Izvor: Politika, 13.Apr.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buduće asove treba tražiti u dečjim domovima
Osnivač Fudbalskog kluba Rus i njegov trener Dmitrij Kuzin tvrdi da su deca koja nemaju sve u životu više motivisana za postizanje ciljeva u životu, posvećenija su treninzima
U Dagomisu kod Sočija, tamo gde je nekad ruski car imao svoj letnjikovac, ovih dana je odigran Šesti dečji spomen-turnir „Valentin Bubukin”, nazvan u čast sovjetskog fudbalera za koga se i kod nas čulo. Bio je motor reprezentacije SSSR koja je 1960. u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Parizu, na Prvom kupu nacija (danas je to evropsko prvenstvo) pobedila u finalu Jugoslaviju s 2:1 na produžetke.
Ovaj turnir se razlikuje od sličnih po tome što jena njemu učestvovao i Fudbalski klub dečjih domova Rus iz Moskve, jedini takav u Rusiji! Osnovao ga je 2011, od kada ga i trenira, Dmitrij Kuzin.
Prema podacima koje je izneo list „Trud”, Ministarstvo obrazovanja je saopštilo da je 2007. u Rusiji bilo 742.000 siročića i dece bez roditeljske brige.
To je, kako navodi isti izvor, više nego što ih je bilo posle Drugog svetskog rata (680.000). A tek je za brigu kad se vidi koliko ih je bilo 1989, uoči raspada Sovjetskog Saveza (87.000).
Usvajanjem dece se taj problem rešava, ali pojedinačno. Zapaženo je i da uglavnom niko ne želi u svoju porodicu da uvede one u „opasnim godinama”. A Kuzin pokušava da dokaže da deca u tom uzrastu zaslužuju šansu u sportu i da se neće prevariti oni koji im je budu pružili:
– Pored saosećanja za tu decu na mene je uticalo i praktično stručno razmišljanje. Odavno radim u dečjem fudbalu i zapazio sam da su dečaci iz sirotišta ili iz porodica koje jedva sastavljaju kraj s krajem, jače motivisani da uspeju u životu, posvećeniji su treninzima i čine kostur tima. Među njima treba tražiti buduće zvezde, koji će se boriti za čast zemlje i izgarati do poslednje kapi znoja. Pre pet godina sam rešio da priredim fudbalsko prvenstvo za „domce”. Od 80 dečjih ustanova u Moskvi tada je svoju ekipu poslalo 48, a sledeće godine 57. Cilj takmičenja nije bio da se vidi koji je internat najbolji u fudbalu, nego da se otkriju daroviti dečaci, koji bi mogli da igraju pravi fudbal. Zbog toga sam i osnovao fudbalski klub dečjih domova. U njima su oni od 14 godina, pa naviše, jer mlađe ne puštaju iz internata bez pratnje, pošto nemaju lična dokumenta. Podršku osnivanju klubova za siročiće i decu koja nisu iz dobrostojećih porodica trebalo bi da pruže ne samo gradovi, nego i država.
Rus učestvuje u prvenstvu Moskve za amaterske ekipe, ali od gradskih organizacija, ni sportskih, ni obrazovnih, ništa nije dobio, iako je član vladajuće partije „Jedinstvena Rusija”. U pomoć mu je pritekao samo Andrej Babuškin, član Saveta za razvojgrađanskog društva i ljudskih prava pri predsedniku Rusije.
Kuzin je verovatno jedini trener na svet koji bi najsrećniji bio kada bi ostao bez – igrača:
– Nudim trenerima ostalih klubova da gledaju naše utakmice, selektiraju igrače i odvedu ih u jače klubove, gde bi mogli fudbalski da se razvijaju. Najbolje bi bilo da osnujemo posebne internate. Za cirkus takav postoji, ali ne i za fudbal. Deca bankara nemaju motiva da se bave sportom.
U Sovjetskom Savezu je bilo sportista koji su ka slavi krenuli iz sirotišta. Nekada su čuveni bili njihovi bokseri Valerij Račkov i Viktor Ribakov.
– Ja sam u dečjem domu u Alma Ati redovno trenirao od 12. godine u bokserskoj sekciji, a drugi su se bavili fudbalom, rvanje, atletikom... – ispričao je Račkov „Trudu”. Vaspitači su nas tada, a to je bilo sredinom šezdesetih godina, puštali u grad, jer su znali da se bavimo ozbiljnim poslom, a ne da prodajemo zjala. Sada se situacija promenila. Svaki slučaj je priča za sebe, ali ima i nešto što je opšte, kao, na primer, povećan kriminalitet u zemlji. Drugi razlog je preterana aktivnost medija i interneta. I u vreme mog detinjstva je bilo serijskih siledžija i pedofila, ali mi nismo znali za njih, pa ih se nismo ni bojali. I ništa nam se nije desilo. A sada je to jedan od glavnih razloga zašto se vaspitači boje da puste decu da izlaze iz internata. Što je sigurno – sigurno: bolje da stotinak dece iz godine u godinu sedi iza zaključane kapije, nego da neko od vaspitanika upadne u kriminala. Manje inicijative – mirniji život.
Kuzin tvrdi da od dece bankara, diplomata ili pravnika neće biti sportski asovi. Dečji internati i sirotišta su, što se toga tiče, neuzorane ledine.
I. Cvetković
objavljeno: 14.04.2014.
.jpg)
