče na krupnije komade i tako prodaje, a ne da ga melje. Jedino će tako nekome ko se ne razume u lekovito bilje biti lakše da raspozna da li je u pakovanju ono što traži – predlaže Olivera.
Marija Brakočević
objavljeno: 11/05/2014
Pogledaj vesti o: Apatin
