Izvor: Politika, 11.Nov.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugledni gospodin
Kako to da se na sklanjanje sa ulice čoveka za koga se sumnja da je jedan od najvećih narko-bosova gleda kroz prizmu da li to hapšenje donosi poene premijeru Vučiću? Ili mu samo pomaže da „skrene pažnju sa drugih problema“, kako su dežurni kritičari to videli. Kao da je reč o nekoj estradnoj zvezdi, koja stalno šokira javnost, a ne o čoveku kojeg u policijskim i političkim krugovima opisuju kao glavnog posrednika između narko-kartela iz Južne Amerike i ovdašnjih dilera.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kosmajac je dakle čovek za koga se odavno sumnja da lično, bez posrednika, ne preko telefona, mejla ili skrivenih android aplikacija, ugovara poslove zbog kojih su mnoge porodice zavijene u crno. Njegovo stavljanje iza rešetaka, pa bilo to i zbog dva bagera iz Sremske Mitrovice i nekog protivpravnog zauzimanja zemljišta, u svakom slučaju onemogućiće, barem nakratko, snabdevanje drogom uličnih dilera. Izvesno vreme će ipak proći dok neko opet ne stekne poverenje „kolumbijskih narko-kartela“.
Ali daleko veći problem u priči o Kosmajcu nije u dilerima sa ove ili one strane okeana, već u našem odnosu prema njima. Da ga Vučić nije javno spomenuo u junu ove godine, o Kosmajcu bismo danas znali isto onoliko koliko smo znali i svih ovih godina. Javno, gotovo ništa. Polujavno, šapatom, znali bismo sve. Kao što smo i znali.
Mnogi političari, vrh MUP-a Srbije, čitava beogradska policija, Kosmajčeve komšije sa Zvezdare (mada, koliko nekretnina ima, kažu da mu je svaki stanovnik ove opštine komšija), kao i desetine novinara, znali su da je reč o najuticajnijoj nevidljivoj ruci mnogih beogradskih poslova, ali i u regionu. Spominjanje njegovog imena često se smatralo i krajem tog dela razgovora. Tačka, samo u verbalnoj komunikaciji.
A u stvari, niko se nije pitao kako je moguće da takav čovek slobodno i bezbrižno živi pored svih nas.
Nikome čudno nije bilo odakle tom čoveku toliko novca da sagradi mini-kraljevstvo na Zvezdari. Svi su sigurno znali da Kosmajac nije otkrio lek za rak, pa od procenta zarade uložio u razvoj lokalne zajednice. Nije ni ugledni broker na njujorškoj berzi koji višak kapitala ulaže u dečje igraonice, restorane i nekretnine koje izdaje pod kiriju. Ne, naprotiv, vrlo se dobro znalo čime se bavi.
Problem je u tome što je to postalo društveno prihvatljivo. Čak je nekima postalo poželjno biti viđen u društvu ljudi kakav je Kosmajac. To im valjda donosi ugled i moć.
Poznato je da moć leži tamo gde ljudi veruju da se moć nalazi. Tako da smo delimično i sami krivi što su kriminalci imali takvu moć u ovoj državi. Mada se mora priznati da su znatno odgovorniji policija, tužilaštvo i sudovi, kao i ljudi kojima dajemo poverenje na izborima.
Dušan Telesković
objavljeno: 12.11.2014
Pogledaj vesti o: Android
