Izvor: Danas, 10.Avg.2015, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je podrška Oliveru Ivanoviću
Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Vladi Srbije, član predsedništva Skupštine Kosova u dva mandata i politički lider kosovskih Srba, započeo je još jednu veliku bitku. Štrajkom glađu želi da natera sud EULEX-a da mu omogući da se brani sa slobode.
Ovom metodom jednom je već uspeo da isposluje premeštanje iz prištinskog u mitrovački pritvorni centar.
Nadam se da će uspeti ponovo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Moju uverenost u njegovu nevinost potvrdilo je do sada 45 svedoka tužilaštva od kojih ga nijedan nije doveo u vezu sa ubistvima koja su se desila. Naprotiv, neki svedoci su tvrdili da ih je Oliver spašavao.
Možda je odluka o određivanju pritvora mogla da se brani na početku suđenja, ali danas, kada je tužilaštvo izvelo skoro sve svoje svedoke, ne može.
I tada su argumenti da može uticati na svedoke ili se dati u bekstvo bili neosnovani jer su svi svedoci bili Albanci koji žive južno od Ibra ili u inostranstvu, a Vlada Srbije je dala garancije da će se Oliver redovno pojavljivati na ročištima, tako da o uticaju na svedoke i bekstvu nije moglo biti reči.
Glavni razlog ovog teksta ipak nije ponašanje pripadnika EULEX suda jer je politički pritisak na njih više nego očigledan.
Posebno me iritira ćutanje ili nedostatak akcije Oliverovih dugogodišnjih političkih prijatelja.
Pitam se gde su nestali pripadnici raznih međunarodnih misija i organizacija koji godinama na severu Kosova nisu mogli da pronađu sagovornika a kamoli saveznika.
Gde su nestali pripadnici francuskog KFOR-a koji su zajedno sa Oliverom i jedino sa njim uspevali koliko-toliko da obuzdavaju uzavrele glave s obe strane Ibra?
Gde su pripadnici UNMIK-a i OEBS-a kojima je Oliver bio jedini partner u organizaciji izbora za prvi i drugi saziv kosovske skupštine?
Gde su pripadnici ambasada zapadnih zemalja kojima je Oliver bio jedini sagovornik na projektu istorijskog pomirenja između Srba i Albanaca?
Nemali broj puta sam bio učesnik raznih sastanaka, okruglih stolova, konferencija u organizaciji međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija na kojima je učestvovao i Oliver Ivanović.
Predstavnici civilnog društva su početkom dvehiljaditih bili oduševljeni Oliverovom umerenom retorikom i spremnošću na dijalog sa Albancima. Gde je danas njihov glas?
Gde su moje kolege novinari kojima je Oliver bio ne samo najbolji sagovornik nego i neretko i izvor, saradnik, prevoznik, organizator, savetnik?
Gde su UNS i NUNS (makar kosovske podružnice) da organizuju protest kada već znaju da žestoko protestuju za mnogo bezazlenije slučajeve?
Gde su Srbi sa severa Kosova koji su umeli danima da protestuju, organizuju blokade puteva, protestne vožnje i druge slične vidove protesta?
Gde su Srbi južno od Ibra koji kad su ih svi zaboravili Oliver je bio sa njima iako mu to nije donosilo političke poene i rejting a neretko je bilo i opasno?
Gde je politička elita kosovskih Albanaca koja bi mi, izdvajajući me na stranu, šapatom hvalila Olivera i njegovu elokventnost (i to na tečnom albanskom jeziku), hrabrost, političku pismenost, iskrenost u nameri da Kosovo postane bolje mesto za život za sve građane?
Na kraju, gde je Vlada Srbije, koja osim garancije da će se Oliver u slučaju branjenja sa slobode odazivati na ročišta i deklarativne podrške nije preduzela ništa ozbiljnije u diplomatskom smislu kako bi se Oliveru olakšala situacija u ovom politički montiranom slučaju?
Najčešći odgovor koji sam dobijao od međunarodnih predstavnika, dok sam još imao prilike da ih viđam kao potpredsednik Skupštine Kosova, bio je da je to sudski proces i da oni nemaju pravo da se mešaju.
Licemerno do te mere da zaista nemate odgovor na tu vrstu nepristojnosti.
Kosovski Srbi se ponašaju kao zatvorenici u koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu - "dobro je dok mene ne diraju".
Vlada Srbije kaže da je nenadležna.
Nevladine organizacije pišu projekte za nove debate za nove lidere pa nemaju vremena da se bave Oliverom Ivanovićem.
Nevinost će Oliver Ivanović dokazati, u to nisam sumnjao nijednog trenutka, čak i pred ovim i ovakvim sudom, ali ko će mu nadoknaditi vreme (više od godinu i po) neprovedeno sa četvorogodišnjim sinom Bogdanom, suprugom, starijim sinovima, bratom, sestrom, drugom rodbinom, mnogobrojnim prijateljima.
Da sam imao priliku da ga savetujem u vezi sa štrajkom glađu, rekao bih mu da to ne čini unapred znajući da su mi šanse da ga ubedim male, jer ga znam kakav je kad nešto naumi.
Kad je već počeo, želim mu da uspe, a šanse će mu biti veće ukoliko se svi imenovani u ovom tekstu probude i pomognu mu u borbi dokazivanja nevinosti.
Pogledaj vesti o: Štrajk, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
