Izvor: B92, 05.Okt.2013, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li se lečimo prevaziđenim lekovima?
Udruženje Inovija upozorava da ove godine ni jedan novi lek nije stavljen na listu koju plaća država. Lekari preporučuju kupovinu leka u inostranstvu.
U Srbiji oboleli od hepatitisa C, virusnog zapaljenja jetre, za razliku od svojih sapatnika u Sloveniji i Hrvatskoj, ne dobijaju najnovije antivirusne lekove. Reč je o dva nova antivirusna leka – "telaprevir" i "boseprevir" – koji se, doduše, i u mnogo bogatijim evropskim zemljama daju selektivno, ali je činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da oni, po oceni stručnjaka u ovoj oblasti, imaju za 25 odsto bolji efekat u odnosu na lekove koji se sada nalaze na našoj listi lekova i čije izdavanje ide na trošak države, piše Politika.
Na listi lekova koje doktori propisuju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ne nalaze se ni novi lekovi za HIV infekcije, iako bi bili od velike koristi za pacijente koji su postali neosetljivi na postojeće lekove, nisu odobreni za primenu kod nas.
Udruženje Inovija, koja okuplja 18 najvećih svetskih farmaceutskih proizvođača koji rade u Srbiji, upozorava da ove godine na pozitivnoj listi lekova nema ni jednog inovativnog leka i da Srbija s novim terapijama znatno zaostaje i za zemljama u regionu. Inovativni lekovi su lekovi koji sadrže nove supstance i zaštićeni su patentom.
Bojan Trkulja, direktor Inovije, za "Politiku" objašnjava da to znači da građani nemaju mogućnost da se leče najsavremenijim terapijama koje daju najbolje rezultate, pa se ne postiže maksimum kod ublažavanja simptoma, produženja života ili smanjenje neželjenih efekata.
"Pacijenti u Srbiji leče se prevaziđenim lekovima. Na listu lekova je ušlo sramotno malo inovativnih medikamenata: od 2008. do 2011. godine – ni jedan. Od polovine 2011. do početka ove godine je ušlo od 15 do 20 novih lekova. Naši pacijenti ne mogu da se leče na isti način kao pacijenti u Češkoj ili Poljskoj, pa čak ni u državama u regionu. Sada je ključno da se ta razlika više ne širi", dodaje Trkulja.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za "Politiku", međutim, tvrde da se ne lečimo prevaziđenim lekovima i da nije tačno da u 2013. nije stavljen ni jedan inovativni lek na pozitivnu listu. To je, kažu u Sektoru za zdravstvenu zaštitu, urađeno još u aprilu.
"Razlog za manji broj novih lekova je novi Zakon o zdravstvenom osiguranju kojim je predviđeno usvajanje novog Pravilnika o kriterijumima za stavljanje lekova na listu, a novina je i formiranje Centralne komisije za lekove. Iz ovih razloga došlo je do manjeg zastoja, ali će problem ubrzo biti prevaziđen", objašnjavaju u RFZO-u.
Nadležni u Fondu ističu da Srbija uspeva da drži korak sa svetom u primeni novih terapija, iako su sredstva izuzetno mala – svega 50 evra za lekove po osiguraniku. Dok susedne zemlje, poput Bugarske i Rumunije, izdvajaju oko 90 evra, Hrvatska oko 130, Mađarska 180, a Austrija čak 330 evra, na RFZO-u je izuzetno težak zadatak da sa veoma skromnim sredstvima obezbedi najbolje i najmodernije lekove što većem broju pacijenata, saopštavaju u Fondu.
Naglašavaju takođe da svi originalni i inovativni lekovi čine 16 odsto lekova sa liste, ali se za njih izdvaja 48 procenata sredstava iz budžeta RFZO-a za lekove. Tako se sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja finansiraju terapije sa 133 inovativna leka, a 13 ovih medikamenata pojedinačno koštaju više od 100.000 dinara. Osim toga, postavlja se pitanje da li jedna zemlja poput Srbije može da podnese da za samo jedan od tih lekova godišnje potroši više od 11 miliona evra iz budžeta RFZO-a. Takva potrošnja, kažu u RFZO-u, u rangu sa potrošnjom istog leka u mnogo bogatijim zemljama, poput Danske i Finske, a susedne zemlje poput Hrvatske uvele su restrikcije u propisivanju tako skupih lekova.
Da građani ipak ne dobijaju ono što je u ovom času najbolje za lečenje ukazuje i praksa da lekar, koji dobro poznaje svog pacijenta, često preporuči nabavku nekog leka u inostranstvu, koji u Srbiji nije ni registrovan. Nekada su to lekovi za rak i oni koji sprečavaju zgrušavanje krvi, te preparati koji ublažavaju tegobe kod hroničnog bola, kod pratećih neželjenih dejstava citostatika, učestalih upala bešike ili tegoba u menopauzi. Lekari to rade na običnom papiru, bez svog faksimila i pečata, a onda sledi dovijanje kako lek nabaviti u inostranstvu.
Ova praksa je u nekim bolnicama strogo zabranjena, ali se to ipak radi, jer pacijenti traže i spremni su da za sebe plate najbolje, a neki lekari se ne slažu da je dobra samo ona terapija koju je predložila Centralna stručna komisija za lekove, nego imaju svoj stav.
Foto: sixninepixels / FreeDigitalPhotos.net
Pogledaj vesti o: Antivirusi
