Izvor: RTS, 28.Apr.2012, 17:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dani Gordane Brajović
Nagrađeni najbolji radovi na Književnim susretima "Gordana Brajović" u Aleksincu. Konkurs je raspisao aleksinački Centar za kulturu, u saradnji sa "Večernjim novostima".
I ove godine, na književni konkurs koji nosi ime pesnikinje za decu Gordane Brajović, stigao je veliki broj radova iz naše zemlje i inostranstva, a nagrađen je veliki broj učesnika.
Gordana Brajović rođena je Subotincu kod >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Aleksinca, svetsku književnost završila je u Beogradu, pisala je knjige za decu i radila kao novinar. Aleksinčani je i danas pamte i kažu da je važno da se ljudi podsete ko je bila i koliki je njen doprinos književnosti.
Na književni konkurs aleksinačkog Centra za kulturu javilo se više od trideset pisaca za decu i skoro 1.500 mladih učesnika različitih uzrasta.
Marina Biorac, stručni saradnik Centra za kulturu u Aleksincu kaže da joj je žao što ta deca kasnije prestanu da pišu bilo da je reč o poeziji ili prozi.
U različitim uzrasnim kategorijama nagrađeno je više od dvadeset mladih pesnika i pisaca.
"Pišem od trećeg razreda osnovne škole i još nisam razmišljala šta ću dalje", kaže Anastasija Kocić, dobitnica nagrade za prozu.
Ljubica Jović dobitnica nagrade za poeziju kaže da je već učestvovala na ovom konkursu, ali da joj je ovo prvi put da je dobila nagradu i, kako kaže, veoma je srećna.
Među piscima za decu, ove godine nagradu dele dve autorke - Aleksandra Lukić i Ljiljana Krstić.
"Meni je drago što sam baš ja dobila nagradu Gordana Brajović, jer na neki način nastavljam taj moderni pristupu u pisanju poezije za decu", kaže Aleksandra.
Zlatna povelja manifestacije za izvanredan doprinos poeziji za decu pripala je pesniku Ljubivoju Ršumoviću.
"Ova nagrada je podsećanje na neko lepo vreme, vreme stvaralaštva kada se, na neki način, rađala ova nova poetika za decu", kaže Ršumović.
Petanesta po redu manifestacija obeležena je i izložbom sa više od hiljadu dokumenata. U planu je i otvaranje legata Gordane Brajović da bi se, kako kažu, sačuvano u porodičnim arhivima sačuvalo i od zaborava.
