Izvor: BalkanRock.com, 19.Okt.2016, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Repetitor – Gde ćeš (2016)
Čini se da se nijedan bend na srpskoj alternativnoj sceni ne može pohvaliti reputacijom i statusom koje trenutno uživa beogradski Repetitor. Iako im je trebalo vremena da izađu na kraj sa besmislenim kritikama i etiketiranjima od strane sveznajućeg dela srpskog auditorijuma, uspeli su to s ogromnim uspehom, najpre zahvaljujući zapanjujućom koncertnom aktivnošću koja ih je u proteklih nekoliko godina transformisala iz “srpskog” u “evropski” bend, a potom i zahvaljujući svojim, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << takođe dobro primljenim, albumima “Sve što vidim je prvi put” i “Dobrodošli na okean”.
Iako je njihov debi album i dalje najsnažnije i najjezgrovitije izdanje u njihovoj diskografiji čija su energija, bes i konciznost gotovo neponovljivi, “Dobrodošli na okean” ih je uslovno rečeno “lansirao”, zahvaljujući hitovima koji su se na njemu našli, od kojih se najviše istakao “U pravom trenutku”. Ovaj album jeste i dalje sadržao pesme manje-više minimalističkog koncepta (primer “Biću bolji”) koji je odlikovao i oblikovao njihov dotadašnji rad, međutim, bend je u vidu pesme “U pravom trenutku” uneo i određenu kompleksnost u svoj opus, pre svega zbog Borisovog obimnog teksta punog domišljate simbolike. Moglo bi se reći da je deo publike očekivao da će sledeći, treći album produbiti ovaj ambiciozniji stvaralački pristup. Da li je “Gde ćeš” to učinio? Delimično. On definitivno predstavlja promenu u dosadašnjem zvuku benda, i čak bi se moglo reći, nekoliko promena – pesme se međusobno stilski vrlo različite. Međutim, bez obzira na ovu različitost, album ipak uspeva da održi neki tok i ne zvuči razbacano.
Album otvara vrlo brza i napeta, post-pankerska “Suženi snovi” čiji najveći deo čini vrlo tesno usklađen kombo basa i bubnja. On pravi put za Vlasteličin monoton vokal koji se gasi svakog trenutka kada gitara preuzme vodeću ulogu uz pomoć vrlo žustrih i angularnih deonica. Na nju se nadovezuje “Gde ćeš” čiji dvoglas Ana-Marije Cupin i Milene Milutinović nosi energiju pesama Boya iz devedesetih. “Jatake” vodi, čak i za Repetitor, neočekivano jednostavan i očekivano agresivan rif od tri tona dok “Kralj ničega” od koje i kreću prave promene na albumu, unosi pomalo labilnu i mračniju atmosferu i predstavlja lepu uvertiru za možda i najveću pesmu na albumu, “Crvena” koja je ranije bila poznata pod radnim nazivom “Šume, reke”. “Crvena” je spora, psihodelična pesma čija melodija dvoglasa Ana-Marije i Borisa Vlastelice ima, što zbog odabira tonova, što zbog boja njihovih glasova, određen etno prizvuk, i podseća na rad kultne novosadske grupe Luna. Nakon izvesnih dinamičkih poigravanja, pesma dovodi do finalnog rifa koji najavljuje u kom će se smeru kretati ostale pesme – vrlo mračnom, prljavom, gotovo stoner-rock stilu. “Ako te ikada”, koja sledi, ima sjajan gitarski rif u niskom štimu, s tekstom koji se bavi motivom ljubomore na vrlo jednostavan i efektan način (možda se može posmatrati kao aluzija na neka zbivanja o kojima sve češće čitamo u novinama?). Prvi singl “Beskraj“, s tekstom koji kao da je skinut sa omota albuma “Goo” grupe Sonic Youth i preveden na srpski uz manje izmene, vrlo je spora i izopačena oda delikvenciji dok “Ekspedicija” lomi sve pred sobom na neuhvatljiv način, u prilično uvrnutom ritmu čija se izvrsna logika uviđa tek nakon par slušanja, i privodi ovu dvadesetdevetominutnu celinu kraju.
Ono što je ipak najveći problem na albumu jeste njegova neusklađenost, odnosno, činjenica da je njegova druga polovina neuporedivo jača od prve, što se tiče i muzike i tekstova. Pesme su mahom aranžmanski nesređene i čak i kada postoji neka solidna ideja (kojih u naslovnoj numeri, recimo, nema uopšte), sam sklop i struktura pesama im ne dozvoljava da sijaju i deluje kao da su bačene na sred puta koji ne vodi nikuda. “Gde ćeš” i “Jataci” su još jedne u nizu opusu Repetitora koje se oslanjaju na minimalizam reči, ali deluje kao da nisu ni blizu sadržajne koliko su, recimo, “Izbrisati prijatelja” ili “Biću bolji”. Takođe, stiče se jedan utisak kao da “energičnost” i “snaga” Repetitorove muzike na koju su se pojedini kritičari oslanjali pri recenziranju ovog albuma (ili je možda pravednije reći recenziranje njihovog uspeha i koncerata), deluje ukalupljeno, kao isprobana formula, nešto po čemu je bend poznat i što se od njih i očekivalo, u poređenju sa pesmama “Ja” i “Teško hodam”, čije su bes i iskrenost potpuno neobuzdane i bezuslovne. Naravno, ovaj album i te kako ima sjajnih momenata, samo bi bilo odlično da je u globalu uravnoteženiji i konzistentniji kakva su prethodna dva albuma bila. Ono što spašava stvar jeste činjenica da je vrlo kratak i da bend ne davi puno sa osrednjim idejama na prvoj polovini, već se pesme smenjuju prilično brzo i album drži slušaočevu pažnju.
Što se tiče produkcije, Goran Crevar je uradio solidan posao s tehničke strane. Primećuje se da su pojedine pesme snimane u različitim studijima, najpre zbog prostora u kojem bubanj odjekuje, ali je to donekle iznivelisano zahvaljujući vrlo glasnom zvuku. Iako bi se ovaj nedostatak dinamike i “spaljen” zvuk mogli posmatrati kao negativna stvar zbog “nižeg zvučnog kvaliteta”, mogu se posmatrati i kao pozitivna – zvuk je izuzetno sirov i neobrušen i bend se nimalo nije služio produkcijom da bi stvorio određene iluzije o pesmama, već ih prezentuje onakve kakve jesu. Slobodno se može reći da je “Gde ćeš” prilično verodostojna slika njihovog koncertnog identiteta, a postići tako nešto albumom i nije vrlo česta stvar u modernoj muzici. Album zvuči kao da je bend ušao u studio i snimio ga na licu mesta, uz minimalne naknadne korekcije i dosnimavanja.
Interesantno je kako je između svakog dosadašnjeg izdanja postojao razmak od četiri godine. Ali ako uzmemo u obzir to koliko vremena potroše na putu u toku jedne godine, nije ni čudno što ne mogu da izdvoje toliko vremena za stvaranje nove muzike. Svakako je za pohvalu što nisu žurili i objavljivali slabe albume čisto da bi proširili svoj repertoar. Iako “Gde ćeš” ima određene nedostatke, svakako neće ostati kao mrlja u njihovoj diskografiji i predstavlja jedno sasvim solidno izdanje. Nadamo se da će ga sledećim albumom i nadmašiti.
Spisak pesama:
1. Suženi snovi 03:30
2. Gde ćeš 03:27
3. Jataci 02:37
4. Kralj ničega 02:51
5. Crvena 05:27
6. Ako te ikada 03:05
7. Beskraj 03:35
8. Ekspedicija 04:21
.jpg)
