Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka ponovo u strahu od „trojke”

Uprkos pritiscima, ministar za administrativne reforme saopštava da još nije spreman program za otpuštanje 25.000 službenika

Od našeg stalnog dopisnika

Atina – Grčka se nervozno i užurbano priprema za ponovni dolazak „trojke” međunarodnih kreditora i završnu ocenu stanja grčke ekonomije. Od procene inspektora Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centralne banke zavisi već zaostala martovska rata od 2,8 milijardi evra, ali i obećani novi kredit od šest milijardi evra.

Premijer Antonis Samaras žuri da sa koalicionim partnerima do sredine nedelje i dolaska „trojke” usaglasi pozicije oko već dugo spornih pitanja iz programa reformi, pre svega otpuštanja zaposlenih i naplate poreza, na kojima će inspektori ponovo insistirati i tražiti jasne odgovore. Preciznije, Samaras nastoji da  obezbedi jedinstveni front u vladi, i zatim sa ekspertima sva pitanja usaglasi do 11. aprila i sastanka Evrogrupe.

Atina ne krije da je u svetlu događaja na Kipru mnogo šta nejasno, a što bi moglo da se odrazi i na druge zemlje, pa grčki premijer žuri da obezbedi „zeleno svetlo” za uplatu obećanih kredita.

Međutim, u praksi se mnogo toga nije promenilo od poslednje martovske posete „trojke”, tokom koje opet nisu bila rešena već mesecima sporna pitanja. Zbog toga se opravdano strahuje da bi od Atine mogle da se traže nove mere štednje i da se uplata rate kredita uslovi otpuštanjem 25.000 državnih službenika do kraja godine.

I pored Samarasovog insistiranja da spiskovi budu gotovi, ministar za administrativne reforme Antonis Menitakis saopštava da program za otpuštanje radnika još nije spreman.

„To je kompleksno pitanje koje zahteva još mnogo rada i tek do kraja godine možemo da se približimo zahtevanoj kvoti. Takođe, nismo u stanju ni da tako brzo ugasimo veliki broj državnih agencija. Za sve to još treba vremena”, kaže Menitakis i navodi da bi „trojka” mogla da dobije „specifičan plan” koji bi bio, kada je reč o otpuštanju, konkretniji od prethodnih.

Nacija opravdano strahuje od mogućih novih mera štednje jer je očigledno da se nije bitno popravilo ni stanje sa naplatom poreza, što je, takođe, jedan od osnovnih uslova „trojke”. Država je prikupila samo nešto preko 19 miliona od 13 milijardi evra, koliko treba da plate „veliki dužnici”. Navodno, mnoge firme su otišle iz zemlje, zatvorile biznis ili objavile bankrot – takvih je bilo 170. Specijalne ekipe finansijskih inspektora tragaju za više od 1.500 najvećih dužnika, od kojih su mnogi uglavnom nedostupni. „Trojka” čak smatra da 80 odsto duga nikada neće biti naplaćeno jer je porez vešto izbegavan decenijama. Umesto velikih dužnika, najveći teret tako pada na pleća i onako već ozbiljno osiromašene nacije.

Poslednje statistike pokazuju da je kriza smanjila natalitet i da je prošle godine rođeno 15.000 beba manje, potom da pola miliona Grka ne može da plati račune za struju, kao i da je finansiranje sporta u zemlji olimpijskih igara smanjeno za čak 80 odsto, što će dovesti do gašenja nekoliko hiljada federacija i usloviti izostanak grčkih sportista sa takmičenja.

Međutim, i dalje više od 60 posto Grka želi ostanak zemlje u EU i protivi se povratku drahme. Istovremeno, opozicione levičarske partije sa Koalicijom radikalne levice (Siriza) na čelu zagovaraju raspisivanje referenduma o daljem ostanku zemlje u EU, i navode primer Kipra.

Guverner Nacionalne banke Grčke je, međutim, poručio sunarodnicima da su depoziti u domaćim bankama apsolutno sigurni i da nema razloga sa strah. A naročito ne za „kiparski scenario”, jer su, kako je rekao, „i uzroci krize sasvim različiti”. 

Ministar finansija Janis Sturnaras apeluje na sunarodnike da veruju u program vlade, tvrdeći da zemlji ne prete nove, drakonske mere štednje, kao i da su neistinite informacije u domaćoj štampi u kojoj se tvrdi da je u budžetu otkrivena „crna rupa” od milijardu evra.

Jasmina Pavlović-Stamenić

objavljeno: 03.04.2013.

Nastavak na Politika...

B92: Džejkob Lu i Lagardova o ekonomiji