Izvor: Aleksinac.net, 25.Jan.2012, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I nuklearka bolja od škriljaca
Ekološka udruženja su šokirana nedavnom odlukom Vlade Srbije o tenderu za izbor strateškog partnera za pripremu, preradu i proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca Aleksinačkog basena. Upozoravaju na pogubne posledice po biljni i životinjski svet šireg područja Srbije, a najavljena eksploatacija bi, kažu, zagadila i čitav crnomorski sliv.
- To je najprljavija i najopasnija tehnologija i inspiratorima ove ideje u Srbiji očigledno se strašno žuri. A postavlja se >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << logično pitanje zašto se baš sada ofanzivno budi ta priča o škriljcima kao velikom nacionalnom blagu koje bi od Srbije napravilo balkanski Kuvajt – kaže mr Janjić.
Nemamo stručnjake
Prof. Janjić smatra da Srbija nema stručnjake za tehnologiju prerade škriljaca.
- Svi profesori koji su bili u Aleksincu u pratnji ministra Dulića nisu dovoljno kompetentni da govore o toj tehnologiji – tvrdi Janjić i dodaje da bi eventualna prerada škriljaca, pored opštine Aleksinac, ugrozila i mnogo šire područje sve do Kruševca, Sokobanje i Niša.
- U dogledno vreme i čitav crnomorski sliv bio bi ugrožen. Posledice bi bile pogubne i za reku Moravicu i Bovansko jezero – tvrdi profesor Janjić.
- Zvuči paradoksalno, ali ekološki gledano, bolje je izgraditi i nuklearku u blizini, nego pokrenuti preradu škriljaca – kaže on.
Opasno i skupo
I prof. dr Pavle Premović, u svetu poznati hemičar, astrofizičar i kosmohemičar sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, inače predavač Univerziteta „Pjer i Marija Kiri“ u Parizu, upozorava na pogubne posledice eksploatacije uljnih škriljaca.
- Dobijanje sintetičke nafte iz uljnog škriljca vrlo je prljav, opasan po okolinu i krajnje skup proces. Iskopavanje škriljaca trajno oštećuje okolinu i životnu sredinu, uvećava eroziju, zagađuje vodu, vazduh i zemljište – naglašava prof. Premović ističući da je industrijska obrada uljnih škriljaca opasna za podzemne vode kao izvor pijaće vode iz mnogih razloga.
- Za jednu tonu sintetičke nafte potrebno vam je pet i više tona vode. Dakle, posle iscrpljivanja ležišta škriljaca ostala bi ekološka pustoš – kaže dr Premović.
Ne sporeći značaj otvaranja novih radnih mesta i ekonomsku dobit, ekolozi još kažu da bi Aleksinac i njegova okolina za nekoliko godina eksploatacije uljnih škriljaca mogli da izgledaju kao jedan deo Kanade gde se površinski kopa bituminozni pesak. Bili bi zagađeni zemljište, podzemne vode i vazduh, a košava bi čestice prašine odnosila i do Bovanskog jezera i fabrike vode.
Bugari oterali Amerikance
Vlada Bugarske je 17. januara pod pritiskom javnosti, zabranila američkoj naftnoj kompaniji „Ševron“ da eksploatiše gas iz uljnih škriljaca u Bugarskoj koristeći tehnologiju ekstrakcije, poznatu kao „fraking“. Hiljade Bugara je u početkom godine protestovalo širom zemlje protiv planova Vlade za proizvodnju gasa iz uljnih škriljaca i korišćenja prljave tehnologije „frakinga“, tvrdeći da će to naneti nepovratnu štetu čovekovoj okolini i ljudskom zdravlju.
.jpg)
