Izvor: Aleksinac.net, 16.Dec.2024, 11:46
Profesor Ristić u srcu nauke
Aleksinački profesor fizike Aleksandar Ristić nedavno je posetio CERN i tom prilikom nam je poslao i izveštaj sa ovog studijskog putovanja u Ženevu
Putovanje u srce nauke
Od 9. do 13. decembra 2024. godine, imao sam čast da, kao jedan od 15 profesora fizike iz različitih gradova Srbije, učestvujem u studijskom putovanju u CERN u pratnji Sanje Bulat iz ZUOV-a i dr Igora Saloma sa Instituta za Fiziku iz Zemuna. Na ovo prestižno putovanje izabrani smo putem >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << konkursa Ministarstva prosvete, kao priznanje za naš doprinos popularizaciji fizike, uspehe učenika na takmičenjima, naučne radove i druge značajne aktivnosti. CERN je najveći naučni institut na svetu i najveće tehničko dostignuće koje je ljudski um ikada stvorio, smešten u čarobnoj Ženevi u Švajcarskoj. Ovo putovanje nije bilo samo prilika za stručno usavršavanje, već i ulazak u samo srce moderne nauke, tamo gde se granice ljudskog razumevanja svakodnevno pomeraju, i prevazilaze naučno fantastične imaginacije.
CERN – to ime odzvanja poput eha misterije u umovima naučnika i entuzijasta širom sveta. Kroz pet intenzivnih dana, uz predavanja, praktične obuke, „master classa“ i obilaske, zavirili smo iza vela jedne od najvećih ljudskih avantura – istraživanja elementarnih čestica. Po završetku obuke, ponosno smo primili ateste (sertifikate) koji nas čine ambasadorima ovog veličanstvenog instituta, spremni da svojim učenicima prenesemo delić ove inspirativne priče i promovišemo fiziku elementarnih čestica.
Putovanje u srce nauke
Naši domaćini su nas vodili kroz hodnike, laboratorije, spratove i tunele gde se nauka gotovo opipljivo oseća u vazduhu. Obišli smo čuvene CMS i ATLAS detektore, deo Velikog hadronskog sudarača (LHC) – najmoćnijeg instrumenta koji je ljudska ruka ikada stvorila za istraživanje nepoznatog. Posmatrali smo Elenu, fabriku antimaterije - najređe, najskuplje i najopasnije tvari u našem materijalnom svetu, kao i izložbu eksperimentalnih postavki koje prikazuju i simuliraju najnovija dostignuća fizike čestica pretvorena u interesantne igrice u kojima smo uživali. Prošli smo i kroz računski centar, digitalni mozak CERN-a, koji obrađuje nezamislive količine podataka, i istovremeno bazu podataka servera u kojoj se čuva deo internet podataka iz celog sveta.
Posebnu draž imao je trenutak kada smo prošli pored prostora gde je rođen World Wide Web, pronalazak koji je zauvek promenio svet. U CERN-u, na svega nekoliko metara razdaljine, nalaze se dve krajnosti univerzuma – najniža temperatura, blizu apsolutne nule u laboratorijama za hlađenje, i najviša temperatura, koja nastaje pri sudarima čestica unutar LHC-a, dosežući vrednosti više od 100 miliona puta više nego u središtu Sunca (temperatura u središtu Sunca je oko 100 miliona stepeni Celzijusa).
U tišini tunela, duboko ispod površine zemlje, krije se najpoznatija tajna CERN-a – način kako je otkriven Higsov bozon, čestica koja daje masu svemu u univerzumu, otkrivena u ovom istom LHC-u koju su popularizatori nauke nazvali Božijom česticom preuzevši ime od naslova knjige čuvenog nobelovca Leona Lindermana, ali naziv koji ne vole ni fizičari ni vernici uz napomenu da jedno ne isključuje drugo. Svaka elementarna čestica nakon kreacije prolazi kroz Higsovo polje i u interakciji sa njim dobija svoju masu. Kada se ovaj gigant pokrene - LHC, njegove magnetne zavojnice troše više energije nego ceo Kanton Ženeve (Canton de Genève), dok protoni jure brzinom bliskom brzini svetlosti u kružnom tunelu obima 27 kilometara, na dubini od 175 metara ispod francusko-švajcarske granice da bi se na kraju sudarili. Sudari koji se dešavaju unutar sudarača nisu samo sudari čestica – to su trenuci kada univerzum šapuće svoje tajne, otkrivajući nam deliće slagalice o poreklu svega što postoji. A LHC je tek na početku – pred nama su brojna nova otkrića koja bi mogla promeniti naše razumevanje prirodnih zakona.
Čarolija nauke i tradicije
Četvrtog dana, nakon celodnevnog angažovanja, kada je umor počeo da nas sustiže, naši ljubazni domaćini iz CERN-a, od kojih bih pre svih izdvojio Milenu Vujanović, su nam priredili obilazak Ženeve i svečanu večeru na obali Ženevskog jezera, u autentičnoj švajcarskoj taverni, gde smo probali Cheese Fondue, kremastu harmoniju topljenih sireva (Gruiere 50%, Vacherin and Fribourgois 50%) koja je zadovoljila sva čula. Ta večera nije bila samo gastronomski užitak – bila je proslava znanja, prijateljstva i nade u budućnost nauke.
A Ženeva… grad svetlosti i misterije, osvetljen predbožićnom atmosferom, okupan različitim mirisima i ljubaznijim i nasmejanim ljudima odavao je neizreciv utisak. Ulice su sijale poput sazvežđa, a svaka zgrada, trg i prolaz pričali su svoju priču. Ta bajkovita lepota Ženeve činila je savršen kontrast savremenim naučnim čudima CERN-a – spoj tradicije i budućnosti, prošlosti i onoga što tek dolazi, fizike i umetnosti, ljudskog uma i veštačke inteligencije…
Inspiracija za budućnost
Povratak iz CERN-a nije bio kraj ovog putovanja. To je tek početak – početak prenosa stečenog znanja, inspiracije i ideja novim generacijama. Kao ambasador CERN-a, moj zadatak je da ovu neverovatnu priču o ljudskoj znatiželji i istraživanju podelim sa učenicima, kolegama i širom zajednicom.
Ova poseta je bila podsećanje da je nauka mnogo više od formule ili eksperimenta – ona je ključ za otkrivanje tajni univerzuma i dokaz neiscrpne ljudske težnje da razume nepoznato, ponekad samostalnim naporom usamljenog istraživača, koji u kasnim satima piše svoje jednačine, a ponekad timskim radom u kome je svaki naučnik samo delić jedne velike slagalice. I dok Ženeva još uvek treperi u sećanju nas 15 izabranika svojim svetlima, tuneli LHC-a „odzvanjaju“ tišinom u polju visokih energija, a hodnici CERN-a entuzijazmom velikih otkrića, u mom srcu ostaje obećanje da ću ovu magiju preneti dalje.Neka svetlost znanja vodi sve nas.
Aleksandar Ristić,
dipl. fizičar- master
PhD candidate
Pogledaj vesti o: Aleksinac
