Izvor: B92, 22.Feb.2011, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HTC Desire Z na testu
Ako se za nešto u vezi za HTC Desire Z-om bez gledanja može reći da je dobro, to je tajming. Stiže u pravo vreme za sve one koji su još uvek u ljubavi sa hardverskom tastaturom svog, u bližoj budućnosti verovatno kolekcionarski vrednog primerka prvog i jednog HTC Dreama.
Da obnovimo gradivo. HTC Dream, koji sasvim izvesno nikada zvanično neće ni stići u zemlju Srbiju, prvi je Android telefon u širokoj potrošnji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ikada. Ujedno, radi se o prvom "Dev Phoneu", otključanoj spravi koju je Google prodavao Android programerima. Njegov "Dev Phone" naslednik, HTC Magic na papiru jeste bio drugi "Guglfon" (treći je Nexus One, četvrti Nexus S), ali prvi zapravo nikada nije dobio pravog naslednika. Sve sprave koje je Google markirao kao razvojne i prodavao programerima nakon HTC Dreama nisu imale hardversku tastaturu, što je zajedničko i za sve HTC-ove Android telefone koji su došli posle Dreama.
Tačnije skoro sve, budući da je u novembru prošle godine predstavljen istinski naslednik do skoro jedinog HTC-ovog Androida sa hardverskom tastaturom. Ruku na srce, HTC je za američki T-Mobile napravio slajder verziju modela myTouch 3G, no ceo posao se odnosio isključivo na SAD, a reklo bi se da se myTouch 3G Slide nije previše proslavio.
HTC je, ako ništa onda zarad starih vremena, mogao da provuče "Dream" kroz naslednikovo ime, kada već nije imenovan previše originalno. Desire je izgleda postao dobar brend, na koji se naslanja sve više modela (u Barseloni je nedavno predstavljen jos jedan Desire), pa familija sada broji četiri: "običan" Desire, HD, S, i onaj koji nas sada najviše zanima. Desire Z, u SAD T-Mobile G2 (Dream je bio G1) stiže u pravo vreme, taman na istek dvogodišnjih ugovora vlasnika prvih generacija HTC-ovih Android sprava.
Hardver
HTC Desire Z nešto je deblji od većine HTC-ovih modela na domaćem tržištu, no očigledno je o kakvom se opravdanju radi u ovom slučaju. Takav kakav je, Desire Z izgleda prilično robusno, uz dizajn koji do izražaja dolazi tek u direktnom kontaktu. Nexus One i "obični" Desire zapravo su začetnici koncepcije koja je dobrim delom iskorišćena i u realizaciji Desire Z-a, za koji su korišćeni plastika i aluminijum.
Platika, kao rizični materijal kada je percepcija uređaja u pitanju dominira, ali se radi o "leguri" koja odlično prijanja prilikom rukovanja, pri čemu izgleda sasvim pristojno. Aluminijum se pojavljuje na prednjoj površini oko ekrana i kao poklopac na zadnjoj strani koji se otvara pomoću posednog tastera što je prili;no "old school", ali u ovom slučaju rešenje sa stilom. Ipak, najbinija stvar se krije unutar sklopljene sprave.
Mehanizam kojim se oslobađa tastatura zove se "Z hinge" (hinge = šarka), što praktično znači da se pri otvaranju i zatvaranju telefona delovi ne pomeraju paralelno, već se gornja površina prvo odvaja od donje, i polukružnom putanjom pomera se unapred i ponovo spaja sa donjom. Prednost ovakve ideje trebalo bi da bude brže i lakše otvaranje i zatvaranje, što je uistinu i postignuto.
Dovoljno je lagano gurniti gornji deo i on će se brzo i glatko pomeriti gde treba. Ipak, mašinerija nije bez problema, jer se telefon može otvoriti sa veoma malo sile, što pri određenim uglovima može dovesti do samoinicijativnog otvaranja i zatvaranja telefona budući da je masa gornjeg dela u kombinaciji sa gravitacijom i određenim uglovima dovoljna za to.
Uz to, primerak koji smo imali je pritiskom na gornji levi ugao zatvorenog uređaja sa prednje strane pokazivao prazan hod od nekoliko delova milimetra. Treba pomenuti da u otvorenom stanju delovi deluju savršeno kompaktno.
Možda najsvetlija tačka kada govorimo o tastaturi je razmak između tastera koji ozbiljno olakšava navikavanje i kucanje. Konstrukcija sprave je takva da nema problema pri korišćenju gornjeg reda tastera, sam kvalitet plastike od koje su izrađeni sličan je kućištu.
Desire Z nastavlja HTC-ov trend ugrađivanja S-LCD (Super LCD) umesto AMOLED ekrana, što realno nije preveliki problem. U poređenju sa HTC Desireom iz prvih serija u koje je ugrađivan AMOLED ekran, Z-ov S-LCD ima nešto jasnije i prirodnije boje, ali nešto lošiji kontrast. Drugim rečima, situacija je u manje ili više egal, dok bi Super AMOLED bi svakako bio najbolje rešenje, no na žalost, HTC se još ne odlučuje na ugranju tih ekrana. Ekran je dijagonale 3,7 inča, sa 480 piksela po kraćoj i 800 piksela po dužoj ivici.
Ako vam je do multimedije, kamera je sposobna da snimi fotografije od 5Mpx, i 720p HD video. Kvalitet svega snimljenog Z-om je pristojan, manje zahtevnim korisnicima će to sasvim verovatno biti dovoljno.
Sense 2.0
Desire HD i Desire Z predstavljeni su zajedno sa novom verzijom HTC-ovog korisničkog interfejsa. Radi se o verziji 2.0 koja se naslanja na Android 2.2 Froyo i donosi nekoliko novina, poboljšane performanse i integraciju sa htcsense.com servisom.
Iako je Z nešto sporiji od "običnog" i Desirea HD, 200MHz sporiji procesor (što je 800MHz, Qualcomm MSM7230, 512MB RAM) stvari apsolutno drži pod kontrolom, te tokom testa skoro da nije bilo problema za performansama, kako sa aplikacijama tako i sa korisničkim okruženjem.
Sense 2.0 između ostalog donosi nekoliko novih aplikacija i widgeta koji omogućavaju bolju socialnet integraciju (praćenje prijatelja na svim mrežama), lakše telefoniranje, keširanje mapa i korišćenje istih za navigaciju, task menadžer u prostoru za notifikacije. Integracija sa htcsense.com jedna je od možda najbitnijih novina, budući da se radi o ozbiljno korisnom servisu.
Pored bekapa podataka sa telefona, registracijom naloga na pomenutom sajtu i dodavanjem svog telefona, dobijate mogućnost brisanja podataka sa njega u slučaju gubljenja telefona, odnosno ostavljanja obaveštenja poštenom nalazaču o načinu na koji vam može vratiti telefon.
Novi Sense je dobar upgrade, jer donosi bolje performanse, jako koristan servis i novine koje će u zavisnosti od ličnih afiniteta biti bitne ili ne. Jedina mrlja na dobrom utisku tokom testa bile su pomenute mape koje su u određenim momentima ozbiljno usporavale uređaj i imale problema sa učitavanjem. Takodje, navigacija za Srbiju mora se dokupiti.
Suma sumarum
Najslabija tačka Desire Z-a jeste "Z hinge", u kom kontekstu je uočen i jedini ozbiljniji bag koji ovaj telefon ima. Kako je sprava bila na testu oko nedelju dana, nemoguće je predvideti koliko će spojevi i mehanizam trajati. Osim pomenutog praznog hoda u sklopljenom stanju plastični mehanizam deluje sigurno bez "lufta" i klimanja u bilo kom položaju. Da li to znači dug vek trajanja, u ovim okolnostima nemoguće je reći.
Iz bilo kog drugog aspekta posmatrano, HTC Desire Z je ozbiljno dobar telefon. Dobar primerak industrijskog dizajna i kvaliteta, dobrih performansi, pogonjen sazrelom platformom i korsiničkim orkuženjem. HTC je uskratio ljubitelje fizičke tastature čipova koji se ugrađuju u ostale nove Desiree (1Ghz Snapdragon), što je ujedno poslednja zamerka inače veoma dobrom nasledniku žive legende.
Autor: Ivan Jelić
Uređaj je na test ustupio Vip mobile.
