Izvor: RadioCity.rs, 04.Sep.2017, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinar i publicista Jovica Joca Vasić otpočeo novi štrajk
U dugom i veoma emotivnom obraćanju medijima i građanima, Jovica između ostalog kaže:
"Za poštenog čoveka Srbija je odavno negostoljubivo mesto za život. Država je od mene uzela sve što je mogla da uzme, a nije zaštitila nijedan moj interes. I srpski nazovi biznismeni su od mene uzeli sve što su mogli da uzmu, iscedili moju životnu snagu i doveli me do prosjačkog štapa. Nemam više iluzija da će u Srbiji ikada biti bolje za poštenog čoveka, niti imam snage da trpim poniženja >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << i da služim srpskim gazdama"
Vasić naglašava da će ovaj štrajk prekinuti jedino ako mu kako kaže "neka normalna, uredjena zemlja da azil". U suprotnom će ostati na ulici dok "biologija ne učini svoje".
Kada je prošle godine Vasić štrajkovao danima, kao neposredan povod za to je naveo "ponižavajući položaj" u Narodnim novinama, na koji je hteo da skrene pažnju. O tome i sada govori:
"Pre 11 meseci štrajkovao sam gladju zbog ponižavajućeg položaja u „Narodnim novinama“. Javno sam 10 dana ukazivao na to kako Radomirovići posluju, ukazivao na radnike na crno u „Narodnim novinama“ i TV „Belami“, ali Radomirovićima ni dlaka s glave ne fali. Institucije u ovoj zemlji postoje da bi kinjile i dovodile do beznadja običnog, malog čoveka, a „veliki igrači“ su nedodirljivi, osim ako se ne zamere moćnicima iz vlasti"
Taksativno Jovica nabraja kako je tekao njegov "nagli pad u krajnje siromaštvo", od rada u Elektronskoj industriji kada je kako kaže samo nekoliko godina živeo pristojno dok nisu počele isplate u brašnu, zejtinu i krompiru, a na kraju od EI "ostao samo šraf", preko dugogodišnjeg pristojnog rada u „Narodnim novinama“ koji je potrajao do trenutka privatizacije, pa do poslednjeg poslodavca, gde se zaposlio kao fizikalac, preko javnog oglasa a sve vreme radio na crno, u uslovima nedostojnih čoveka.
"Sada sam se i sam susreo sa radom na crno, ponovo za minimalac, koji je postao srpski usud, pa čak i njega ne isplaćuje u celosti. To je njegov manir. On vas stalno drži na uzici, u ropskom položaju. Ako ga napustite ostaće vam dužan ili će vas isplatiti posle silnih moljakanja, kad se njemu prohte. Ako nastavite da radite davaće vam na kašičicu i bićete u stalnoj uzaludnoj nadi da će doći bolji dani. Neki su tako primorani da godinama rade, dok drugi brzo odlaze."
Novinar Vasić obraćanje javnosti završava rečima:
"Neće me više kinjiti niti ponižavati ni država Srbija u kojoj mogu da opstanu samo nemoralni, bezosećajni i bolesno pohlepni, stranački poltroni i slični tipovi. Ne dam više da mi sudbinu kroje oni koji su čas na „Farmi“ ili u „Velikom bratu“ a čas u poslaničkim klupama. Bolja je i smrt nego ponižavajući život u bedi."
.jpg)
