Izvor: RTS, 02.Nov.2011, 22:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štednja blago raste

U Nedelji štednje zabeležen blagi porast štednje, a u kvalitetu ponude osim kamatne stope mora se obratiti pažnja i na druge faktore, poruka je bankara koji su gostovali u emisiji "Oko ekonomije".

Domaće banke su, tokom Nedelje štednje, zabeležile blagi rast uloga građana, ocenili su predstavnici banaka u emisiji "Oko ekonomije" na RTS-u.

Članica Izvršnog odbora Komercijalne banke Slavica Đorđević kaže da su osim kamatne stope važni i drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << elementi u kvalitetu ponude.

Pre nekoliko nedelja, guverner NBS Dejan Šoškić zatražio je od bankara da u Nedelji štednje klijentima ne nude prevelike kamate na štedne uloge, jer je to jedan od uzroka visokih kamata na kredite.

Slavica Đorđević kaže da su u Nedelji štednje kamatne stope nešto više. "Ove godine je to simbolično, i to je neki normalan trend, kamate su u Srbiji više od zemalja u regionu", rekla je Đorđević.

"Postoji veza kamatnih stopa na štednju i na kredite, jer one banke koje su davale visoke stope na štednju, davale su i kroz kredite visoke kamate. Došlo se do toga da takve kredite uzimaju samo rizični klijenti, pa preporuka guvernera ima logiku, i racionalna je, zbog tog rizika prilikom plasiranja", kaže Slavica Đorđević.

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da je rano govoriti o efektima, ali da štednja raste u odnosu na prošlu godinu.

Na pitanje da li bi banke podigle kamate da nije bilo preporuke guvernera Šoškića, kaže da nije bilo nikakvog džentlemnskog dogovora, da je konkurencija izuzetno velika.

"Nije dobro da kamatne stope budu velike, onaj ko treba da investira pitaće se da li postoji računica, takođe, da li je to isplativo, i ne možete imati i jare i pare, to je prirodan konflikt", rekao je Petrović.

Srbija nema dovoljno sopstvene štednje, da bi podržala kamatni rast, pa mora da uvozi štednju i prati međunarodni tržišni kapital. Domaća štednja igra sve veću ulogu, i tokom ove godine banke mnogo više plasiraju iz domaćih izvora, i to jeste štednja, za razliku od ranijih godina", kaže Petrović.

"Danas, kao banka koja prikuplja štednju u evrima, vi morate da izdvojite 30 odsto devizne rezerve centralnoj banci, i to je dodatno opterećenje za banke. Ipak očekujem da kamate zbog efekta konkurencije mogu da budu niže".

Kažu da je teško savetovati u kojoj valuti da se štedi, ima se više poverenja u evro, 90 odsto ukupne štednje je u evrima.

Vladina Uredba pokazatelj pomaka

U emisiji je bilo reči i o Vladinoj uredbi o ograničenju roka plaćanja dugova privredi na 60 dana.

Vlasnik kompanije "Todor" Mirko Todorović kaže da je to pozitivan pomak, i da je dobro da država pokaže da će izvršavati svoje obaveze, i plaćati na vreme.

"Problem je, međutim, što je bačen teret na vladu i lokalne uprave, a nisu pomenuta javna preduzeća. Mi smo zadovoljni, ali videćemo da li će se i kako to poštovati", kaže Todorović.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević smatra da će se Uredba sprovoditi, da je za današnje uslove 60 dana poprilično fer, i da će to biti dobra praksa.

"Teži deo dolazi kasnije, za lokalne uprave i javna preduzeća koji su u većem problemu da obezbede novac za svoje potrebe", rekao je Spasojević.

O kaznenoj politici privrednici kažu da postoji mogućnost tuženja sa zateznom kamatom, ali da je problem u sprovođenju prohodnost sudova.

Nastavak na RTS...