Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protest miliona širom EU

Štrajkovi i demonstracije od Španije i Portugalije, preko Belgije i Francuske, do Italije i Grčke. Sukobi sa policijom u Madridu i Rimu

Prema izveštajima agencija

Madrid – Milioni radnika širom Evrope učestvovali su juče u seriji štrajkova i protesta protiv rastuće nezaposlenosti i drastičnih mera štednje za koje kažu da samo pogoršavaju ekonomsku krizu.

„Evropski dan akcije i solidarnosti” predstavlja najveći dosad zabeležen panevropski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izazov organizovanog rada politici štednje koja je tokom tri godine od izbijanja dužničke krize ubrzala recesiju i nezaposlenost u EU povećala na 26 miliona.

Masovni protest protiv mera štednje koje vlade zemalja pogođenih dužničkom krizom kombinuju sa povećanjem poreza, smanjenjem plata, penzija i socijalnih beneficija, doveo je do sukoba na ulicama Madrida i Rima, u mnogim zemljama je zaustavio ili otežao vazdušni, kopneni i pomorski saobraćaj i zatvorio velike fabrike.

Sindikati Španije i Portugalije prvi put su koordinisali generalni štrajk. U Španiji je gotovo pet miliona zaposlenih, gotovo svaki peti, učlanjeno u sindikate, dok je u Portugaliji to svaki četvrti od 5,5 miliona zaposlenih.

Manji štrajkovi i protesti održani su i u Grčkoj, Italiji, Belgiji. Računa se da je oko 40 različitih grupa iz 23 zemlje EU učestvovalo u jučerašnjim demonstracijama.

Policija je suzavcem uzvratila protiv demonstranata u centru Rima

Foto Rojters

Džudit Kirton-Darling iz ETUC-a izjavila je Bi-Bi-Siju da se pokazalo da ovakve mere štednje ne funkcionišu i da su kontraproduktivne: „One povećavaju nejednakost, pojačavaju socijalnu nestabilnost u društvu i ne rešavaju ekonomsku krizu”.

Sindikati Španije, četvrte ekonomije zone evra, nikada do sada nisu organizovali dva generalna štrajka u istoj godini. Hiljade ljudi su, uprkos kiši, hladnoći i vetru, u sredu u ponoć izašle na ulice Madrida, Valensije ili Barselone.

Štrajk, u kome učestvuju i službenici javnih službi, obustavio je gotovo sve poslovne aktivnosti, paralisao transport zbog čega je otkazano 600 letova, zatvorio škole. „Štrajkujemo da bismo sprečili ovu samoubilačku politiku”, rekao je Kandido Mendes, lider druge po snazi španske sindikalne federacije UGT, prenosi Rojters.

Kivni na vladu i banke: protest u španskom gradu Pontevedra

Foto Rojters

Strasti u Španiji posebno su se rasplamsale od prošle nedelje kada je jedna žena izvršila samoubistvo pre nego što je trebalo da bude izbačena iz stana koji je pripao banci, pošto ona više nije mogla da plaća kredit.

Španci su posebno kivni na banke koje se spasavaju novcem poreskih obveznika, dok su milioni ljudi zapali u siromaštvo. Demonstranti su lepkom ili novčićima blokirali bankomate i po izlozima radnji lepili antivladine transparente.

Došlo je i do sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila gumene metke. Povređene su 34 osobe, 18 ozbiljno. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštava da je uhapšeno najmanje 81 osoba.

Veliki broj Španaca plaši se „grčkog scenarija”, dok drugi smatraju da je državi hitno potreban radikalni novi početak, javlja Dojče vele.

Penzionisani profesor istorije Alberto Lopez 40 godina je pokušavao da studente nauči da je španska demokratija, zbog još prisutnih posledica građanskog rata i Frankove diktature, veoma krhka: „Španci, posle 40 godina diktature, još nisu naučili da cene demokratiju. Nismo savladali proces tranzicije. Mislim da moramo iznova da organizujemo našu državu, da moramo početi od početka.”

To misle i demonstranti koji zahtevaju veću transparentnost i pravdu, i žele da sačuvaju posao u zemlji u kojoj je nezaposlenost blizu 25 odsto, najviše u EU. Pod udarom kritike nalazi se i javna administracija zbog beskorisnih fondacija, škola, univerziteta i preklapanja nadležnosti.

Predstavnik sindikata ČOO Fernando Lokano kaže: „Štednja i rast moraju se kombinovati tako da stimulišu privredu i otvaranje novih radnih mesta.”

Dok vlada premijera Marijana Rahoja umanjuje značaj protesta, pozivajući se na podatak da elektrodistribucija registruje 80 odsto normalne potrošnje, sindikati tvrde da je više velikih kompanija, uključujući „Danon” i „Hajneken”, moralo da prekine proizvodnju.

U susednoj Portugaliji, koja je spasilački plan EU prihvatila prošle godine, protest javnosti i opozicije uvećava pritisak na vladu desnog centra premijera Pedra Pasosa Koelja.

Demonstranti su na ulice izašli juče rano ujutru noseće transparente koji napadaju EU, MMF i Evropsku centralnu banku – kreditore koji su prezaduženoj Grčkoj nametnuli rigoroznu budžetsku disciplinu i oštre mere štednje koje su ozbiljno pogodile standard ljudi.

Ista trojka je i Portugaliji dala spasilački paket vredan 78 milijardi evra, zahtevajući zauzvrat mere kakve je nametnula i Grčkoj.

U Lisabonu je metro bio potpuno zaustavljen, otkazano je 200 letova, dok su mnoge škole i javne ustanove bile zatvorene.

Najveća italijanska sindikalna centrala, CGIL, organizovala je seriju četvoročasovnih štrajkova širom zemlje koji su ozbiljno poremetili železnički saobraćaj i trajekte.

Studenti su u centru Rima policiju zasuli kamenicama protestujući protiv predviđenog vladinog plana ušteda u sistemu školstva, dok je policija uzvratila suzavcem.

Grčka je juče bila suočena sa trećim velikim protestom u poslednja dva meseca. Dok vlada u Atini pokušava da progura veoma nepopularne mere smanjivanja potrošnje, povećanja poreza, smanjivanja primanja i otpuštanja u javnom sektoru, demonstranti ne popuštaju.

Na ulice Atine izašlo je oko 10.000 ljudi, što je po grčkim standardima ipak bio relativno mali broj demonstranata koji odbijaju da prihvate mere EU i MMF-a kako bi Grčka dobila novu tranšu kredita od 31,5 milijardi dolara i tako izbegla bankrot. „Dosta je dosta”, uzvikivali su demonstranti koji su se okupili na više trgova u centru Atine.

Francuska sindikalna centrala CGT organizovala je marševe u više od 100 gradova, ali za razliku od većine drugih zemalja EU, protesti u Francuskoj nisu upereni protiv socijalističke vlade predsednika Fransoa Olanda, već su više prilika da francuski radnici pokažu solidarnost sa kolegama po Evropi.

Uprkos tome, javlja Rojters, kritičari sa levice tvrde da Oland nije uspeo da razreši brige francuskih radnika koji imaju iste strahove kao i radnici sa juga Evrope. „To je bezuslovna predaja”, rekao je lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon televiziji Frans-2.

Slično je i u Belgiji, gde neki sindikati nisu pozvali na proteste, ali oni koji su izašli na ulice takođe su želeli da pokažu da su uz ugrožene u drugim zemljama, pa su protesti zabeleženi pred ambasadama Španije, Portugalije, Grčke, Kipra i Republike Irske.

Železničke veze Brisela prema Parizu i Londonu bile su u prekidu.

Iako se radi o protestu retko viđene širine, analitičari ocenjuju da je teško očekivati da će evropske vlade odustati od strategije smanjivanja troškova kako bi se zaustavio rast budžetskih deficita.

Španski ministar ekonomije Luis de Guindos potvrdio je juče da vlada neće odstupati od prihvaćenog kursa smanjivanja troškova kako bi ostvarila ambiciozni cilj smanjivanja deficita.

----------------------------------------

Španska drama

Madrid – Nezaposlenost u Španiji je blizu 25 odsto. U deset procenata španskih domaćinstava oba roditelja ne rade, dok je nezaposlenost među mladima prešla 50 odsto. Više od 500 ljudi svakog dana gubi krov nad glavom jer nisu u stanju da plate hipoteku. „Ljudi gube kuće i potom moraju dodatno da plaćaju dugove. To je začaran krug”, kaže Ana Sakistan, stručnjak za imovinska prava.

objavljeno: 14.11.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...

Kurir: EVROPSKA BUNA: Radnicima muka od mera štednje