Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jun.2018, 08:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Apatin: Reciklažom do čistije životne sredine

U našoj zemlji oko 90 odsto otpada završava na deponijama i neretko u prirodi. Namenski kontejneri za plastiku, staklo, limenke ili papir postoje uglavnom u većim gradovima i nema ih dovoljno, stoga građani nemaju obavezu da otpad razvrstavaju, već se sav baca u "isti" kontejner.

Prema dostupnim podacima, u našoj zemlji radi ukupno oko 2.000 preduzeća koja se bave sakupljanjem, razvrstavanjem i reciklažom otpada, dok ih je pre deceniju bilo desetostuko manje. U zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << EU prerađuje se oko 60 odsto otpada, a reciklažna industrija upošljava veliki broj ljudi.

Međutim, i u ovom poslu ima nelojalne konkurencije.

Sakupljanje sekundarnih sirovina u Apatinu je organizovano još od 1948 godine, kada je "Apos" bio Društveno preduzeće, dok od 2005., kao privatizovano, nastavilo je osnovnu delatnost. I ako sirovine otkupljuju od fizičkih lica, ipak se sa preko 90 odsto različitog kabastog materijala snabdevaju od fabrika i drugih preduzeća sa teritorije apatinske opštine i šire, sa kojima imaju sklopljene ugovore.

U apatinskom "Aposu", centru za sakupljanje sekundarnih sirovina, staklo čini oko 60 odsto ukupnih materijala, što godišnje čini nekoliko hiljada tona ove sekundarne sirovine. Ističu da se staklo najviše izvozi u zemlje Evropske unije. Sakupljene sekundarne sirovine delimično se čiste, razvrstavaju, po potrebi baliraju i pripremaju za transport u reciklažnu industriju, koja će ih dalje prerađivati.

"Preko 90 odsto sirovina sakupljamo u okviru fabrika i drugih preduzeća apatinske opštine, a ostalih 10 odsto su građani koji donose pojedine sekundarne sirovine kao što su papir, karton, plastika i dr. U fabrikama sa kojima sarađujemo imamo postavljene kontejnere, kao i kamion kontejnere, ali i kamione sa utovarnom rukom za rasute terete", rekla je Adrijana Stanić, marketing menadžer "Apos" Apatin.

Apatinski "Apos" prikuplja sve sirovine osim elektronskog otpada, a staklo, plastika, metal, karton ili papir otkupljuje se od preduzeća, ali i fizičkih lica, koji određene sekundarne sirovine donose u ovaj apatinski centar za sakupljanje. Pojedinci, za svoje količine koje se dopreme, novac dobijaju na licu mesta.

"I gvožđe ide kao sirovina, retko ga dobijemo ali sve te metale šaljemo u topionicu. Međutim, veoma retko to bude čisto gvožđe, već uglavnom to budu različiti metalni otpadi. Na ovoj deponioji, gde se nalazi kompletna sekundarna sirovina, sav se otpad razvrstava po kvalitetu i sirovini kojoj pripada i šalje dalje", saopštio je Dioši Jožef, pomoćnik direktora centar za sakupljanje sekundarnih sirovina - "Apos".

"Sve što preuzimamo i prodajemo prati dokument o kretanju otpada do krajnjeg reciklera koji je takođe u obavezi da preradi sirovinu u skladu sa svim pravilima i Zakonu o zaštiti životne sredine. Posedujemo sve potrebne dozvole za obavljanje delatnosti kao i studiju o uticaju na životnu sredinu", kazala je Stanić.

Opstati na prikupljanju sekundarnih sirovina nije lako, jer je posao mukotrpan i zahteva veliku organizaciju posla, ali upravo zahvaljujući ovakvom centru za sekundarne sirovine veći deo kabastih materijala završava van životne sredine. Kilogram PET ambalaže kreće se od 10 do 12 dinara, dok je cena kilograma kartona od tri do četiri dinara. Kilogram sakupljene plastike plaća se 18 dinara, aluminijumskih konzervi 40 dinara, a stakla 1,40 dinara.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...