Izvor: Blic, 01.Feb.2015, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je najbolnija američka kazna za Rusiju
Cenu nafte ne diktiraju samo ponuda i potražnja već i politika, a čim su cene nafte počele ozbiljnije da padaju, pojavila se teorija po kojoj SAD time kažnjavaju Rusiju.
Krajem juna prošle godine cena nafte dostigla je maksimum od 122 dolara po barelu, dok je danas, sa cenom barela manjom od 50 dolara, na višegodišnjem minimumu. Sirova nafta je berzanska roba i ukoliko se ponuda povećava, a kupaca nema - cene su niže. Svetu preti globalna recesija, ljudi su sve siromašniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << manje troše, pa se manje i proizvodi, ipak, stručnjaci smatraju da potrošnja nafte, iako smanjena, nije toliko značajno opala da bi se stvorio haos na globalnom tržištu.
Zašto onda cena nafte konstantno pada?
- Berza je čudna stvar i reaguje na ponudu i potražnju, ali i na geopolitičke rizike. Zato možemo da pretpostavimo da najveći uticaj na cenu nafte imaju drugačiji politički odnosi u svetu, pre svega sukob SAD i Rusije - kaže Ljubinko Savić, stručnjak za energetiku Privredne komore Srbije.
Ruski budžet za ovu i sledeću godinu pravljen je prema procenama da će cena nafte biti 96 dolara po barelu. Kako je Rusija najveći proizvođač, niska cena nafte znači i manje prihode u ruskom budžetu, što kao posledicu ima i manje mogućnosti Rusije da utiče na događaje u Ukrajini. Stručnjaci se slažu da su niske cene nafte za Rusiju znatno bolnije nego sankcije Zapada.
OPEC
Organizacija zemalja izvoznica nafte (eng. Organization of the Petroleum Exporting Countries - OPEC) jeste međunarodna organizacija koju čine Alžir, Angola, Ekvador, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela
Prema drugoj verziji, cenu smanjuje Saudijska Arabija kako bi onemogućila SAD da naftom iz škriljaca osvoje tržište, jer niske cene nafte obesmišljavaju skupe američke metode eksploatacije crnog zlata.
- Da bi eksploatacija nafte iz škriljaca imala smisla, barel nafte mora da košta bar 80 dolara. Ukoliko cena pada, američki pokušaj da smanji energetsku nezavisnost od Saudijske Arabije i Rusije postaje finansijski neisplativ - objašnjavaju ekonomisti.
Ovoliki pad cene energenata najviše ide na ruku Kini, koja je najveći svetski proizvođač roba široke potrošnje i kojoj na ovaj način opada cena proizvodnje. Upravo je zbog toga pad cena na naftnom tržištu obradovao i Južnu Koreju, Singapur i Južnu Afriku.
- U svakom slučaju, najviše trpe proizvođači, dok najbolje prolaze zemlje koje nemaju sopstvenu proizvodnju, nego zavise od uvoza. Pad cena nafte najteže je pogodio Rusiju, Venecuelu i bliskoistočne zemlje, jer njihovi budžeti umnogome zavise od nafte, a simptomatično je da su baš te zemlje najveći trn u oku SAD - kaže Savić.
Dramatičan pad cena nafte ozbiljno je pogodio jednu od najvećih izvoznica crnog zlata - Venecuelu, čija privreda zavisi od naftnih prihoda koji donose 96 odsto njenog deviznog priliva. Takođe, budžetu Venecuele potrebna je skoro četiri puta veća cena barela od trenutne.
Direktori OPEC-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) odbili su da smanje proizvodnju u cilju podrške rastu cene sirove nafte, pa se očekuje da će niska cena da se zadrži bar još neko vreme.
- Teško je predviđati, ali pretpostavlja se da će cena nafte početi polako da raste, ali mnogo sporijim tempom nego što je padala - kaže Savić.
.jpg)
