Izvor: B92, 26.Nov.2019, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati riblji fond na Dunavu? Vojvodinašume i ribolovci zajedno protiv ribokrađe
Apatin -- Kako sačuvati riblji fond na Dunavu bila je tema tribine u Apatinu koju je organizovalo JP "Vojvodinašume".
Na tribini organizovanoj u saradnji sa pokrajinskim Sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, čulo se sa kakvim problemima se susreću upravljač vodenih površina i korisnici ribolovnih terena i šta treba predložiti i preduzeti povodom izmena i dopuna Zakona, koji je u pripremi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Učešće na tribini uzeli su i predstavnici ribolovačkih udruženja iz Sombora i Apatina, kao i privredni ribari, korisnici ovog područja, preneo je RTV.
Ribolovce, privredne ribare i upravljača ribolovnih terena decenijama muče isti problemi, kako sačuvati riblji fond i izboriti se sa krivolovom.
Svi oni zajedno rešenje problema vide u promeni mehanizma sprovođenja zakonskih odredbi, u smislu trajnog sklanjanja krivolovaca sa vode, jer su to uglavnom povratnici.
U toku su pripreme izmena i dopuna Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, tako da i jedni i drugi očekuju da će zaključci tribine u Apatinu ući u razmatranje.
"Ribolovci već duži niz godina insistiraju na tome da budu konsultovani kada se donosi neki propis ili se isti menja, jer mi smo stalno na vodi i vidimo probleme i vidimo rešenja. U rešenje mora biti uključen ceo državni aparat, jer nešto vrlo ozbiljno kao što je krivolov ne može da reši čovek bez ovlašćenja. Isto tako, ne može da se slučaj procesuira na sudu bez dovoljno dokaza", ističe Miloš Elek, Udruženje sportskih ribolovaca Apatina i Sombora.
"Postoje veliki problemi u međusobnom odnosu ribolovaca, privrednih ribara i korisnika ribarskih područja, a to su problemi oduvek i te probleme gledamo da saniramo. Osnovni napretci u samom zakonu tzrebalo bi da se odnose na efikasnije i bolje upravljanje ribljim fondom", kaže Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog Sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Upravljači vodenih površina zalažu se za primenu prakse zemalja Evropske unije, gde je svaki ribolovac – ribočuvar, koji će osim što prijavi krivolov i svedočiti o istom.
"Naš je problem što, kada dođemo na lice mesta, u tom momentu mi nemamo dovoljno dokaza da podnesemo protiv krivolovca krivičnu prijavu i ta lica se najčešće tako i izvlače. Problem je što onaj koji prijavi krivolov, posle neće da da izjavu i svedoči. Da bi se taj nivo podigao za jednu stepenicu više, pozivam i apelujem na sve sportske ribolovce da sarađuju sa nama i da nam pomognu da budemo konkretni i da sve ljude koji nedozvoljeno i nečasno obavljaju radnje na vodi da budu snakcionisani da snose različite posledice", navodi Miodrag Perović, šef Šumske uprave Apatin ŠG "Vojvodinašume".
"Krivolov je jedan od najvećih problema na ovim vodama ne samo na ovom području, već svuda. Kontrolisati ga je jako nezgodno i teško, pošto se radi o izuzetno organizovanom kriminalu na vodama. Inspekcije tu rade svoj posao dosta savesno, ali opet zakonski propisi i normativi, ako uhvatite nekoga u krivolovi najčeščće su te kazne blage ili nikakve", kaže Branko Miljanović, profesor hidrobiologije, sa Univerziteta u Novom Sadu.
Poslednji monitoring je pokazao da je Dunav kod Apatina bogat sa 35 vrsta ribe.
Produkcija ribe u području Gornjeg podunavlja je 680 kilograma po hektaru vodene površine.
Pogledaj vesti o: Apatin
.jpg)
