Izvor: Vostok.rs, 26.Jan.2014, 19:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

70. godišnjica proboja blokade Lenjingrada

26.01.2014. -

27. januara u Ruskoj Federaciji obeležava se godišnjica značajnog događaja, to je Dan proboja blokade Lenjingrada u Velikom Otadžbinskom ratu. Pre 70 godina, sovjetske jedinice potpuno su oslobodili grad na Nevi od fašističke opsade, koja je trajala gotovo 900 dana. Danas je u Sankt Petergburgu, tadašnjem Lenjingradu, startovao maraton „Put Života“, a u memorialnom spomeniku „Januarski grom“ održana je vojno-istorijska rekonstrukcija „Na liniji proboja“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
872 dana stanovnici opsednutog Lenjingrada, prevazilazeći glad, hladnoću, bombardovanja, herojski su branili svoj rodni grad. Fašistička vojska počela je opsadu 8. septembra 1941. godine. Potpuno oslobođenje je stiglo 27. januara 1944. godine. Blokada Lenjingrada je primer izuzetne hrabrosti i istrajnosti armije i civilnog stanovništva. To nije samo jedna od najtragičnijih strana u istoriji Drugog svetskog rata, nego i događaj svetskog značaja, konstatuje akademik Akademije vojnih nauka, istoričar Jurij Rubcov.

- Ne samo naši, ruski istoričari, nego i istoričari SAD, i drugi strani autori ističu podvig opsednutog Lenjingrada kao unikatan. I naroda – mirnog stanovništva grada na reci Neva, i armije. Jer se odbrana odvijala u najnepovoljnijim okolnostima. Potpuni obruč, glad, hladnoća, zastrašujući sanitarni uslovi, neuređeni životni uslovi. Sve to, i mnoge druge stvari uslovljavaju da se bitka za Lenjingrad tretira kao događaj, koji je ostavio memorijalni i veoma ozbiljni trag u istoriji rata.

Herojska odbrana Lenjingrada odigala je značajnu ulogu i u drugim ključnim bitkama tih godina, takođe je uticala i na rezultat rata, kaže u nastavku istoričar.

- Ne samo činjenica potpunog proboja opsade u januaru 1944. godine, nego i sve faze odbrane grada unele su, bez sumnje, promene i u strateške planove zaraćenih strana, i u moral ruskih vojnika na frontu, i u pozadini. Sama po sebi činjenica, da je grad istrajao, tokom gotovo 900 dana, prvo u potpunoj, a zatim, tokom zadnje godine, u delimičnoj blokadi, - imala je demorališući uticaj na nemačke i finske vojnike. Jer su Nemci, kada su septembra 1941. godine prišli Lenjingradu, bili ubeđeni, da će za mesec ili dva osvojiti grad.

Svake godine sve je manje svedoka tih dana, „blokadnjikov“. Zinaida Ševkunenko je imala sedam godina, kada je počeo rat. U opsednutom gradu je provela godinu i po dana. U to vreme ona nije odmah bila svesna svih strahota događanja. Bilo je strašno, glad, hladnoća, iznosi svoja sećanja Zinaida Ševkunenko.

- Kada su bombardovanjem bili uništeni Babajevska skladišta, u avgustu 1941. godine, sledovanja hrane su odmah smanjena. Deca su dobijala 125 grama hleba, a na radnu karticu davali su 250 grama. Bombardovali su obično noću, ali naša zgrada je imala sklonište. Mi smo odlazili u skloništa, i čak smo spavali sedećki. Kasnije je počelo artiljerijsko bombardovanje. Naša kuća nije bila pogođena, ali druge su zgrade jako nastradale. U početku smo bili ja, sestra, brat i mama. Stariji brat je bio na frontu. Brat i sestra su mi umrli, i mama i ja smo dugo živeli sami. Zatim je i mama umrla. Kada sam ostala sama, prebacili su me u dečje prihvatilište, i zatim „Putem Života“ su me prebacili iz grada.

A Lidija Homi, bez obzira na godine starosti, bila je u opkoljenom Lenjingradu do kraja, i koliko je mogla – pomagala je sugrađanima da prežive blokadu. Pohađala je muzičku školu, i posredstvom umetnosti trudila se da podigne borbeni moral stanovnika i vojnika. Danas se ona priseća.

- Imali smo specijalno formirane brigade, u kojima su bili violinisti, simfonisti, klaviristi, recitatori. Na primer, deca su recitovala pesme, vokalisti pevali. Nas su vozili na razna mesta, na fabrike, u bolnice. U bolnicama smo u početku nastupali u zajedničkim salama, tamo gde su se skupljali ranjenici, koji su mogli da se kreću. Ali često smo davali koncerte u bolničkim sobama, gde su bili nepokretni ranjenici. Vukli smo u sobu klavir i davali koncert. Najviše pamtim dane probijanja blokade. Tada je učiteljica našeg muzičkog razreda priredila koncert u čast pobede Crvene Armije na Lenjingradskom frontu. Koncert je bio održan 28. januara 1944. godine, i naravno njega i sada pamte svi, koji su u životu.

U čast 70-godišnjice proboja opsade, u Sankt Peterburgu su otvorene izložbe, ekspozicije, koje su posvećene događajima tih dana. Od 20. januara u gradu se održava akcija počasna „Traka Lenjingradske Pobede“. Traka od moarea, maslinaste i zelene boje išla je uz medalju „Za odbranu Lenjingrada“, kojom su nagrađivani vojni i civilni branioci grada. Neki delovi grada na Nevi, pretvoreni su u „Ulicu života“: na njima su privremeno postavljeni protivtenkovski ježevi, koji prikazuju izgled grada 1941.-1944. godine. Uoči obeležavanja u Smoljnom, gradonačelnik Peterburga Georgij Poltavčenko je uručio dokumenta na nove stanove veteranima Velikog Otadžbinskog rata i licima, koji su nosioci nagrade „Stanovnik opsednutog Lenjingrada“. Dokumenta na stanove su primili 26 veterana i stanovnika opsednutog grada.

Milena Faustova,


Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti    

Nastavak na Vostok.rs...

Blic: Sedam decenija od oslobođenja Lenjingrada, pismo Gauka Putinu