Izvor: Politika, 17.Jan.2012, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Android” pijaca zatvorena za prodavce iz Srbije
Zbog toga što naša zemlja nije na listi država iz kojih je moguća prodaja aplikacija u „android” prodavnici, domaći programeri ne mogu da naplate uloženi trud
Među oko 350.000 malih programa, nazvanih aplikacije, namenjenih mobilnim telefonima i tablet računarima sa „android”operativnim sistemom, ne zna se tačno koliko ima onih čiji su autori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Srbije, ali je grupa domaćih programera i te kako angažovana na njihovoj izradi. Iako bi se moglo pretpostaviti da oni od tog posla imaju i novčanu zaradu, istina je da to rade iz hobija, za svoju dušu. Ne samo da nemaju zaradu, nego moraju da plate dvadesetak dolara za otvaranje naloga putem kojeg postavljaju ove programe.
Srbija se, na žalost programera, ne nalazi na listi zemalja iz kojih je aplikacije moguće prodavati na „android” marketu. A na žalost korisnika, više nije ni među državama u kojima se mogu kupiti oni programi čije preuzimanje nije besplatno.
Kompanija „Gugl”, koja je razvila ovu platformu, iz njoj poznatih razloga ne dopušta stanovnicima Srbije da na legalan način prodaju ili kupe programe iz „android” prodavnice. Za veliki „Gugl” mala Srbija, sa svega nekoliko hiljada vlasnika ovakvih uređaja, svakako nije previše važno tržište, ali taj argument pada u vodu kada se uzmu u obzir primeri manjih država Slovenije ili Hrvatske, u kojima su ovakve transakcije moguće. Među drugim mogućim razlozima jeste i taj što u Srbiji ne funkcioniše pejpal sistem, jedan od najpoznatijih svetskih posrednika za plaćanje putem interneta.
Kako sada stvari stoje, jedino rešenje jeste da domaći operateri mobilne telefonije omoguće korisnicima da kupuju programe iz „android” prodavnice, a da im to naplate preko računa za telefon.
Da je prodaja bila moguća, Beograđanin Danilo Čubrović (34), kao i ostali programeri, unovčio bi neke od svojih najčešće preuzimanih aplikacija kao što su „kamere Srbije”, sa prikazom trenutne slike sa glavnih saobraćajnica u zemlji i regionu, ili „Vi putnik” sa informacijama neophodnim na drumu, uključujući stanje na putevima, red vožnje autobusa, slobodna mesta u javnim garažama. Ako je za utehu, za taj program, dosad preuzet od 20.000 do 30.000 puta, dobio je nagradu na konkursu jednog domaćeg mobilnog operatera.
„To sam radio zato što me interesuju takve stvari, a to je i neka vrsta promocije i preporuke za glavni programerski posao kojim se bavim. Neko ubaci reklamu u aplikaciju pa tu dobije neku malu zaradu. Mi ostali sve radimo iz ljubavi”, kaže Čubrović. Za njega je dobra aplikacija funkcionalna, neopterećena reklamama i suvišnim koracima i sa dizajnom pristojnim za oči.
Bez obzira na to što su pojedini njegovi radovi „skinuti” nekoliko hiljada puta, ni Nebojša Božić (26) ne može da unovči trud za postavljene aplikacije. Napravio ih je iz hobija, onako kako su mu diktirale potrebe prijatelja. Mali developeri, kako se nazivaju u „android” zajednici, kaže Božić, ne mogu da se nose sa celim firmama koje se bave programiranjem za ovaj operativni sistem. Jedina šansa za makar i malu zaradu bila bi „Guglova” dozvola da prodaju programe koje su napravili.
Vlasotinčanin Aleksandar Ilić (23), apsolvent Računarskog fakulteta u Beogradu, u svet „androida” zakoračio je pobedom na jednom nagradnom konkursu u Srbiji. Za tu priliku napravio je i „osmatrač”, koji nudi trenutnu sliku sa najznačajnijih saobraćajnica u većim gradovima u Srbiji. Do sada je preuzet više od 50.000 puta, a broj korisnika glavna mu je motivacija za rad na ovim programima.
Prema podacima firmi koje se bave analizom ili programiranjem za „android”, korisnicima uređaja sa tim operativnim sistemom trenutno je na raspolaganju oko 340.000 aplikacija, dok ih prema drugim procenama ima čak više od 400.000. Najviše je besplatnih, oko 232.000, a samo oko 4.000 njih košta više od deset dolara. Ostale se plaćaju do deset dolara. Najveće interesovanje vlada za programe za zabavu, odnosno za igre.
A. Marinković
objavljeno: 17.01.2012.
