Izvor: Blic, 27.Jan.2012, 00:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„A“ kao Angelopulos

Bez veće muke mogao bih da zamislim scenu iz novog filma Tea Angelopulosa. Sumrak. Pireji. Stari reditelj koji pod miškom nosi scenario i zamišljeno kreće ka pešačkom prelazu koji ga deli od filmskog seta. Dobio je loše vesti od producenata da je budžet filma drastično smanjen. Ni ostale vesti u zemlji nisu dobre. Štrajkovi. Sukobi.

Pogled mu privuče galeb na crvenom nebu. U tom trenutku na njega naleće motocikl u punoj brzini... Ali to je bio ovaj manje talentovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kolega reditelj - život. Tako je zaista sa životne pozornice otišao Teo Angelopulos.

Grčki patriota, francuski đak, sporo se probijao na filmskoj sceni. Jer tema njegovih filmova bila je golgota savremenog grčkog društva, a u filmu su svi tražili zaborav i zabavu. Teško je biti prorok u sopstvenoj zemlji, pa je tako on najpre bio otkriven u Francuskoj, koju je oduvek smatrao drugom domovinom. Iako je pažnju privukao već debijem „Rekonstrukcija" (1970), pravi uspeh dolazi tek sa filmom „Putujući glumci" (1975) koji se od vremena nastanka smatra jednim od retkih autentičnih remek-dela filmske umetnosti. Njegov zaštitni stilski znak je dugi kadar, bez montažnih rezova, kojim u hirovitu umetnost filma želi da inauguriše antički princip jedinstva vremena, mesta i radnje.

Poslednji filmovi

Poslednjim filmovima „Krvava livada” i „Prah vremena” samo utvrđuje svoj status i reputaciju. Želja mu je bila da se poslednjim filmom baci u koštac sa demonom ekonomske krize koji preti da dezintegriše njegovu voljenu Grčku.

Sledili su brehtijanski „Lovci" (1977) u kojima demonstrira to da se laži i ružne stvari iz prošlosti kao bumerang vraćaju novim generacijama. Na koga vas to podseća? Od tog vremena uživa status velikana, a u matičnoj zemlji postaje nacionalna institucija.

Na naše prostore dolazi ratne 1993. da proveri priču da li se u Jugoslovenskoj kinoteci zaista čuvaju tri rolne nerazvijenih filmova sa početka XX veka balkanskih pionira filma, braće Manaki. Oduševljen tim što je ono što je bilo njegova imaginacija imalo utemeljenje u stvarnosti u Beogradu pravi bazu svog filma „Odisejev pogled" (1995) čiji je glavni junak reditelj A. koji s užasom konstatuje kako se na Balkanu istorija ponavlja, samo svaki sledeći put strašnije i krvavije. Inače sam naslov filma je u stvari naziv jedne Brankusijeve statue. Za film dobija Gran pri u Kanu , gubi od „Undergrounda” Emira Kusturice, ali će mu Zlatna palma biti munjevito kompenzovana dve godine kasnije za film „Večnost i dan".

Ali od te 1993. Angelopulos se redovno vraća u Beograd i Srbiju, gde dobija Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, nagradu „Aleksandar Lifka” na Paliću 1999. Najglasniji je među evropskim umetnicima u protivljenju bombardovanju tadašnje Jugoslavije. Poslednji put u Beograd dolazi 2009. kada u Arhivu Jugoslovenske kinoteke svečano otvara Centar za digitalizaciju. Tada pada i prvi dogovor za restauraciju njegovih filmova, koja se nikada neće desiti.

Radio je samo sa najvećima. Od Mastrojanija i Žane Moro, preko Erlanda Jozefsona pa sve do Harvija Kajtela i Vilema Defoa. Ipak najviše poverenja je imao u šačicu najbližih saradnika koji su ga spartanski odano i bez pogovora pratili u njegovim filmskim avanturama. Bio je antiglobalista i kada to nije bilo moderno, patriota kada to nije bilo politički korektno. I ako pravite neku ozbiljnu istoriju filma, onda neka slovo A počne sa Angelepulos. Za večnost. I još jedan dan koji nije stigao da doživi.

Poginuo na snimanju

Jedan od najuglednijih grčkih filmskih režisera Teo Angelopulos, dobitnik gotovo svih značajnih evropskih nagrada, otišao je u legendu na potpuno filmski način. Poginuo je 24. januara u Atini kada ga je pregazio motocikl dok je snimao film „The Other Sea” o dužničkoj krizi u njegovoj zemlji. Angelopulos (77) je prelazio ulicu kada ga je udario motocikl. Odmah je prevezen u bolnicu gde je preminuo zbog povreda mozga i unutrašnjeg krvarenja, glasi zvaničan izveštaj lekara iz bolnice u Atini.
Pogledaj vesti o: Štrajk

Nastavak na Blic...