Izvor: RTV Pink, 10.Jan.2015, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija štedi i bez Trojke
Vlada u Beogradu čelično konsoliduje svoje finansije, jer druga zemlja u regionu predstavlja zastrašujući primer, piše današnji "Frankfurter algemajne cajtung"
U senci grčke krize Vlada Srbije uvela je program strukturnih reformi i mera smanjenja rashoda koji je bez primera u Evropi i to bez Trojke ili milijardskih paketa novčane pomoći iz inostranstva i pozadine.Neke od mera stupile su na snagu već 2014. – druge su krenule od početka godine. Sada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTV Pink << premijer Aleksandar Vučić može da se nada da će njegove hrabre odluke doneti željene rezultate i da će narod od njih najkasnije 2016. godine i profitirati Redovni izbori su u planu u martu 2018. Ukoliko se računice pokažu tačne, Vučićeva vlada će moći da do tada prikaže kako-tako konsolidovane finansije. Cilj je da budžetski deficit od 3,8 odsto do 2017. – nakon toga bude manji od tri posto. Deficit koji je Vlada Srbije u decembru 2013. odobrila za budžetsku 2014. iznosio je 7,1 odsto. Još u kampanji za parlamentarne izbore u martu 2014. Vučić je upozoravao da Srbija bez reformi ide ka grčkom scenariju. Vučićeva Srpska napredna stranka je i pored toga osvojila apsolutnu većinu mandata jer je većina birača verovala da poboljšanje ekonomske situacije nije moguće bez dubokih promena. To ima veze i sa skorijom istorijom zemlje. Srbija je devedesetih godina pod međunarodnim sankcijama i na kraju zbog bombardovanja od strane NATO-a – prošla kroz ekonomsku krizu spram koje teškoće Grčke izgledaju kao luksuzni problemi. Kada je posle pobede Vučić prvo uzeo sebi vreme od šest meseci pre nego što će krenuti u reforme, mnogi ekonomisti su pomislili da će se on baviti menadžmentom nemaštine kao i bivši predsednik Boris Tadić i od njega tada dirigovani premijer Cvetković. Ipak, ono što je Vučić najavio u septembru 2014. imalo je težinu: penzije i plate u državnom sektoru smanjene su u proseku za 10 odsto. Oko 27.000 ljudi u javnom sektoru, koji svoj posao pre svega imaju zahvaljujući političkim privilegijama trebalo bi da ostane bez posla. Najveće penzije (one veće od 840 evra) smanjene su i do 16 odsto. Međutim, 60 odsto penzionera u Srbiji koji imaju penziju manju od 25.000 dinara (200 evra) ostali su pošteđeni umanjenja. Smanjenja prate i strukturne reforme. Država ne želi više da plaća velike gubitke javnih preduzeća. Naravno, ove mere su pratile demonstracije i obustave rada. Izuzimajući štrajk advokata, koji su ostali bez pojedinih privilegija, sve se držalo u prihvatljivim granicama. Za razliku od Grčke, nije došlo do nasilnih protesta protiv politike štednje. "U proteklih 20 godina nijedna vlada se nije usudila da pokrene strukturne reforme jer su se političari plašili da li će ponovo biti izabrani. Reforme su, međutim, neophodne kako bi se zemlja spremila za EU", komentariše reformski proces Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Srbija je posle dugog čekanja u januaru 2014. krenula u pregovore sa Unijom. Vlada se nada pristupanju 2020, a do tada reforme moraju da pokažu rezultate – ne zbog interesa Evrope već pre svega Srbije, tvrdi Čadež. "Ući u EU nespreman i nekonkurentan – bio bi najlošiji scenario. Evropska unija bi to i mogla da podnese, ali Srbija ne", naglašava Čadež. Kao srce reformi ekonomski eksperti ističu reformu posrnulih javnih preduzeća koja državu od 7,3 miliona stanovnika koštaju više od milijardu evra godišnje. "Javna preduzeća su dugo figurirala kao aparati za finansiranje stranaka. Odluka da se njihovi gubici, osim u pojedinim argumentovanim slučajevima, više ne finansiraju – odlučujući je preduslov i za borbu protiv korupcije", podvlači Čadež. I zaista, u ranijim koalicionim pregovorima prilikom formiranja vlada nikada glavno pitanje nisu bila ministarska mesta. Oko njih se brzo pronalazio konsenzus. Najveće bitke su vođene oko direktorskih mesta u javnim preduzećima – preko kojih su i političari ali i cele partije mogli finansijski da se saniraju. Ukolio se ta zloupotreba zaustavi, bio bi to veliki korak za Srbiju. "Želim da podsetim da u svojoj kampanji građanima Srbije nisam obećavao med i mleko već najavljivao da će biti teških i bolnih reformi", kazao je Vučić prilikom najave reformskih mera u jednom televizijskom intervjuu. On se pre svega založio za novo shvatanje i odnos prema državi kod svojih sunarodnika. U zdravstvu i obrazovanju treba ići ka povećanju zarada, a u drugim slučajevima "želimo da odučimo ljude da žele da rade samo u javnom sektoru – stanje u državnoj upravi nije toliko loše, ali stanje u javnim preduzećima je katastrofalno". Oni koji ne pokažu sposobnost da se reformišu, moraju da se zatvore. "Na državi je sav teret, uništili smo privatni sektor", zaključio je Vučić parafrazirajući čuvenu Kenedijevu izjavu: "Ajmo da razvijemo drugačiji pogled na državu, a ne stalno da pitamo šta država za nas može da uradi." Vučić koristi svaku priliku da zamoli građane da traže fiskalne račune kako bi umanjili utaju poreza. "Uredno izdat račun znači da država može da izgradi bolnicu, školu, park ili auto-put. Ako se ne naviknemo da tražimo račun – to neće biti ni moguće", rekao je premijer skoro moleći. Devedesetih godina Srbi su navikli na to od sopstvene države budu prevareni – pa su je i sami varali, tako da građani i dalje imaju poteškoća sa takvim njegovim shvatanjima.
.jpg)
