Izvor: Politika, 11.Okt.2014, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzioneri na udaru
Žrtva penzionera, koliko god da je za njih velika, u konačnom zbiru iznosi 200 miliona evra, što za nešto više od 0,5 odsto smanjuje minus u kasi
Koliko god da je od Ade do Šilopaja dugačka poštanska mreža Srbije, toliko je minulog petka bila dugačka i javna rasprava o merama za smanjenje minusa u kasi. Čekajući isplatu možda poslednjeg neumanjenog penzionog čeka za septembar, penzioneri širom zemlje, sabijeni u redove u više od 1.500 pošta, bistrili su poteze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fiskalnih vlasti, koji će ih od 1. novembra, ako parlament usvoji rebalans budžeta, staviti u prve borbene redove za odbranu zemlje od bankrota.
„Jadna je ta privreda koja će procvetati od umanjenja penzija.” Ovim rečima su u pošti u Nušićevoj ulici u Beogradu najčešće komentarisali nameru države da penzije koje su iznad garantovanog praga od 25.000 dinara smanji za 22 odsto.
– Šta da kažem? To je zarađeno, zagarantovano pravo. Smanjenje penzija je otimanje, divljaštvo – bio je ljut jedan od njih. Nije želeo da se predstavi.
– Penzionerima i treba smanjiti, mi smo neproduktivni deo društva – ironično je iz pozadine dobacio stariji gospodin.
– Ma jeste, kako da ne. U mladosti sam davala za privredni preporod zemlje, sad treba da dajem da zemlja ne bankrotira – dodala je Jovanka Perović (73), koja je bila među prvima u redu. – Zašto da se smanjuju samo penzije koje su više od 25.000 dinara i da se na taj način zaštite oni koji su rano otišli u penziju ili kraće radili? Zar nismo svi jednaki pred zakonom i Ustavom? Meni je zaista žao onih koji imaju male penzije, ali time se ne ceni red. Ako nam smanjuju penzije, onda neka bude isti procenat za sve – komentarisala je.
Naravno da je očas posla dobila nekoliko oponenata. „Onaj ko više zarađuje, više treba i da plati”, dodao je gospodin koji, kako kaže, ne sme da kaže kako se zove.
– Premijer kaže da će najviše biti oštećeni njegovi roditelji, koji primaju veliku penziju. Ali kod onih s visokim primanjima ima šta i da ostane kad se odbije umanjenje, a šta meni da ostane od 33.000? I prvo su rekli da će umanjenje biti 10 odsto, pa manje od 10, pa sad čujem nešto drugo. To je podvala. Na kraju će uzeti onoliko koliko im treba, samo to mi je jasno – smatra on.
– Gospodine, nas će ubiti uravnilovka – ponovo se nadovezala gospođa Perović.
– Ja i nemam neku naročitu penziju, tako da se na mene to ne odnosi – kaže penzioner koji se predstavio kao Dragoljub (72) i koji je pokušao da smiri raspravu.
Svako od ovih lica deo je računske operacije koja će u zbiru dati 200 miliona evra uštede na penzijama. Koliko god da je njihova pojedinačna žrtva za njih i porodicu velika, za digitron ona je nešto malo više od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda i građani stvorimo za godinu dana. A minus u kasi do 2017. godine, sa sadašnjih 8,3, treba svesti na oko tri odsto BDP-a. Fiskalne vlasti planiraju i smanjenje plata u javnom sektoru za oko 10 odsto, što će rashode za zarade smanjiti za 200 miliona evra. Iz Vlade očekuju da će borba protiv sive ekonomije u naredne tri godine povećati prihode za 300 do 350 miliona evra, najavljuju smanjenje izdataka za subvencije, garancije javnim preduzećima, rashodima za kupovinu roba i usluga, reformu javnih preduzeća.
Nesporno je da će socijalnih posledica ovakve politike stezanja kaiša biti. Ekonomisti su i to izračunali i, kako kažu, multiplikator je 0,5 odsto. Što, prevedeno sa stručnog jezika, znači da se, ako se minus u kasi smanji za jedan odsto, privredni rast smanjuje za 0,5 procenata. To pokazuje računica Fiskalnog saveta. Neki stručnjaci, poput Nebojše Katića, na primer, smatraju da je takav račun pogrešan i da se taj multiplikator kreće od 0,9 do 1,7 odsto. On se poziva na istraživanje dvojice ekonomista iz Međunarodnog monetarnog fonda iz 2012. godine (Olivije Blančard i Danijel Lei).
– To je ogroman pad i prevelika žrtva. Ako su ove kalkulacije tačne, onda je politika fiskalne konsolidacije za države koje su u recesiji pogrešna, a njeni stvarni rezultati su suprotni proklamovanom cilju – napisao je Katić nedavno na svom blogu.
Sudeći prema analizi Fiskalnog saveta, pogrešno bi bilo odustajanje od fiskalne konsolidacije. Jer bi Srbija u relativno kratkom roku upala u krizu likvidnosti, pad plata i penzija tada bi bio znatno veći i kretao bi se i do 50 odsto, a pad privredne aktivnosti išao bi i do 10 procenata. Takođe, svako odlaganje primene ozbiljnih mera smanjenja rashoda dosad nas je koštalo, primećuju u ovoj instituciji.
– Fiskalni savet od svog osnivanja 2011. primećuje da vlada po pravilu usvaja mere koje donose nedovoljne uštede. Njima se izbegne neposredna opasnost od krize, ali se ne preokrenu nepovoljni trendovi u javnim finansijama, zbog čega svaka sledeća mera mora da bude još teža. Pre dve do tri godine, za ozdravljenje javnih finansija verovatno je bilo dovoljno zamrzavanje penzija i plata i bolja kontrola javnih preduzeća. Vlada se, međutim, opredelila za umanjenu indeksaciju plata i penzija i nastavila s nepromenjenom politikom u javnim i državnim preduzećima, pa su problemi nastavili da rastu. Prošle godine verovatno je bilo dovoljno smanjenje plata i penzija za 10 odsto i reforma javnih i državnih preduzeća, ali Vlada se opredelila za „solidarni porez” i povećanje umanjene stope PDV-a. To sve jeste odlagalo krizu, ali je zato sada potrebno još veće smanjivanje penzija i plata. Ukoliko se ponovo nedovoljno saseče, možda će se ponovo „kupiti” još godinu dana do izbijanja krize, ali će javne finansije Srbije u jesen 2015. godine biti u još lošijoj situaciji i zahtevati još teže mere, zaključuju u jednoj od svojih analiza.
Anica Telesković
-----------------------------------------
Ostaćemo bez lekara
Naš čitalac Jovan Popović, u pismu koje je poslao redakciji „Politike”, upozorava da smanjenje plata ugrožava egzistenciju zaposlenih u zdravstvu, ali i stimuliše zdravstvene radnike da i dalje odlaze iz zemlje.
„Samo u prošloj godini iz Srbije je u Sloveniju, Nemačku i skandinavske zemlje otišlo 800 lekara i oko 1.000 medicinskih sestara i tehničara. Ako zemlju napuštaju visokospecijalizovani kadrovi i ako je prosečna starost lekara specijalista 50 godina, Srbija će, ako se nastavi ovakav trend odlaska, za koju godinu uvoziti lekare. Jedino se nameće pitanje ko će doći kad su plate lekara u Srbiji, u poređenju sa susednim zemljama najniže u regionu”, piše naš čitalac.
-----------------------------------------
Ko štiti privatni sektor
Oni koji rade u privatnom sektoru imaju utisak da je država već godinama nepravedna prema njima. Redakciji se nedavno javioIvica Ilić koji, kako kaže, radi kod privatnika za minimalac i od tih para izdržava sebe i dva sina. Nije mu pravo što je 113.000 zaposlenih u javnom sektoru i dalje zaštićeno, dok one koji rade kod privatnika niko ne štiti.
„Oni koji imaju platu manju od 25.000 dinara, prema rečima premijera, biće zaštićeni, jer je, kako je rekao, reč o najsiromašnijem delu javnog sektora. A ko nas štiti u privatnom sektoru. Oni bar imaju jake sindikate, koji mogu da se bore za njih, a mi o sindikalnom organizovanju kod privatnika možemo samo da sanjamo. Verujte mi da ono što zaradim nije dovoljno ni za nedelju dana da prehranim porodicu”, negodovao je naš čitalac.
----------------------------------------------------
Srbija – zemlja starih
Srbija će sredinom ovog veka biti zemlja starih i sa manje stanovnika nego što ima danas. Ako se ostvari dugoročna tendencija laganog pada stope rađanja (1,3 deteta po ženi), u uslovima porasta očekivanog trajanja života broj stanovnika bi sedo 2052. godine smanjio za dva miliona. Na ovu činjenicu upozorava Danilo Šuković iz Instituta društvenih nauka u svojoj knjizi „Nejednakosti, nezaposlenost i kriza”. Istovremeno, broj lica starijih od 65 godina povećao bi se za trećinu. Udeo starihdostigao bi 28,3 odsto, što znači da bi svaki četvrti stanovnik bio star. Zbog toga je, navodi on, penziona reforma neizbežna. Da bi postojeći penzioni sistem mogao da funkcioniše potrebno je da odnos broja zaposlenih koji uplaćuju doprinose prema broju penzionera bude tri prema jedan. Trenutno je 1,01 prema jedan, što znači da na jednog penzionera dolazi jedan zaposleni. Sredstva penzionog fonda pokrivaju samo 50 odsto troškova, ostalo dolazi iz budžeta. I dok su 2006. godine izdvajanja iz budžeta bila svega 50 milijardi dinara, 2012. godine dostigla su 270 milijardi dinara. Uz sve to, standard penzionera rapidno se pogoršava, navodi Šuković. S druge strane, ekonomski potencijal zemlje nedovoljan je da bi mogao da podnese sve veća izdvajanja iz budžeta za penzije, dodaje.
Šuković ipak kaže da će najavljeno smanjenje plata i penzija dodatno povećati siromaštvo i nejednakost, koja je u Srbiji velika. Sa stanovišta socijalne pravde, dodaje on, ove mere za smanjenje minusa iz kase trebalo bi da se odnose i na najbogatije slojeve društva i da podrazumevaju dodatno oporezivanje luksuzne robe. Iako će u konačnom zbiru dati male efekte, one su neophodne kako se nejednakost ne bi dodatno povećavala.
A. T.
-----------------------------------------
Merkelova popušta
Suočena sa sve češćim kritikama ekonomista, ali i zvaničnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke, nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je rastuću spremnost da koristi politiku potrošnje kako bi stimulisala rast tamošnje privrede, ali i posledično delovala stimulativno na region, koji se muči sa stagnacijom. Iako nemačka privreda očekuje rast, on je ipak sporiji od planiranog, a tamošnji ekonomisti stanje privrede opisuju kao letargično. Takođe, prema najnovijim prognozama MMF-a, rast evropske privrede biće niži od očekivanog i iznosiće 0,8 odsto. Merkelova je, inače, zagovornica politike stezanja kaiša i u skladu s nemačkom tradicijom smatra da su za rast privrede neophodni stabilni uslovi. Insistirala je da takvu politiku vode i zemlje regiona, poslednje u nizu koje je tako savetovala bile su Francuska, Italija i Španija. U Francuskoj je na tom pitanju nedavno pala i vlada, ali je Manuel Vals, zagovornik politike smanjenja rashoda, uspeo da formira novi kabinet.
Pošto je i Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, pozvao zemlje koje imaju para da počnu da ih troše kako bi stimulisale rast, ovakav potez Merkelove bio je donekle očekivan. Naročito pošto se na godišnjoj skupštini u Vašingtonu čula strepnja da se svet možda više nikada neće vratiti na stope rasta pre krize.
-----------------------------------------
KARLOV UGAO
• Ne žurimo u Evropsku uniju. Štedimo se.
• Ne pitajte šta država može da čini vama. Može sve.
• Ako budemo štedeli kao Škoti, živećemo kao Piroćanci.
• Od penzionera žive i deca i unuci, a sada i država.
• Umesto vetrenjača, forsirali smo vetropire.
• Ne vredi nam solarna energija kad će mnoge da greje sunce tuđeg neba.
• Kućni budžet mi je oralno reprogramiran. Odvajamo od usta.
• Fudbaleri su pogrešno razumeli reforme: umesto da štede van terena, oni se štede na terenu.
• Ne napreduje se uštedom na pameti.
• Uskoro ćemo biti na hlebu i vodi. Sa naglaskom na ovo drugo.
Dragutin Minić
objavljeno: 12.10.2014
Pogledaj vesti o: Ada
.jpg)
