Izvor: Politika, 14.Maj.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajkovi najavljuju izbore u Grčkoj
Uoči glasanja za lokalne skupštine i Evropski parlament, najžešća borba se vodi između konzervativne Nove demokratije i levičarske Sirize
Od našeg dopisnika
Atina – Nedelju štrajkova u Grčkoj započeli su zaposleni u javnom sektoru, pa su zatvoreni univerziteti, muzeji i arheološka nalazišta, dok bolnice rade samo za hitne slučajeve. Još jednom, pred nedeljne izbore za lokalne organe vlasti, oni izražavaju nezadovoljstvo vladinom ekonomskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politikom, koja je diktirana uslovima međunarodnih kreditora.
Za administrativno osoblje univerziteta ovo je, kako kažu, samo štrajk upozorenja koji preti da ponovi jesenji scenario, kada je zbog njihove tromesečne obustave rada bilo onemogućeno funkcionisanje nastave. Zaposleni u javnom sektoru protive se vladinim merama slanja zaposlenih na prinudni odmor i navodnog premeštanja na nova radna mesta, koje su se u praksi, u većini slučajeva, završile otpuštanjem.
Nekoliko dana pred lokalne i izbore za Evropski parlament 25. maja, ankete pokazuju da su Grci nezadovoljni i da ne veruju u skori oporavak... Sa rezervom primaju svakodnevna uveravanja premijera Antonisa Samarasa da je najteži period prošao i da je, bez obzira na svakodnevne teškoće, Grčka na putu oporavka i izlaska iz krize. Otuda je već danima gotovo mrtva trka između vodeće konzervativne i opozicione partije sa levice. Poslednja ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na izvesnu prednost levičarske Sirize Aleksisa Ciprasa na izborima za Evropski parlament i prednjačenje Samarasove konzervativne Nove demokratije za procenat-dva na nedeljnim izborima za lokalne organe vlasti.
U pokušaju da „prelomi” raspoloženje birača, premijer tvrdi da njegova partija zemlji garantuje stabilnost, izlazak iz krize i dalji rast poverenja kod međunarodnih kreditora.
„Pozivam sunarodnike da veruju u sebe i oporavak Grčke i daju nam dalji podstrek da sprovedemo do kraja započeti posao i osiguramo budućnost, budemo normalna zemlje”, kaže premijer i svoju predizbornu strategiju bazira na stavu da je opoziciona Siriza –„partija haosa”.
Samaras podseća sunarodnike da će ih Cipras svojom ideologijom vratiti unazad, u haos i neizvesnost. Međutim, lider Sirize, koji je kandidat evropske levice za predsednika Evropske komisije, dane uoči izbora provodi na evropskoj turneji, tokom koje je boravio u Berlinu i Moskvi, gde je primljen sa velikim simpatijama. U razgovoru sa najvišim rukovodstvom ruske Dume, Cipras je podvukao da govori u ime grčke opozicije i evropske levice i naglasio da sa velikim poverenjem gleda na dalje ulogu Rusije u Evropi i da očekuje jačanje tradicionalno dobrih grčko-ruskih odnosa.
„Podržavamo mirno, diplomatsko rešenje krize sa Ukrajinom, traganje za demokratskim razvojem situacije u ovoj zemlje. Protiv smo sankcija jer one samo donose štetu i apelujemo na Moskvu da se uzdrži od bilo kakve upotrebe oružja i rešenje krize pronađe kroz dijalog i političko rešenje”, izjavio je Cipras u Moskvi.
Važnu ulogu igra i trenutni koalicioni partner u Samarasovoj vladi, PASOK, koji insistira na činjenici da je Novoj demokratiji bio velika podrška.
„Bez PASOK-a ne bi bilo vlade, stabilnosti, nacionalnog prosperiteta”, izjavio je njen lider Evangelos Venizelos pokušavajući da na konferenciji za medije isključi spekulacije da bi ubuduće socijalisti mogli da budu izbačeni iz vlade.
Iako ne odlučuju o sastavu parlamenta pa time ni o vladi, lokalni izbori očigledno će značajno pokazati raspoloženje biračkog tela što za opoziciju može da bude ozbiljan argument da zatraži vanredne parlamentarne izbore. Analitičari ukazuju da bi predstojeće dve runde glasanja, na lokalnom i evropskom nivou, mogle da destabilizuju krhku političku stabilnost.
Prema jednom scenariju, eventualni kolaps vlade vodio bi prevremenim parlamentarnim izborima. Prema drugom, ukoliko Nova demokratija i opoziciona Siriza dobiju po 50 odsto glasova, mogle bi da formiraju novu vladu „istorijskog kompromisa levice i desnice”. Najgora varijanta je da glasove nezadovoljnih birača pokupe Zlatna zora i druge radikalne partije.
Značaj toga ko će biti na čelu velikih gradova, opština i prefektura leži u činjenici da se upravo od njih očekuje da budu „motorna snaga rasta” tako što će obezbediti podršku privredi, budući da će regioni u periodu do 2020. imati na raspolaganju fondove „teške” 18,1 milijardu evra.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 14.05.2014.
